Дафне Каруана Калиција годину прије ликвидације објавила текст о везама почасног конзула малте и црногорске компаније.
***************************************************
У транскрипту разговора између убијене новинарке и почасног конзула, он признаје да је власник барског „Нимонта”, фирме која је годинама остваривала милионске зараде.
Убијена новинарка на Малти Дафне Каруана Галиција годину прије атентата бавила се пословањем барске фирме „Нимонт”.
Ради се о компанији, чији је званични оснивач локални функционер Демократске партије социјалиста (ДПС) Љубомир Кочовић. Малтешка новинарка открила је да је заправо стварни власник те барске фирме почасни конзул Малте у Црној Гори Тицијано Мусу, који јој је то признао у телефонском разговору.
Галиција је у својим текстовима објавила да је Мусу на сумњив начин постао почасни конзул, да није живио стално у Црној Гори и да је био умијешан у покушај преузимања црногорског здравственог система од фантомске фирме „ВГХ”.
„Нимонт” је бродска фирма која се бави транспортом пијеска и цемента на малтешко тржиште, а убијена новинарка годину прије убиства истакла је да се у телефонском разговору са Мусуом једва суздржала да не прокоментарише да је то „савршена маска за организовани криминал у земљи као што је Црна Гора”.
Почасни конзул Малте у Црној Гори није желио да одговара на питања Галиције у новембру 2016. године, међутим, њена истраживачка упорност је довела до интересантних информација.
Мусу јој је казао да је његова фирма „Нимонт” и да увози и продаје цемент, камен и грађевински материјал. Галиција је, између осталог, у разговору прокоментарисала како је чуди да је Мусу успио да започне пословање са грађевинским материјалом у Црној Гори од плате запосленог на Малти, с обзиром на то да је прије ступања на функцију почасног конзула био менаџер једног хотелског ресторана.
Оснивач „Нимонта” Љубомир Кочовић казао је у изјави за „Дан” да је „Нимонт” само његова фирма и да Мусу нема никакве везе са власничком структуром.
– Јавно се ограђујем од свих изјава и поступака Тицијана Мусуа. Обавијештен сам да је он на Малти давао изјаве како је власник фирме „Нимонт”, што је нетачно. Ја сам сада покојној новинарки, због чије смрти врло жалим, упутио деманти који је она објавила уз њен одговор о чему посједујем уредну документацију – казао је Кочовић. Тврди да је почасни конзулат Малте смјештен у просторијама његове фиорме, јер је деценијама близак са предузетницима из те државе и политичарима.
– Хтио сам да им учиним услугу. Међутим, кад сам видио да Мусу покушава овдје да спроведе разне преваре отказао сам му гостопримство прије годину. Упутио сам писмо амбасадору Малте и Министарству спољних послова те државе у коме сам изнио детаље конзулових превара и других поступака у црној Гори. Међутим, колико знам, он још није опозван – тврди Кочовић.
Каже и да је због Мусуових изјава имао проблема на Малти, јер су привредници те земље били забринути због тога што почасни конзул повезује себе са његовом фирмом.
– Могу само да кажем да је Мусу покушао да превари и Атлас банку, да је доводио разне сумњиве инвеститоре. Ја не желим да будем дио тога и од свих његових изјава и поступака се јавно ограђујем. Фирма има пословни углед и тај углед желимо да сачувамо – закључио је Кочовић.
Име почасног конзула Малте у Црној Гори помињано је и на суђењу за наводни државни удар.
Амерички држављанин Брајан Скот је на суђењу Мусуа помињао као човјека који га је упозорио да не улази у договоре са Демократским фронтом (ДФ). Рекао је да је Мусу повезан са врхом црногорске политичке елите.
Према подацима Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС), Тицијано Мусу помиње се у једној угашеној и двије активне фирме у Црној Гори.
Мусу је овлашћени заступник активне фирме „ВГХ Монтенегро”, која је основана крајем септембра 2016. године.
Ради се о фирми која се бави „консултантским активностима у вези са пословањем и осталим управљањем”.
Мусу је оснивач активне фирме „АТМ” и сада угашене „АТМ Сервицес”.
Са друге стране, Дафне Каруана Галиција убијена је бомбом, која је била постављена испод њеног аутомобила, у октобру прошле године на Малти. Била је новинар истраживач и блогерка, која је радила и на документима објављеним у афери познатој као „Панамски папири”.
На мети њених истраживања били су бројни малтешки функционери, бизнисмени... укључујући и премијера те земље Џозефа Муската. Премијера Малте Џозефа Муската, блогерка је оптуживала за проневјеру државних фондова уз помоћ жене и шефа кабинета. Послије отварања афере, премијер је поднио оставку, али и поново побиједио на ванредним изборима у јуну прошле године.
Малта је након убиства затражила међународну помоћ у проналажењу кривца за убиство новинарке, укључујући и агенте Федералног истражног бироа (ФБИ).
Браћа Џорџ (55) и Алфред (53) Деђорђо и Винскент Мускат ухапшени су у децембру прошле године због сумње да су повезани са убиством. Истрага о том убиству и даље траје. Дафне Галиција је за живота на свом сајту објавила и више текстова о коруптивним пословима везаним за Црну Гору.
Пореска управа Црне Горе у јуну ове године донијела је рјешење на захтјев МАНС-а у вези са увидом у оснивачка документа и регистрационе промјене фирме „Нимонт”. У рјешењу које је потписао лично директор ПУ Миомир М. Мугоша дјелимично је усвојен захтјев МАНС-а за слободни приступ информацијама. Наиме, Мугоша рјешењем није дозволио увид у матичне бројеве, адресу и број телефона лица која су извршни директори и оснивачи „Нимонта”, чиме је спријечио тачно утврђивање њиховог идентитета.
