Ступањем на снагу Закона о планирању простора и изградњи објеката, власници бесправно саграђених објеката могу у општинама, на чијој територији се налази некретнина, поднијети захтјев за легализацију, а законски рок је до 14. јула 2018. године. Легализација се може покренути за све бесправне објекте, и то подношењем захтјева надлежном органу локалне управе. Уколико објекат није уклопљен у плански документ, поступак се прекида до доношења плана генералне регулације Црне Горе.
Према незваничним подацима, на територији барске општине има око 20.000 нелегално изграђених објекта. Међутим, подаци Управе за некретнине говоре да је на територији ове општине у 2016. години било 5.544 бесправно саграђених објеката.
Предсједник Општине Бар др Зоран Срзентић каже да је ових објеката много више у односу на податке катастра, али да ће се њихов тачан број знати након упоређивања података са орто фото - снимка, који је у фази израде, и идентификације објеката.
“Законска обавеза је да катастар, након израде орто-фото снимка, изврши преклапање са постојећим дигиталним картама, након чега ће се утврдити тачан број бесправних објеката. До тада не би требало вршити произвољне процјене броја нелегалних објеката” – каже Срзентић.
У процесу легализације, објекти су подијељени на оне до 200 квадрата, од 200 до 500 и више од 500 квадрата, а најједностанија процедура за добијање тапије је за категорију до 200 квадрата.
“Да би се кренуло у поступак легализације, у законом прописаном року, уз захтјев за легализацију (образац у грађанском бироу), потребно је да лиценцирана геодетска организација уради елаборат премјера изведеног стања изграђеног објекта, који овјерава катастар, а потом се уноси у лист непoкретности. Бесправно саграђеном кућом или станом сматра се објекат грађевинске површине до 200 квадрата, у којем станују власник и чланови његовог породичног домаћинства, који имају пребивалиште у мјесту у којем је изграђен објекат. Битно је да власник и чланови његове породице немају у својини други стамбени објекат на територији Црне Горе” – каже Срзентић.
Накнаду за комунално опремање плаћају сви власници бесправних објеката. Висина накнаде за легализацију ће се обрачунавати у складу са законом, а у припреми је одлука о накнади за комунално опремање грађевинског земљишта за бесправне објекте која је усаглашена са законом.
“Висина накнаде је прописана по зонама, као и увећања за бесправне објекте за које се накнада плаћа на рате, бесправне објекте за које се накнада плаћа једнократно, и бесправне објекте основног становања. Накнада се може платити у ратама или једнократно, и то за објекте основног становања у највише 240 мјесечних рата, а за остале објекте у највише 120 мјесечних рата” – наводи Срзентић.
Суштински закључак је да ће то бити скупо, а поставља се и питање шта ако власник бесправног објекта не поднесе захтјев за легализацију.
“Власник бесправног објекта који у законском року не поднесе захтјев за легализацију дужан је да локалној самоуправи плаћа годишњу накнаду за коришћење простора. Накнада се утврђује посебним прописом и по метру квадратном може да се креће од 1,5 до 2,5 одсто просјечне цијене грађења квадрата новоизграђеног стамбеног објекта у Црној Гори. О висини и начину плаћања ове накнаде биће донијети посебни прописи”– објаснио је Срзентић.
Алтернативни смјештај за оне чији објекти се руше
Срзентић наглашава да ће се у складу са законом новац од накнаде користити искључиво за комунално опремање грађевинског земљишта и за обезбјеђивање алтернативног смјештаја.
“У случају уклањања бесправног објекта основног становања, у складу са законом, јединица локалне самоуправе дужна је да власнику бесправног објекта основног становања и члановима његовог породичног домаћинства обезбиједи алтернативни смјештај. Алтернативни смјештај обезбјеђује се давањем стана у закуп, давањем накнаде за закупнину и на други начин, у складу са прописом јединице локалне самоуправе. Ближе услове, начин, поступак и критеријуме за обезбјеђивање алтернативног смјештаја прописује надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз претходну сагласност министарства, тако да ће одговарајуће прописе донијети СО Бар” - појашњава Срзентић.