У Бару се вјерске заједнице и цркве "штанцују" као на траци.
Од укупно 23, колико их је регистровано по важећим прописима, чак седам сједиште има у нашем граду и њихово дјеловање је пријављено МУП-у, што је тек мало мање од трећине укупног броја.
Једино Подгорица има више вјерских заједница на својој територији - чак 10.
Донедавно се у јавности спекулисало како у Црној Гори има 19 цркава и вјерских заједница које су пријавиле своје оснивање, при чему су надлежни државни органи из њима знаних разлога прикривали чињенице о четири вјерске заједнице чије је сједиште у Бару.
Ријеч је о Црногорској католичкој цркви, Црногорској протестантској цркви, Црногорској демохришћанској цркви и Црногорској адвентистичкој цркви, које су уредно регистроване односно пријављене у МУП-у још прије пет година и које дјелују као правна лица.
Како су медији раније писали, једино представници поменутих вјерских заједница нијесу позивани на јавне расправе које су државни органи организовали у вези са спорним Владиним предлогом закона којим се регулише слобода вјероисповјести у Црној Гори.
Поред набројаних, у Бару сједиште имају још три вјерске заједнице, и то – Барска надбискупија, „Јеховини свједоци“ и Бахаи заједница Црне Горе.
Подгорица
У Главног граду - Подгорици дјелују: Мешихат Исламске заједнице у Црној Гори, Црква Христовог јеванђеља, Хришћанска вјерска заједница “Јеховини свједоци”, Католичка мисија “Тузи”, Хришћанска адвентистичка црква, Еванђеоска црква “Ријеч Божја” (промијењен назив у Христова црква браће), Ред војске гостољубљивих светога Лазара од Јерусалима за Црну Гору, Католичка вјерска заједница – Фрањевачка Мисија Малесије, Јеврејска заједница Црне Горе и Црква Исуса Христа светаца последњих дана у Црној Гори. Јеховини свједоци регистровани су и у Херцег Новом, гдје је и сједиште вјерске заједнице Црква Христовог Јевађеља.
"ЦПЦ" у цетињској полицији регситрована
Которска бискупија је пријављена у Котору, а тзв. "Црногорска православна црква" регистрована је на Цетињу, у станици полиције.
У Никшићу је сједиште Библијске Хришћанске заједнице, као и тзв.Црногорске православна цркве – Црквене општине Никшић, као организационе јединице тзв. Црногорске православне цркве, чије је сједиште на Цетињу.
Занимљиво је да су два правна субјекта регистрована под именом „ЦПЦ“, иако је у називу никшићке „филијале“ организације коју предводи самопроглашени лидер те НВО Мираш Дедеић дефинисано да се ради о организационој јединици „ЦПЦ“ са Цетиња.
Поједини представници традиционалних цркава и неких вјерских заједница сматрају да је питање вјерских слобода и те како осјетљиво и у неким сферама се, тврде, питање вјера поистовјећује са националним опредјељењем и односом према држави, те се скоро вјерско осјећање доживљава као патриотизам.
У Црној Гори 72,5 одсто становништва православци
Према статистици Монстата, у Црној Гори 72,5 одсто људи се изјашњава као православци, око 19 одсто да су исламске вјероисповјести, око 3,5 одсто као католици и 1,26 одсто атеисти.
Владин предлог закона којим се регулише слобода вјероисповјести у Црној Гори, наишао је на јавним расправама и уопште у јавности, на оштре критике због својих дискриминаторских одредби, због којих би највећу штету могла да има Српска православна црква, односно њена Митрополија црногорско-приморска.
Нацртом закона о слободи вјероисповјести Влада Црне Горе жели да замијени закон који је регулисао ту области, а који потиче из 1977 године. Нови закон се односи на правни положај вјерских заједница у држави и штити право појединца на слободу и избор вјероисповјести и утицаће на дјеловање вјерских заједница.
Новим законом о слободи вјероисповјести у Црној Гори који је Влада објавила у форми нацрта за Српску православну цркву и Митрополију црногорско-приморску је апсолутно неприхватљив. Како због процедуре током које није консултован нико из ове цркве, тако и због низа одредби које дискриминишу најутицајнију и најпопуларнију институцију друштва у држави.
Предсједник Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и парох подгорички Велибор Џомић раније је саопштио да је дух предлога закона такав да су цркве и вјерске заједнице друштвено штетне.
„Нацрт закона, осим тога што је припремљен на дискриминаторан и нетранспарентан начин, контрадикторан је у бројним одредбама сам себи. С друге стране, говори се о промовисању сарадње са вјерским заједницама, а заправо се грубо нарушава лаичка држава, секуларност државе, начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе.
Покушава се једним агресивним државним интевенционизмом уплитати у унутрашња питања цркава и вјерских заједница. Дух закона једноставно је такав да су цркве и вјерске заједнице заправо друштвено штетне, а не друштвено корисне категорије. И имајући у виду, како је било и како је усвојен овај Нацрт закона мислим да он нема будућности“, сматра Џомић.
Оснивање Црногорске католичке цркве није угрозило односе са Ватиканом ?
Након што је МУП у марту 2013.године регистровао Црногорску католичку цркву са сједиштем у Сутомору, тадашњи амбасадор Црне Горе при Светој столици Антун Сбутега, упркос бурним реакцијама које је то произвело, посебно због чињенице да Црна Гора и Ватикан имају потписан темељни уговор ( Конкордат), саопштио је да то неће имати утицај на тај документ и односе двије државе.