Црна Гора уводи санкције, а Руси постали већинско становништво у Бечићима

Црна Гора, као земља која се чврсто опредијелила за европски пут и чланство у НАТО, досљедно прати спољну и безбједносну политику Европске уније.
То подразумијева и редовно увођење рестриктивних мјера Руској Федерацији због рата у Украјини. Посљедњи такав потез Влада Црне Горе повукла је, 20. маја, када је на телефонској сједници донијела Одлуку о увођењу нових међународних санкција Русији, усаглашавајући се са одлукама Савјета и регулативама Европске уније.

Ипак, док званична Подгорица шаље јасне дипломатске поруке Кремљу, на терену се одвија дијаметрално супротан процес: руски држављани и даље у великом броју пристижу у Црну Гору, тражећи боравак и све више постајући значајан демографски фактор.

Подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) Црне Горе сликовито илуструју овај парадокс. У априлу 2025. године, укупно 95.147 страних држављана има регулисану неку врсту боравка у Црној Гори. Од тог броја, 29.649 има стални боравак, док се остали односе на продужени привремени боравак (32.219), привремени боравак (9.975) и привремени боравак ради рада (23.304).
Када се анализирају новодате дозволе у првом кварталу 2025. године, односно у периоду од 1. јануара до 28. марта, слика је још јаснија. Од укупно нових издатих увјерења о привременом и сталном боравку, убједљиво највише их је издато држављанима Русије – чак 2.512. За поређење, у истом периоду издато је 2.075 дозвола држављанима Србије, 612 Украјинцима, 374 држављанима Босне и Херцеговине, 343 Турцима, те 317 држављанима Косова. Ови бројеви недвосмислено показују да је прилив руских држављана доминантан, упркос заоштреним дипломатским односима и санкцијама.

Познати подгорички адвокат Небојша Асановић, у изјави за портал Дана, сликовито упозорава на потенцијалне посљедице.

– Ако се овакав прилив странаца у Црној Гори настави и даље или можда и још повећа, а што какве су све прилике и у свијету и код нас не би чудо било, имамо још и да молимо људе поријеклом са ових простора да узму наше држављанство и да се врате и они и њихово потомство у Црну Гору или ћемо у супротном у односу на странце сви ми заједно који имамо поријекло стотинама година са ових простора постати мањина у сопственој држави – каже Асановић.

Асановићеву забринутост поткрепљују и званични подаци Монстата са посљедњег пописа становништва, који показују значајне промјене у демографској структури чак и на локалном нивоу. Примјер Бечића, познатог туристичког мјеста, посебно је илустративан. Од 1.046 пописаних становника, Руса је 301, док је Црногораца 266, а Срба 262. Украјинаца је 110, Бјелоруса 14, неизјашњених 29, а осталих нација 13. Ови подаци указују на брзу и драстичну трансформацију локалних заједница, а остаје чињеница да су Руси већинско становништво у Бечићима.

Поставља се кључно питање како Црна Гора, као мала земља, балансира између својих спољнополитичких опредјељења и унутрашњих демографских токова. Док с једне стране досљедно подржава међународне санкције, с друге стране отвара врата за масован долазак држављана земље којој су те санкције наметнуте.

Економски разлози су очигледни и неспорни – прилив странаца доноси капитал, инвестиције у некретнине и значајно доприноси туризму, који је кључна грана црногорске привреде. Међутим, дугорочни ефекти овог тренда на тржиште рада, социјалну кохезију, инфраструктуру, па чак и на сам идентитет и културно насљеђе земље, остају неистражени и потенцијално изазовни.
Такође, значајна разлика између броја странаца које евидентира МУП (преко 95.000) и оних које је обухватио попис становништва 2023. године (око 46.000) отвара питања о прецизности података и свеобухватности државних статистика. Упркос томе, тренд раста броја странаца који живе и раде у Црној Гори је евидентан и има све већи утицај на друштвени и економски живот. Влада Црне Горе је за 2025. годину утврдила годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца на 21.620 дозвола за запошљавање и 2.370 за сезонско запошљавање, што додатно наглашава потребу за радном снагом из иностранства.

Црна Гора се налази пред комплексним изазовом: како одржати баланс између својих геостратешких опредјељења, економске потребе за страним инвестицијама и радном снагом, те очувања сопственог демографског и културног идентитета. Одговор на то питање дефинисаће будућност земље у годинама које долазе.

Извор: Дан