Раичевић: Црногорски слободарски дух јачи од сваке идеологије

Поводом 13. јула, Дана државности Црне Горе, предсједник Општине Бар Душан Раичевић заједно са предсједником Удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Бара Ђуром Марковићем и генералом Шпиром Никовићем је положио цвијеће на спомен-обиљежје у Дому револуције и на спомен обиљежје у Мишићима и Вирпазару, на споменик првом погинулом партизану Ђорђију Лековићу као и на споменик палим борцима у НОР-у и револуцији.

Раичевић је истакао важност данашњег празника.

“Славимо данас 13. јул, дан за памћење и понос, симбол црногорске постојаности која нас обавезује да се са посебним пијететом присјетимо свих оних који су уједињеним снагама и уз херојски напор устали против фашизма и своје животе уградили у слободу наше државе.

Увијек се изнова морамо присјећати овог датума, да би обиљежили признање црногорске независности на Берлинском конгресу, али и да не заборавимо зло вријеме оличено у тада моћној фашистичкој идеологији и наш 13. јул – устанак против моћнијег непријатеља, шаљући јасну поруку да је црногорски слободарски дух јачи од било које идеологије”, истакао је Раичевић у Дому револуције.

Ђуро Марковић је, честитајући Дан државности и Дан устанка, указао да је “13. јул дубоко урезан у биолошку матрицу црногорског народа свих вјера и нација”. Он је подсјетио да су на референдуму 21. маја 2006. грађани Црне Горе “себе даривали државом, слободом, независношћу, суверенитетом и међународним угледом”.

Обрацајући се присутнима у Вирпазару предсједник Раичевић је истакао да "нема узвишеније обавезе него да се са овог мјеста, са посебним пијететом поклони сјенама наших предака који су своје животе дали за слободу и достојанство".

Како је казао, сви морамо бити свјесни важности датума који обиљежавамо и мјеста на којем се данас налазимо.

"Захваљујући храбрости и пркосу непријатељу, са поносом данас можемо рећи да је Вирпазар мјесто на којем је засијала искра слободе.
Вирпазар, али и Црмница и Црмничани су не само те 1941. године, него и много раније, али и касније, одговорили свим искушењима која су покушавала затирати државни и национални црногорски идентитет и очували и допринијели борби за слободу и независност. Овдје је вјековима чувана визија слободарске, независне и европске Црне Горе.
Није случајно ни то што се овдје, у зору 13. јула 1941. године, у већ тада заробљеној и покореној Европи од стране једног од највећих зла у људској историји, чуо глас непристајања на покорност и потчињеност.

Први пуцањ црмничких братственика и рођака био је позив свима да се усправе пред непријатељем, да га поносно гледају у лице поручујући му да ће својом жртвом чувати слободу. Урадили су управо онако како су и поручили. Знали су већ тада да њихова жртва неће бити узалудна, упркос томе што је била прва у читавој Европи.
Није се црмничка устаничка пушка чула само у Бару или Црној Гори, него и много даље, широм заробљене Европе, којој је вијест о малом, али поносном устаничком народу дала наду да непријатељ није непобједив и да се за слободу вриједи борити" - поручио је Раичевић.