У самом срцу Сутомора, преко пута вртића, на неколико метара од зграда у којима живе десетине породица, више од три мјесеца зјапи отворен шахт – покривен импровизовано: столицом у коју је забодена плоча. Да ствар буде гора, то није нека забачена уличица, већ пут који води ка полицијској станици и који свакодневно користе дјеца, родитељи, радници, туристи. Грађани су, очигледно остављени сами себи, пронашли „рјешење“ – столицу као упозорење и привремену заштиту. И тако – мјесецима.
Коментар грађанке Бебе Тодоровић разоткрива сву биједу односа локалних власти према овом дијелу града. „Значи, застиђе! Немамо пут испред зграде, спуштамо се тротоаром на паркинг који је пун локви, а љети од прашине не смијемо прозор да отворимо“, пише она. Док се новац слива у инфраструктуру око пијаце и обале, гдје се налазе локали који пуне касу општине, становници неколико зграда живе у прашини, блату и опасности од отворене рупе на сред улице.
Гдје је ту одговорност? Гдје су комуналне службе, гдје је општинска инспекција, гдје је бар трачак поштовања према људима који ту живе, који плаћају порез, који су изабрали овај град за свој дом?
Да ли је могуће да нико три мјесеца није нашао за сходно да ријеши ову ситуацију? Да ли морамо чекати несрећу, дијете које ће пасти у рупу, да би неко реаговао?
Срамота је мала ријеч. Ово је понижење.