Зековић: Масакр у Бару се не може више порицати, нови докази достављени СДТ-у
Специјалном државном тужилаштву (СДТ) Црне Горе поднијета је допуна кривичне пријаве која се односи на злочин над Албанцима и Бошњацима са Косова који су, како се наводи, присилно регрутовани у Народноослободилачку војску Југославије за потребе ослобађања данашње Хрватске и освајања Трста.
Активиста за људска права и политике сјећања Александар Саша Зековић саопштио је да је допуна пријаве заснована на мемоарском запису Васа Марковог Вујовића, који, према његовим ријечима, додатно расвјетљава овај догађај.
Како је навео, скрипту о животном путу покојног Васа Вујовића његова породица уступила је црногорском независном недјељнику „Монитор“, након чега је та грађа учињена доступном јавности и библиотеци Историјског института Универзитета Црне Горе.
„Скрипту о животном путу покојног Васа Вујовића његова породица је уступила црногорском независном недјељнику ‘Монитор’, а они јавности и библиотеци Историјског института Универзитета Црне Горе“, навео је Зековић, упућујући и на објаву доступну на интернет страници Универзитета Црне Горе:
Према наводима из пријаве, у Бару је 1. априла 1945. године, „у миру, не у рату“, према званичним војним подацима убијено најмање 452 лица албанске и бошњачке националности, док је 104 особе рањено.
„Егзекуцију су извршили припадници X црногорске ударне бригаде којој су регрути били предати на спровођење од Скадра до Бара“, наводи се у саопштењу.
Зековић додаје да је ријеч о истој бригади чији су припадници, како тврди, у новембру 1944. године на Цетињу извршили ратни злочин над цивилним становништвом.
„Улице у више црногорских општина и данас носе име по овој бригади“, наводи он.
Позивајући се на мемоарске записе Васа Вујовића, Зековић наводи да се у њима помиње и да је један број рањених Албанаца и Бошњака убијен „са по једним метком“ из ватреног оружја како би били „поштеђени даљих мука јер им није било спаса“.
„Вујовић тврди да су партизани, којима је и сам припадао, на жељезничкој станици прикупили тијела 700 убијених косовских Албанаца и Бошњака, сложили их у четири вагона и одвезли из Бара“, наводи се.
Према његовим записима, „негдје испод Сутормана тијела су изручена, поливена бензином и запаљена“.
У мемоарима се, како се наводи, помиње и пљачкање убијених косовских регрута.
„Овакво поступање према мртвима супротно је и исламској правној традицији“, истиче се.
Зековић је изразио захвалност Жељку Вујовићу и награђиваном новинару Јову Мартиновићу због одлуке да ову мемоарску грађу учине доступном јавности и уступе је научној заједници.
„Демократска јавност дугује поштовање и захвалност Жељку Вујовићу и награђиваном новинару Јову Мартиновићу због одлуке да конкретну мемоарску грађу, односно аутентичну људску причу, учине јавном и уступе науци и политикама сјећања на даљу обраду“, навео је он.
Према његовим ријечима, специфичности овог злочина сада су „знатно јасније“.
Он подсјећа да је у ранијим допунама кривичне пријаве указано да је значајан број убијених цивила, посебно оних који су са главне локације злочина покушали да побјегну ка Старом Бару, сахрањен на брду Муковал у општини Бар.
„Мјештани су те прикривене масовне гробнице деценијама савјесно обиљежавали, чувајући их од заборава“, наводи се.
Кривичној пријави се, како је додао, придружила и невладина организација „Црногорски комитет правника за заштиту људских права“, на чијем је челу адвокат Велија Мурић из Рожаја.
Зековић истиче да се „масакр у Бару несумњиво догодио“ и да „жртве више није могуће порицати или негирати“.
Надлежном тијелу Скупштине општине Бар, на чију се грађанску и политичку аутономију посебно рачуна, од стране адвоката из Тузи Коле Цамаја и Александра Саше Зековића предложена је и меморијализација овог злочина.
„Бројне су, широм Црне Горе, улице или тргови посвећени жртвама фашизма или голооточким жртвама чији називи не сметају тамошњем становништву нити властима које су својевремено образовале исте политичке странке које тренутно управљају и Баром“, наводи се у обраћању.
