Герасимова: Хиљадама странаца траже непостојеће потврде
Хиљаде страних држављана, махом Руса, налазе се у неповољном положају јер им у Црној Гори ради остварења здравственог осигурања траже потврде да то право не користе у матичној држави.Извршна директорка компаније "Навус", која се бави регистрацијом страних фирма, Наталија Герасимова, каже за "Дан" да таква потврда не постоји, нити је неко може издати, као и да странци имају плаћено осигурање, али не могу да га користе.
– Од нас траже потврду из матичне државе, која није предвиђена законом, да ми не користимо тамо осигурање. Таква потврда не постоји и из овог разлога ми можемо да користимо осигурање за децу само у приватним амбулантама – истиче Герасимова, наводећи да нико не може да добије зелену књижицу без потврде из матичне државе да тамо не користи осигурање.
Подсјећа да су раније запослени странци имали за себе и дјецу зелену књижицу и да су користили осигурање.
– Све је био одлично. Сада, након што су повећали минималац, укинули су осигурање за запослене странце, што је, по мени, превара. Ако ми је држава издала боравишну дозволу и ја сама плаћам све обавезе, било би поштено да моја деца буду заштићена. Након тога, потврда је измишљена, а ми остављени без здравствене заштите. Нико нас о томе није обавијестио и ми нисмо заштићени ако се разболимо. Раније није било тако. Имали смо осигурање чим добијемо привремене дозволе за посао. Један од кључних проблема је што велики број странаца уредно плаћа порезе и доприносе, али не може да оствари основна права. Највидљивији примјер је здравствени систем. Породице страних држављана, укључујући и оне који раде у високопрофитним секторима, често немају приступ јавном здравству, па су принуђене да све услуге плаћају приватно. У пракси то значи да дијете не може да се лијечи у дому здравља иако родитељи већ учествују у финансирању система – указала је Герасимова.
Крајем прошле године у Црној Гори било 100.000 странаца
Према подацима МУП-а Црне Горе из октобра 2025. године, у држави борави преко 21.000 држављана Руске Федерације који имају одобрен привремени или стални боравак. Руски држављани спадају међу најбројније странце у Црној Гори, а њихов број континуирано расте услед досељавања. Највећи број руских држављана настањен је у приморским општинама (Будва, Бар и Котор) и Подгорици.Званични пописи становништва често показују мањи број Руса од података МУП-а, јер попис обухвата само оне који су у моменту пописивања били физички присутни у становима.
Укупан број странаца са боравком у Црној Гори знатно је порастао претходних година, па се крајем прошле године баратало бројком од око 100.000, гдје су Руси, уз држављане Србије и Турске, најбројнија група.
Мајкл Бадер, предсједник Фондације за будућност туризма Црне Горе и предсједник Одбора за туризам у Њемачко-црногорском пословном клубу, каже да здравстено осигурање имају странци ако имају фирму и боравишну дозволу, као и чланови фамилије по основу спајања породице.
Положај странаца у Црној Гори, посебно оних из ИТ сектора и савремених индустрија, све више показује раскорак између амбициозних државних планова и реалног стања на терену. Док званичници често истичу да земља жели да буде регионални центар за дигиталне послове и привуче стручњаке из иностранства, свакодневни проблеми са којима се ти људи суочавају говоре другачије.
Према подацима надлежних институција, у Црној Гори тренутно борави више десетина хиљада странаца са привременим или сталним боравком. Највише их је из Русије, затим из Украјине и Турске, док остатак чине држављани земаља региона и Европске уније. Управо међу њима је велики број младих професионалаца који раде на даљину и доносе значајан приход кроз потрошњу и порезе.
За многе од њих боравак у Црној Гори није краткорочно рјешење, већ реалност на дужи период, због политичких и економских прилика у земљама из којих долазе. Упркос томе, суочавају се са спорим процедурама за продужење боравка, нејасним правилима и дугим чекањима.
Ако држава жели да задржи овај кадар, мора да ријеши конкретне проблеме. То прије свега значи омогућавање приступа јавном здравству за оне који већ плаћају доприносе, поједностављивање административних процедура и јаснију примјену правила за дигиталне раднике.
Странци који долазе у Црну Гору не траже посебне привилегије, већ основне услове за нормалан живот. Њихово присуство може бити важан ослонац развоја модерне економије, али само ако систем буде способан да их препозна и укључи.