– С обзиром на природу тражене информације, орган налази да би објелодањивање ове информације представљало кршење позитивних прописа и произвело би неповјерење пореских обвезника према органима државне управе, конкретно према Пореској управи, што је процијењено као већа штета од јавног интереса за објављивање истих информација – пише, између осталог, у рјешењу Мугоше.
М.В.– Вл.О.
Транскрипт разговора
У тексту који је Дафне Каруана Галиција објавила тачно годину прије него што је убијена у злочиначком атентату, она је навела да је број мобилног телефона Тицијана Мусуа, почасног конзула Малте у Црној Гори, добила од неког њеног познаника који конзула терети за неплаћени дуг од неколико хиљада еура.
„Дан” објављује транскрипт разговора између убијене новинарке Галиције и почасног конзула Малте у Црној Гори који је настао 2016. године. Уз транскрипт разговора објављујемо и коментаре убијене новинарке.
Галиција: Здраво, да ли је то Тицијано Мусу?
Мусу: Да.
Галиција: Ово је Дафне Каруана Галиција. Ја...
Мусу: Не морам да разговарам са тобом.
Веза се прекида. Новинарка одмах поново позива његов број. Он одговара.
Мусу: Рекао сам да не морам разговарати с тобом и нијесам обавезан да разговарам с тобом.
Галиција: Бојим се да јесте. Ви сте почасни конзул Малте и дужни сте да одговорите на питања у вези са том улогом.
Мусу: Не, нијесам. Ја сам почасни конзул. Зар нијесам рекао да сам почасни? Да, тако да сам почасни! Не морам да разговарам са тобом, у реду? Ја не заступам владу Малте, у реду? Идите и оставите ме на миру! И водите рачуна о вашим пословима.
Галиција: Ја бих Вам била захвална да не вичете и дозволите ми да дођем до ријечи.
Мусу: Размислите о свом послу! Шта се ви мијешате у црногорска дешавања? Какве Малта има везе са Црном Гором? Зашто измишљате ствари и лажете? Чак су ме и ваши пријатељи позвали да ми кажу да вас игноришем.
Галиција: Немате појма ко су моји пријатељи.
Мусу: Чак ме и је Франсес Замит Димех назвао да ми каже да није истина да сте га позвали. Престани лагати о мени. Зашто пишете о мени? Тони Борг ме је поставио, је ли то јасно?
(Када је разговор завршен одмах сам позвала Франсиса Замита Димеха који је рекао да није звао Мусуа или да није разговарао с њим. Тони Борг је раније демантовао да има било каква сазнања о њему. Мусу је именован један дан прије него што је Борг завршио свој мандат на функцији министра иностраних послова, али је прије тога био одсутан, јер је пролазио кроз процес добијања дозволе да буде европски комесар).
Галиција: Држимо се теме. Сјећам Вас се као менаџера ресторана у хотелу Фортина и ви сте тамо били запослени до новембра 2012. године, а онда сте именовани за почасног конзула. Па од чега зарађујете новац у Црној Гори, пошто сте до тог тренутка били хотелијер?
Мусу: Одлази! Не морам да разговарам са тобом. То није твоја ствар, у реду? Живио сам у Црној Гори годинама.
Галиција: Не, нијесте. Живјели сте на Малти и радили сте за Мајкла Замит Табона до прије четири године.
Мусу: Да, јесам. Да, знам то. Међутим, чак и када сам живио на Малти, све вријеме сам ишао у Црну Гору.
Галиција: Стварно, због чега? Да нијесте нешто ишли везано за пословање хотела Фортина, можда?
Мусу: Не морам да разговарам са тобом. Овдје сам добро повезан. Имам посао. Ја водим посао.
Галиција: Да, хтјела сам да то питам. Зашто је адреса наведена на интернет сајту Министарства иностраних послова Малте, за почасни конзулат у Црној Гори, заправо сједиште компаније за игре на срећу?
Мусу: Није! Престаните лагати о мени! Ви сте лажов! То није компанија за игре на срећу! Није, у реду?
Галиција: Па, шта је онда? Нијесам могла разумјети младу даму која је одговорила на телефон, али рекла је да је то компанија. Која је то компанија?
Мусу: Зове се Нимонт.
Галиција: И мени је звучало да је тако рекла. Како се то пише?
Мусу. НИМОНТ! НИМОНТ! Н И М О Н Т!
Галиција: Којим се послом бави?
Мусу: Како то мислиш, на шта мислиш? То није твоја ствар.
Галиција: Наравно да јесте. Мислим да људи на Малти морају знати какву врсту посла је регистровао почасни конзул Малте у Црној Гори.
Мусу: Цемент, у реду? Увозимо и продајемо цемент, камен и грађевински материјал.
(у оригиналном тексту навела је да се једва суздржала да не прокоментарише да је то савршена маска за организовани криминал у земљи као што је Црна Гора)
Галиција: Велика промјена од управљања хотелским ресторанима на Малти. Па како сте ушли у пословање са грађевинским материјалом у Црној Гори, директно од рада као запослени у хотелу на Малти?
Мусу: То је мој посао. Ја сам власник. Ја га држим.
Галиција: То ме чуди, да сте успјели да започнете пословање са грађевинским материјалом у Црној Гори управо од плате запосленог на Малти.
Мусу: Одлази! Не морам да разговарам са тобом.
Веза се прекида.
www.dan.co.me
