Прошле године ЕУ купила руску енергију за скоро 30 милијарди еура
Русија је прошле године испоручила Европској унији енергију у вриједности од нешто више од 29 милијарди еура (31,2 милијарде долара), према подацима "Еуростата". То је троструки пад у односу на претходну годину, када је ЕУ купила руску енергију у вриједности већој од 90 милијарди еура.
Блок наставља да увози руску нафту, нафтне деривате и природни гас. Иако је Брисел забранио куповину нафте и нафтних деривата из Русије, обезбијеђена су привремена изузећа за увоз руске морске нафте од стране Бугарске и за коришћење нафтовода "Дружба", који снабдијева Мађарску, Словачку и Чешку. У међувремену, руски гасоводни гас и ЛНГ нису били погођени рестрикцијама.
Укупан руски извоз у 27 држава блока прошле године износио је 50,64 милијардеи еура, док је Русија увезла 38,32 милијарде еура из ЕУ.
Од фебруара 2022. године, када је почео сукоб у Украјини, Брисел је увео 12 пакета санкција Русији, који су постепено сужавали обим трговине. Европска комисија тврди да су ограничења ефективно смањила око 147 милијарди еура трговинског промета блока са Русијом "прије санкција".
Међутим, то је довело до ситуације у којој су "све велике ставке већ санкционисане", рекао је високи дипломата ЕУ за магазин "Политико" током преговора о најновијем пакету ограничења, додајући да "остале велике ставке нису доступне, попут нуклеарних или ЛНГ".
"Удио ЕУ у руском трговинском промету смањен је за више од половине – са 36 на 15 одсто", изјавио је раније руски министар за економски развој Максим Решетњиков, додајући да је трговинска размјена земље са пријатељским нацијама порасла са 46 на 77 одсто.
Очекује се да ће 13. пакет санкција ЕУ Русији, који се тренутно припрема да се поклопи са другом годишњицом почетка војне операције Москве 24. фебруара, циљати на око 200 субјеката и појединаца, али не укључује никакве забране увоза.
Раније, "Фајненшел тајмс" је извијестио да је Мађарска, која је досљедни критичар ограничења Русији и војне помоћи ЕУ Украјини, одбила да потпише нове мјере током састанка амбасадора блока.
Након више одлагања 42. Влада Црне Горе је формално усвојила санкције Русији због инвазије на Украјину, усклађујући тако своју спољну политику са ЕУ.
Санкције су укључивале замравање имовине и економских ресурсе дијела руских држављана и компанија у Црној Гори, забрану рада руских владиних медија, док је ваздушни простор Црне Горе раније затворен за руске авионе, јер за ту одлуку није била неопходна Владина формална одлука.
На замрзавање имовине индивидуалним лицима било је много негативних реакција јер многи угледни правници сматрају да се ради о кршењу Устава Црне Горе.
Црногорски званичници су у више наврата говорили да је наша држава имала милионске штете од увођења санкција Русији али да ћемо пратити спољну политику Европске уније.
И садашњи премијер Милојко Спајић је недавно у Давосу казао да смо смањили зависност од руског тржишта.
- Као туристичка земља која сваке године прима милионе туриста, већина туриста смо имали из Русије. И инвеститори су били скоро искључиво ван ЕУ. А географски смо веома близу географском центру Европе, користимо еуро итд. Чудно је, окружени смо Европском унијом, чудно је имати такву државу. То смо промијенили. Сада је број руских туриста 7-8 одсто, то је значајно мања зависност од руског тржишта за туризам. Оно је постало замјењиво, више него што је то раније био случај. Зависност се много смањила - казао је Спајић.
ДАН
