Због лажних Катнићевих свједока грађани ће морати да плате милионе одштете

Високи одштетни захтјеви највјероватнији је епилог поступка у којем свједок сарадник промијени исказ

...

Почетком седмице свједок сарадник у предмету познатом као "Државни удар" Мирко Паја Велимировић изјавио је за портал ИН4С да је у првостепеном поступку лажно свједочио јер је на то био приморан пријетњама и уцјенама тадашњег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, његовог помоћника Саше Чађеновића, који је у међувремену ухапшен, и челника АНБ-а.

У току је поновљени поступак у том предмету, а у случају да пресуда буде ослобађајућа, нарочито у свјетлу најновије изјаве свједока сарадника, услиједиће високи одштетни захтјеви окривљених и њихових адвоката које ће држава, тачније порески обвезници, морати да плати.

Како је за "Дан" објаснио угледни адвокат који је инсистирао на анонимности јер није у предмету, па не би да се колегама мијеша у посао, услиједиће ослобађајућа пресуда ако је оптужница заснована само на исказу поменутог свједока сарадника, а он мијења улогу у поступку и свој кривичноправни статус и постаје оптужени.

"Пресуда ће и с њим и без њега бити ослобађајућа, а адвокати одбране ће наплатити од државе сваки бар по 300.000 до 400. 000 евра. А онда и бивши оптужени и притворени могу тражити велике новчане суме. Нажалост, начело слободног судијског увјерења штити судије од регреса, тако да ће се све завршити по нашим грбачама. То може промијенити само неки материјални доказ о инкриминацији судија и тужилаца – објашњава саговорник.

Према ријечима адвоката Далибора Каварића, сваки свједок, укључујући и свједока сарадника, сходно Законику о кривичном поступку, дужан је да приликом свог казивања у односу на догађај за који се испитује изнесе истину и да у односу на тај догађај чији је био непосредни или посредни учесник каже све што му је познато.

"Уколико свједок сарадник, или било који други свједок, након свог исказа датог пред надлежним државним тужиоцем или пред судом изнесе, у било којој другој ситуацији или форми, другачује наводе и казивање у односу на исти догађај и у односу на наводе које је већ дао у кривичном поступку, надлежни државни тужилац (или суд), дужан је да га поново саслуша на исте околности и утврди истинитост његовог казивања. Ако се након поновног саслушања свједока појаве битне контрадикторности или разлике у исказу свједока, суд или државни тужилац, у зависности од тога ко га је поново саслушао, дужан је да анализом његовог ранијег исказа и анализом других доказних средстава утврди да ли је свједок говорио истину приликом свог ранијег или приликом каснијег исказа или казивања.

Уколико се анализом цјелокупног контекста казивања, у међузависности са осталим доказима у поступку, утврди да исказ свједока приликом првог казивања није био истинит, онда је поступајући државни тужилац или суд дужан да против таквог свједока по службеној дужности покрене или иницира поступак за кривично дјело давање лажног исказа из члана 389 Кривичног законика, које је опште познато као "лажно свједочење" – објаснио је Каварић.

Запријећене казне за давање лажног исказа

"Ако је лажни исказ дат у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од три мјесеца до пет година. А ако су наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Закон прописује и ситуације ако учинилац добровољно опозове лажан исказ прије него што се донесе коначна одлука; казниће се новчаном казном или затвором до три мјесеца, а може се и ослободити од казне. Оно што треба посебно истаћи јесте да се на исказу таквог свједока, за кога би се утврдило да је дао лажни исказ, више не може базирати судска одлука, било да је она осуђујућа или ослобађајућа, већ суд мора другим доказним средствима, као изворима кривичноправно релевантних чињеница, утврђивати битне чињенице и околности везане за сами кривични догађај и на тим, другим доказима, базирати свој закључак о кривици окривљеног или окривљених – казао је Каварић.