Пише: Крсто Станишић
У мору свакаквих наслова, трагајући за нечим смисленијим од тога ко је са ким спавао у "фармама", запиташ се да ли је могуће да је нечији живот сведен на бесрамно интересовање о полуживоту неких курви и наркомана...
Јучерашњи улазак на друштвену мрежу фејсбук ме је навео да размислим о томе, колико кошта људски живот? Да ли је то вриједност неког аутомобила? Куће? Фирме? Сложићемо се (скоро) сви, да живот нема цијену.
Али, слушајући уживо и читајући приче радника фамозне "Port of Adria", наследника Контејнерског терминала, дијела покојне Луке Бар, закључујемо да је њиховим послодавцима то - врло мало!
Негираће и рећи ће да је то лаж, кадрови владајуће коалиције и њихови партнери из менаџмента ове компаније.
Међутим, видео снимак са фејсбук "зида" Луке Клисића, предсједника синдиката ове "респектабилне" компаније, показује да су они ти који (као и увијек) лажу...
Од круцијалног значаја је, говорили су, да се ова капитална инвестиција одигра баш у нашем граду.
У реду! Али, да ли ико води рачуна о радницима и брине о њиховим животима? Па, не бих баш рекао...
Неко ће покушати да буде духовит па ће рећи како ти радници нису мали и да треба сами да се чувају.
Све је то добро, али без радника нема фирме...
Мада, вјерујем да то и јесте нечији циљ! Да ли је нормално користити хангаре који прокишњавају? Ако јесте, зашто се канцеларије менаџмента не преселе у исте?
Прије годину дана ова фирма се задужила код Европске банке за обнову и развој у износу од 20 милиона евра.
Колико од тог новца је завршило на адекватно опремање просторија и опреме које користе "обични" радници, а колико је завршило на скупе вечере и пословне састанке људи који свјесно раде на девастирању покојне Луке Бар?
Људи би да раде и прехрањују своје породице, а не да се пате по неадекватним хангарима и да у питање доводе своје животе!
Ипак, нису они баш толико добро плаћени!
