Горан Ђуровић: Из ничега смо створили моћно "Церово"
Компанија "Церово" настала је прије скоро три деценије у Бару. Пут до успјеха који је прешла захтијевао је многа одрицања, ризика и храбрости. Како је све то изгледало свједочи директор и власник ове, данас веома препознатљиве фирме Горан Ђуровић:
Једном приликом сте рекли да су, прије двије и по деценије, у успјех "Церова" вјеровале само двије особе. Те двије особе су били ваши родитељи који су основали стовариште грађевинског материјала у Бару, а које је данас компанија са 150 запослених и послује на територији цијеле Црне Горе.
Тачно је, то сам рекао приликом отварања нашег новог центра у Бару и то могу и сада поновити – само двије особе су тада имале храбрости кренути у приватне воде и вјеровати у успјех, а то су моји родитељи којима дугујем захвалност што су ми дали здраву основу коју сам могао надоградити.
Када сте се и како укључили у посао? Да ли сте на старту имали визију докле ће то ићи?
Ја сам након завршених студија и стицања дипломе економског факултета схватио да се породични бизнис не смије угасити и да ја морам бити тај који ће направити искорак. На срећу, направио сам праву животну одлуку и данас имамо компанију "Церово" која биљежи своју 28. годину постојања са најбољим резултатима до сада и тимом који броји скоро 150 запослених.
Шта су вас научили и како су вас усмјерили родитељи који су основали фирму, а шта сте схватили и научили сами, током година пословања?
Оно што сам научио од родитеља, то сам веома брзо схватио и сам, пренијећу и мом дјетету, а то је да када у послу играш фер и поштено, када поштујеш колеге са којима радиш, када вјерујеш у себе и људе око себе и када свакодневно учиш нешто ново и надограђујеш себе, успјех је загарантован.
Од родитеља и у животу уопште сам научио шта значи немати, а како из ничега направити нешто велико. Научио сам како се и скромношћу може сачувати достојанство, и да "не сматраш себе херојем, ако се дружиш са краљевима".
Који је то рецепт за успјех, како саградити, симболично и буквално, велику компанију из малог магацина?
У праву сте, то је био стварно мали магацин са десетак артикала. Моји родитељи тада нису имали средстава за велике набавке, али су имали партнере који су вјеровали у њих, како у људском тако и у професионалном смислу. Они су им помагали, како са цијенама тако и са роковима плаћања. Уз то неопходно је доста знања, храбрости, одрицања, грађење тима који вјерује у вашу визију. У томе се и крије тајна успјеха компаније "Церово" – ми вјерујемо у наше купце, а и наше запослене. Ми разумијемо њихове проблеме, а то они знају да цијене и показују велику лојалност према нашој компанији.
Шта је било најтеже?
Најтеже је било пребродити несрећне девадесете године у којима нисте били сигурни ни за свој живот, а камоли за сигурност бизниса и капитала. Но, надамо се да се такав период више никада неће поновити, прије свега због мира и сигурности на овим просторима, а и бизнис не трпи нестабилност у држави.
Један сте од приватних предузетника који је, кад год је то могуће тамо гдје треба помоћи, помагали болницама, школама, људима у невољи... Значајно сте помогли градњу вјерских објеката све три конфесије у Бару. Шта давање значи за Вас лично? Да ли вас је животна и пословна филозофија помагања и давања обогатила као особу?
Отац ме је научио да се свако "давање и добро добрим враћа" и да постоји нека сила која пази да се баш то и тако дешава. Увијек се држимо тога и зато помажемо у границама наших моћи. Сматрамо да је мјера правог патриотизма компанија и појединаца да редовно плаћају порезе и друге обавезе држави, а да је мјера пословне етике и друштвене одговорности једне компаније филантропија и враћање средстава заједници у којој живите. Свих година свога постојања помагали смо разне установе на локалном и државном нивоу, организације и појединце и били задовољни што смо успјели некога да усрећимо. Задње 2-3 године, фокус нам је био на кључним секторима за функционисање државе, школству и здравству, тј. установама које су важне за заједницу, а то су вртићи, школе и болнице. Знамо да је то што ми радимо кап у мору, али примјетно је да су и друге компаније кренуле нашим путем и што нас је више то ће и учинак бити већи.
