О кафани „Само Тако“ – перионици боемских душа...
Пише: Миленко Јовановић
„Човјече, инвентар смо цијеле двије деценије у овој кафани, а ти ни слова о њој написао ниси. Сваку другу, ако си и прошао поред ње, често и незаслужено, ти си у звијезде (о)ковао“.
Овим је, недавно, причу која слиједи о култној сутоморској кафани, познатој по имену „Само тако“, испровоцирао беом несвакидашњег нерва, омиљени гост свих познатијих сутоморских угоститеља. О његовом имену, једном другом приликом.
И, заиста, мало је рећи да је примједба овог пријатеља на stand bay-u, на мјесту. Јер, у овој кафани, у међувремену невјешто “прекштеној“ именом „Код Раца“, написано је безброј новинских текстова са потписом аутора овог прилога. О њој - баш ништа. Донедавно, додуше...
Често је „мученица“ била замјена за дописништво, посебно у ери лаптоп рачунара. Пречесто је била и друго име за терен кад ти се оно уредници распитују о кретању.
Грешном потписнику ове приче док стоички подноси критике кафанске елите напамет падају сцене чији је био свједок, а неријетко и актер, када су се овдје „смјењивале“ бројне владе, овдашње и оне из региона, „бичевали“ фудбалски тренери, „исправљале“ историјске неправде.
Смјењивале су се и газде кафане, односно закупци, али су гости остали махом исти, макар у последњих двадестак година, откако о њој „брине“ одабрано друштво.
Рећи ће неко - ништа необично, јер су то неформална правила понашања у кафанама.Но, овдје је то ипак нешто другачије.
Увијек ћете у кафани „Само тако“ наћи и Србе и Црногорце, присталице „ове“ и „оне“ странке или фракције, монархисте и републиканце, потомке партизана и четника...
Лако их је препознати, не зато што припадају истом народу са два имена, како то неко рече, већ по националном им хобију – жучном расправљању.
И кад се деси, истина ријетко, да „пукне“ која боца, нико се посебно не узбуђује. На тај начин се само истиче „поента“.
Потпуни је промашај, нарочито зими, када су сутоморске улице сабласно празне, проћи овим крајем а не посјетити ову кафану, уз саму магистралу на путу Бар - Петровац.
Љубитељи добре капљице су сагласни да се вријеме проведено овдје никако не може сматрати доколицом или дангубљењем.
„Ријеч је о правом изворишту духа народа овог поднебља, прича један од чешћих посјетилаца кафане у којој знане и незнане госте увијек срдачно дочекује њен домаћин Немања Симић.
„Можете је називати механом, биртијом, бирцузом, крчмом, гостионицом или чардом, некада давно и караван сарајом, ханом или ашчиницом, овој кафани, која је уствари пристојно опремљени ресторан, у Сутомору се увијек додјељивао узвишени значај“ – истиче Радован Рашко Лалић, такође чест гост, али и дугогодишњи закупац ове, како каже, институције с душом.
Подсјећа Лалић и на аршине легендарног Зука Џумхура који кафану дефинише као "перионицу душа, срце и језик и ухо једног града" и, штавише, сматра да насеље не може ни бити град ако нема - градску кафану!
Е баш то је кафана „Само тако“, још из времена кад је радила под непосредним „надзором“ покојног Часлава Тодоровића, њеног власника – каже Лалић.
У Сутомору једном мјесечно у просјеку борави и Нишлија Саша Ђорђевић. Прва дестинација му је увијек „Само тако“.
„Долазим углавно пословно, мада овдје имам и доста пријатеља и рођака, и некако ми је сваки пут талична ова кафана.
„Допада ми се овдје амбијент. Кафана је, баш каква и треба да буде, увијек отворена за све, нема сепареа, ни статусних разлика.
У њу можете ући и сједети до јутра чак и ако у џепу немате пребијеног цента, јер знате да ће се сигурно наћи неко ко ће викати туру цијелој кафани“– примјећује Ђорђевић, иако за себе, како каже, не може рећи да је стални гост.
Сличне су и импресије Раца Бацковића, локалног рекордера по броју испијених шољи кафе.
„Да залијечите тугу и "полудите" од радости не можете у угоститељском објекту стерилне атмосфере, „ушкопљених“ погледа са особљем, уз лажну блискост и кроз инсцениране љубазне кратке и штуре разговоре, са куртоазним лупкањем по рамену.
„Ко иоле кафанског искуства има, зна да је кафана уствари "продужетак приватног простора", служи хедонизму и мјесто је гдје се госту испуњава жеља да вријеме стане.
Кафана никада, за разлику од других угоститељских објеката, неће бити мјесто гдје ће се на брзину попити кафа и пиће, на брзину појести ручак, на брзину разговарати. То је институција која се противи брзом протоку времена и брзом животу које нам намеће модерно друштво, а синоним за ту институцију је управо “Само тако“ – констатује Бацковић.
Исто ће вам овдје потврдити и угледни овдашњи професор Слобо Бојановић, инжењер Митар Дујовић, Лазар Мишковић, Мики Радоњић, Слобо Станић, Никола Пантош, Драгоје Муса Абазовић, пензионисани угоститељ Мимо Ђуровић, Иво из Власотинаца, али и други редовни посјетиоци кафане „Само тако“.
„Бродолом“ и „Развод брака“
Када је „преламао“ своју књигу „Казуј крчмо Џеримо“, професор Драгољуб Ђорђевић из Ниша, мој суграђанин и један од најбољих српских кафанолога, сигурно није имао информацију о кафани „Само тако“, јер би јој сигурно посветио посебан простор, каже Саша Ђорђевић, подсјећајући да је аутор у поменутој књизи дао списак 99 величанствених назива кафана и још 399 јединствених. Међу њима су и "Бродолом", "Развод брака"...
Поред осталог, каже Ђорђевић, записао је и да је једна од могућих класификација имена на европско-репрезентативна, локалпатриотска, филозофска, поетско-лирска и по имену газде.
