Двије деценије од злочиначке агресије НАТО над нашом земљом: Ни опростити, ни заборавити!

Крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила, а прва бомба у Црној Гори пала је на Црни рт изнад Сутомора.

************************************************************

На данашњи дан 1999. године почела је злочиначка агресија злогласног НАТО савеза над Савезном републиком Југославијом, односно Србијом и Црном Гором.

Формалани повод је био измишљени масакр албанских цивила у селу Рачак на Косову и Метохији, што је касније потврђено и са највиших међународних адреса.

Напад на једну суверену земљу, чланицу Уједињених нација, први пут до тада у историји постојања НАТО-а, извршен је без одобрења Савјета безбједности УН. Дакле, био је у питању преседан.

За жртве, међу којима велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката школа, болница, породилишта, мостова, фабрика, до данас није нико одговарао.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.

Прва бомба на Црну Гору, пала је у круг војног објекта на Црном рту, изнад Сутомора.

Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила.

Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, погинуо је на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.

У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.

Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агрссије. Страдало је шест невиних грађана.

Животе су изгубила дјеца: четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989).

У нападу су страдали и Вукић Вулетић(1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Злочин над дјецом у Мурину

НАТО агресија на СРЈ, цинично названа „Милосрдни анђео” трајала је 78 дана током које је било 30000 ваздушних налета, 50000 испаљених разорних пројектила.

Рањено је 12500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично.

Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанијета Југославији током бомбардовања изнијети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процијениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО.

Резолуција 1244

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Космета и улазак  међународних војних трупа у тај дио Србије.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина. Од почетка бомбардовања киднаповано је око 1500 неалбанаца.

Ратни губици НАТО у људству и техници никада нијесу обелодањени. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.

Хероји из Црне Горе - жртве НАТО-а

Имена страдалих војника, официра, припадника Војске Југославије и полиције који су родом из Црне Горе, а дали своје животе за Крст часни и слободу златну, за Косово и Метохију.

До сада сабрана имена су: Драган Бјелановић, Марко Аврамовић, Ратомир Филиповић, Миломир Крвавац, Божо Џувер, Маринко Кандић, Марко Ралевић, Ранко Лазаревић, Горан Мирјачић, Његомир Мараш, Ђорђије Цимбаљевић, Златко Мујовић, Дејан Петрић, Симо Поповић, Данило Војводић, Предраг Леовац, Љубодраг Белоица, Славко Ђуровић, Миодраг Губеринић, Звонимир Томовић, Јован Оташевић, Радуле Шћекић, Вукоман Тешовић, Божидарка Марковић, Срђан Лакићевић, Ранко Вуковић, Жељко Бошковић, Милорад Јелић, Зоран Фатић, Веселин Јововић, Бранко Чупић, Радован Вујадиновић, Витомир Поповић, Аћим Тадић.

Списак није коначан.

Манифестације и молебани широм Црне Горе

Бројним манифестацијама и молебанима широм Црне Горе биће обиљежено 20 година бомбардовања.

Помен жртвама НАТО-а у храму Светог Јована Владимира у Бару данас у 9 часова служи митрполит црногорско-приморски Амфилохије.

Михољски збор, Братство православне омладине Црне, Бесмртни пук Црне Горе и Ветерани 63. падобранске бригаде, 20. годишњицу НАТО бомбардовања СРЈ данас програмом на Михољској Превлаци и у храму Христовог васксења у Подгорици.  Сјећање на жртве агресије почеће Светом архијерејском литургијом и поменом у манастиру Михољска Превлака са почетком у 8 часова.

Програм у храму Христовог васкрсења у Подгорици почеће у 19.45.

У Никшићу ће обиљежавање годишњице НАТО агресије почети литургијом у 9 часова у Саборном храму, а наставити се на Тргу Шака Петровића у 11 часова.

У организацији покрета „Слобода народу“ у Подгорици ће бити одржана и протестна шетња са почетком у 17 часова. Окупљање је на платоу испред споменика Св. Петра Цетињског.

Неформална група грађана "Црногорски отаџбински покрет" у Сутомору ће испред војног објекта на Црном рту, како је најављено, симболично послати поруку  "да Црна Гора није вољом народа ушла у окупациони НАТО савез, и да Алијанси злочин над нашим народом и нашом земљом није заборављен, а ни опроштен".