За филантропију и хуманитарни рад сте добили бројне награде. То је нешто што људи раде из срца, са радошћу и жељом да њихов град, држава, постану љепше мјесто за живот, да помогну и уљепшају некоме дан, годину, будућност… Шта Вам је у протеклој години донијело велику радост или посебну емоцију а везно за друштвену одговорност Ваше компаније?
Освојили смо низ награда и признања из области друштвене одговорности, што ми представља велику личну, а и пословну сатисфакцију. Прошлу годину је обиљежила награда за филантропију "Искра" на националном нивоу и због ње смо срећни и поносни. Морам овом приликом одати поштовање и захвалност нашем партнеру у пројектима "За љепше школе и вртиће", а то је РТЦГ на челу са једном дивном особом, Андријаном Кадијом, која је показала како државни јавни сервис може и мора бити друштвено одговоран. Наравно пуно вам је срце када видите те малишане и ученике како уживају у новим и реновираним просторима у којима бораве и када схватите да су то можда прва улагања у неке вртиће и школе од њиховог отварања прије више деценија.
Готово је правило да они који највише и од срца помажу, најмање о томе причају. Ни Ви се не појављујете често у јавности осим да захвалите на некој награди или да захвалите људима са којима радите…
Присталица сам теорије да треба много више причати о онима који помажу, о оним добрим и храбрим појединцима који чине добра дјела, јер такви људи требају да буди узор младима. То треба да подстакне и друге да буду много више друштвено одговорни. Медији свакодневно пласирају у јавност лоше примјере, пуно је прича о негативностима које шире лошу енергију. То би се требало мијењати, ако мислимо градити здраво друштво. Не бјежим од тога да се појавим у медијима, али, једноставно, има нас више у тиму и некако се распоредимо да свако пошаље поруку о потреби давања.
Данас је веома тешко водити приватни посао у Црној Гори, то зна сваки поштен предузетник, борити се за опстанак и развој фирме и за поштен однос према запосленима. Да ли сте некада били у искушењу да одустанете, дигнете руке од свега, запитате се гдје је у свему томе, радном дану од 15, 18 или 20 сати дневно Ваша лична срећа, Ваша приватна интересовања и жеље?
Никада ми није прошла кроз главу идеја да одустанем, иако је било много изазова и непреспаваних ноћи. Када имате визију, упорности и воље да остварите мисију, када тачно знате гдје желите бити за пет или десет година ништа није тешко. Почели смо као мала фирма, са пар запослених, данас смо у самом врху у нашој бранши, а за неколико година бићемо лидери у продаји комплетног грађевинског материјала са амбицијом ширења нашег пословног концепта и на регион.
Какви су планови компаније Церово за 2018. годину?
У 2018. години имамо доста планова, почевши од комплетирања понуде у нашем новом продајном центру у Радановицима, па до изградње пословог центра у Подгорици. Ширићемо асортиман и продајне капацитете у већини грађевинских подсектора. Наставићемо да задовољавамо потербе наших купаца, рјешавамо проблеме на терену и пружамо техничку и савјетодавну подршку заједно са нашим партнерима добављачима. Наш је посао непредвидив, па се може десити да и у овој години отворимо и нова тржишта, баш као што смо 2017-у обиљежили са инвестицијом у Радановићима. Трудићемо се да будемо још љубазнији и насмијанији, да наше особље буде још више искрено посвећено клијентима, а радићемо и на јачању компетенција наших људи, како би својим знањем и подршком лакше свима излазили у сусрет.
Која је ваша порука свима, а прије свега младима, који се налазе на животној раскрсници – отићи вани или остати овдје, учити или одустати, читати књиге или гледати ријалитије, вриједно и поштено радити или тражити “пречице”…. ?
Поновићу ваше ријечи – истрајност доноси плодове. Ја могу рећи свим младима оно што кажем моме дјетету – богатство је у ономе што знаш, а не у ономе што материјално имаш.
Новац није једино мјерило успјеха и не смије бити примарни циљ којем треба тежити. Нажалост, у искривљеном систему вриједности материјално често постаје мјера похлепе, бахатости, експонирања, понекад и иживљавања. Млади треба да заобилазе такав “свијет” и пречице до истог. Морају учити, свакодневно радити на себи, општем образовању и култури, читати добре књиге, слушати добру музику и бавити се спортом; свакако бјежати од “ријалитија”, кича и шунда који нам се свакодневно пласирају. Уз све ове предуслове, доћи ће и новац, искључиво као средство које помаже у остварењу животних циљева о којима сам причао.
Извор: Портал "Волим Подгорицу"
