Пише: Мирза Кургаш
Након силне еуфорије око изградње колског, макадамског пута кроз древни маслињак Џиџарин, другачији став с тим у вези вјероватно ће звучати као светогрђе. Међутим, поставља се питање да ли држава која, по ријечима оних који су на власти већ три деценије, као водећу привредну грану види туризам, смије да дозволи уништавање древних амбијенталних цјелина?
Жалосно је да нико није ни покушао да сачува каменом поплочани пут стар, можда, више од хиљаду љета. Шта смо добили? Већи комфор, јер можемо аутом доћи до маслињака? Могућност прилаза ватрогасних возила такође није довољан разлог за овакав чин. Таква логика нам, онда, намеће претпоставку да је Џиџарин до сада могао изгорјети безброј пута. Маслине су, током толико вјекова, сачуване искључиво захваљујући љубави оних који су их гајили и бринули се о њима. Тијеком прошлог љета и бројних пожара широм земље, многи су се вајкали питајући се гдје су нам “канадери”, “дромадери”, НАТО хеликоптери и друга савремена средства за спрјечавање ватрених стихија? Заборављамо да је пожара било увијек кроз историју и да постоји начин предузимања адекватних мјера у таквим ситуацијама и када немате авионе за ту прилику. Заборавили смо обавезне лекције, с тим у вези, у средњим школама и факултетима шумарства. Они старији су се са носталгијом присјећали некадашње “Цивилне заштите”…
Да поновимо: нијесу маслине горјеле због немогућности приласка ватрогасних возила већ, првенствено, због небриге и недостатка људске, комшијске солидарности. Маслинама у Џиџарину није се могло прићи због макије у коју су зарасле и запуштене и оштећене калдрме. Осим тога, општа је појава да су ти стари путеви широм барске регије, изложени и узурпацији. Тако имате бројне примјере гдје су у нечије “власништво” ушле и старе, вишевјековне чесме- задужбине / хајрати, као и дијелови некадашњих путева који су и данас видљиви. Али, не можете проћи њима јер вас спрјечава нечији плот! Опште је познато да су чесме и путеви јавна добра и никако не могу бити приватно власништво.
“Овдје имамо толико пуно маслинових стабала, а не можемо доћи до њих да их орежемо, заштитимо и на крају оберемо плод. Зато нам је овај пут од пресудног значаја”, кажу у Друштву маслинара у кампањи за изградњу пута кроз Џиџарин. Поставља се питање, како су се њихови преци бринули о тим истим маслинама?
Наводи се да је пробијање овог пута и у сврху туристичке валоризације. С тим у вези намеће се, неизоставно, питање да ли је туристима интересантнији био пролазак кроз Џиџарин ходајући вијековима углачаном калдрмом или по прашњавом макадаму па чак, можда ускоро, асфалту? У свијету су тражене дестинације са нетакнутом природом и изворним, очуваним културно-историјским вриједностима.
Сигурно да би за инвестицију ревитализације старог пута можда могли да рачунамо на захвалност потомака. Овако…?
Током кампање и касније изградње пута, помињу се имена власника маслињака, као и многих појединаца и фирми који су на разне начине дали свој допринос. Није заборављена ни католичка црква која у Џиџарину има своје посједе. Међутим, нијесмо нигдје наишли на податак да је “Маслинарска стаза” прошла и кроз вакуф Исламске заједнице?
О пробијању пута кроз вакуфски маслињак сазнали смо захваљујући ознакама “В”, које се црвеном бојом наносе на стабла маслине.
Намеће се питање шта би могао бити разлог да се нигдје не помиње вакуф кроз који је изграђен пут, поготово ако имамо у виду да је први човјек Друштва маслинара истовремено и предсједник барског Меџлиса? У медијима се у више наврата наводи предусретљивост представника барске Надбискупије и њихово инсистирање на очувању сваког стабла маслине. Како су, с тим у вези прошле вакуфске маслине, није познато. Одговорна лица Друштва маслинара и барског Меџлиса морала су знати да је вакуфска имовина неповрједива и неотуђива. У случајевима када је немогуће избјећи поврједу вакуфа, о статусу истог одлучује искључиво Мешихат Исламске заједнице Црне Горе и о томе доноси рјешење у писменој форми (Устав ИЗ ЦГ).
Према расположивим информацијама, Меџлис ИЗ Бар у овом случају није тражио сагласност Мешихата. Како смо незванично информисани “јер је скроз мала површина”… Није нам познато да ли су донијели неку своју одлуку с тим у вези, па смо се писменим путем обратили Меџлису Исламске заједнице Бар као и Џематском одбору Стари Бар. Одговор још увијек нијесмо добили.
По свему судећи, представници барских Муслимана настављају са старом праксом непримјереног и противзаконитог односа према вакуфској имовини. Подсјетимо, на сличан начин је, новијег датума, прошло мезарје Омербашића џамије, као и остаци Капетановог и Подградског гробља.
Након свега, посјетиоци маслињака Џиџарин, ходајући новим макадамским путем, могу се увјерити како су приватни маслињаци уредно озидани и ограђени, док су преостале вакуфске маслине остале на утрини…
Захтијевамо да Мешихат Исламске заједнице као и барски Меџлис најхитније предузму одговарајуће мјере у вези са наведеним и да се јавност информише колика је та “скроз мала површина” вакуфа која је уступљена за проширење пута и колико маслина је страдало? Зашто се о томе ћутало? Одговорни да поднесу оставке и надокнаде насталу штету, како је предвиђено и Уставом Исламске заједнице Црне Горе.
Са захтјевом за заштиту маслинарског комплекса Џиџарин, обратили смо се Управи за заштиту културних добара Црне Горе.
Аутор је извршни директор НВО-а: Број 19
