Naricanje sinje kukavice nad smradom odra Montenegra

Piše: Mihailo Medenica

Zaludu Vam plajvaz, gospodine Veseline Veljoviću, neće Vam ruka, svest i pamet nikada odmaći dalje od pendreka, i to je to.

Jednostavno, drvo za motiku nikada neće biti drvo za violinu, s tom razlikom što je i motika za Vas moralna gromada i služi dobrome, no ipak je sve do onoga u čijim je rukama…

Što se Vas tiče, nekako najviše podsećate na doboš u pleh- orkestru Mila Đukanovića.

Stotinu puta krpljeni doboš koji je odsvirao onoliko sahrana Crnoj Gori nadajući se da nikad neće vaskrsnuti, no tu ste se malo presvirali…

Krepala je ona avet od Milogorja, sve za šta ste se pendrekom borili otišlo je na bunjište a vi, ožalošćena familija, sabrani nad odrom od balege naričete ko sinje kukavice grcajući u smradu…

Smradu odra Montenegra, vaših tragova, duša, obraza…

I otpisujete. Sve što vam je minulih decenija bilo na vrh jezika, pardon, pendreka rešili ste da bacite na papir.

A, mučeni papir ko papir – trpi svašta i svakoga, pa i Vas, gospodine bez iole Gospoda u sebi, Veljoviću!

Ipak ste sada “savetnik predsednika”, basta Vam da pišete, no ruke i pamet ogrubele od obijanja bubrega za račun Milogorja pa Vam svaka deluje ko da se odronila na papir, ko da je batinama naterana da bude tu, no papir ko papir trpi svašta i svaku budalu…

U poslednjem nadahnutom uratku pod prozailnim naslovom “Beščašće kad mu vrijeme nije” dohvatili ste se IN4S-a po ko zna koji put, apostrofirajući njegovu izdajničku ulogu, s naročitim osvrtom na lik i delo Gojka Raičevića i Saše Rakovića, preteći kako će se “doći vreme ozbiljne analize izdajničkog činodejstvovanja…”!

Mada neizmerno poštujem i volim i Gojka i Sašu, braća su to velika, nemam nameru da im izigravam advokata, imaju dovoljno pameti i kuraži da se s Vama nose, no u ime svih nas “niotkuda”, “nepomenika”, “klerofašista”, “mrzitelja”, “izdajnika” i ”srpskog polusvijeta”, (kako ste nas krstili) koji s čašću pišemo za IN4S moram da Vam odgovorim.

Dabogda svi “mrzeli” i “izdavali” Crnu Goru koliko i mi koji pišemo i svi oni koji čitaju IN4S – živeće Crna Gora doveka!

Kosti predaka tog “srpskog polusvijeta” su temelji Crne Gore, pendrek-avetinjo, sve na čemu ona počiva, sve za šta se borimo za razliku od Vas koji ste prebijanjem kostiju stvarali tamnicu u kojoj ste okovali Crnu Goru, srpstvo, oltare Svete Srpske pravoslavne crkve, čast, obraz, moral, poštenje…

Mi, “niotkudi” možemo slobodno i ponosno Crnom Gorom, možete li Vi, gospodine Veljoviću?!

Postojite li bez uniforme i pendreka, pozna li Vas ko bez sile i budzovana, poznate li sebe pred ogledalo ili Vam se gadi onošto vidite?!

Vi koji toliko volite Crnu Goru da ste se morali od te Crne Gore sakriti pod skute gazde, u vilajet nekakvog savetništva, u senku gde Vas Crna Gora neće poznati kao jednog od svojih najvećih krvnika, nadate se…?

Vi koji ste Hrista nanovo raspeli zavirujete u tuđe duše a svoju ste podveli gazdi ko konkubinu beščašća i laži!

No, jedno ste sasvim u pravu – zaista dolazi vreme ozbiljne analize “izdajničkog činodejstvovanja” i poslednji ste koji treba da mu se raduje, budite ubeđeni!

Ceniće Crna Gora svačija dela i nedela, a onda ćete imati i vremena i papira koliko Vam volja da pišete i otpisujete… Dobro je što polako ulazite u formu, privikavajte ruku na pero, dugi su dani u Spužu – biće to sjajna sabrana (ne)dela…

(IN4S)