Зековић: Масакр у Бару највећи послијератни злочин у Црној Гори

Дио жртава масакра у Бару, извршеног 1. априла 1945. године над присилно мобилисаним регрутима албанске и бошњачке националности, покопан је на брду Муковал, општина Бар.

Како се наводи у саопштењу Александра Саше Зековића, активисте за људска права и подносиоца кривичне пријаве, Специјалном државном тужилаштву (СДТ) је предата допуна кривичне пријаве којом се указује да су прикривене масовне гробнице на Муковалу деценијама његовали и обиљежавали сами мјештани, чувајући сјећање на жртве.

„Масовно вансуско убијање у Бару, 1. априла 1945. године, представља највећи послијератни злочин на територији Црне Горе. Том приликом старјешине и припадници Десете црногорске ударне бригаде, уз помоћ одређених грађана, убили су најмање 452 особе албанске и бошњачке националности, док је њих 104 рањено“, наводи Зековић у саопштењу.

У допуни пријаве предложене су мјере које поступајући специјални државни тужилац може наложити полицијским службеницима Одјељења безбједности Бар, како би се прикупила обавјештења и лоцирале гробнице, што је предуслов за увиђај и ексхумације.

Пријави се придружио и Црногорски комитет правника за људска права, чији је предсједник, адвокат Велија Мурић, нагласио да „овај злочин, према савременим стандардима међународног права, има карактеристике ратног злочина, да као такав не застарјева и да остаје морална, политичка и правна обавеза државе да утврди чињенице, призна злочин и ода пошту жртвама“.

Зековић подсјећа да је о злочину у Бару писано у бројним радовима и свједочењима – од мемоарске књиге народног хероја и генерала ЈНА Бошка Ђуричковића, преко студије коју је уредио др Наил Драга, до истраживања новинара Брана Мандића и радова аутора као што су Бранко Петрановић, Жељко Миловић и други. О значају теме више пута је говорио и истакнути представник Албанаца у Црној Гори, Мехмет Барди, који је још 2010. године добио обећање тадашњег премијера Мила Ђукановића да ће надлежни органи отворити истрагу.

Албански национални савјет и Бошњачко вијеће у Црној Гори успоставили су, први пут након 1945. године, комеморативну праксу посвећену жртвама овог злочина. У Скупштини општине Бар је, по иницијативи адвоката Колја Цамаја из Тузи, покренут поступак за меморијализацију овог злочина, а иницијативу су подржали и потпредсједници Скупштине Црне Горе Никола Цамај и Мирсад Нурковић.

„Признање невиних и цивилних жртава не треба и не може да се користи за одбацивање величанствене тековине народноослободилачке борбе, већ је морална обавеза савремене Црне Горе“, поручио је Зековић.