Жичара преко Румије више није само идеја: Држава издваја два милиона евра за пројектну документацију

Од идеје до капиталног пројекта: Панорамска гондола дуга око 6,5 километара треба да повеже Јадран, Румију и Скадарско језеро, а за пројектну документацију држава је опредијелила два милиона евра

..........................

Оно о чему се у Бару донедавно говорило као о великој идеји и могућем туристичком пројекту сада добија сасвим другачију тежину. Панорамска жичара Бар–Румија–Скадарско језеро ушла је међу приоритетне капиталне пројекте државе за 2027. годину, а за израду пројектне документације опредијељено је чак два милиона евра.

То је до сада најконкретнији корак ка реализацији пројекта који би, уколико наредне фазе буду спроведене према плану, могао темељно да промијени туристичку слику Бара.

Више, дакле, није ријеч само о локалној иницијативи, политичком обећању или атрактивној замисли. Пројекат је кандидовало Министарство јавних радова, а Влада га је уврстила на коначну листу приоритетних капиталних пројеката за 2027. годину.

Управо је то прекретница.

Бар између двије обале
Замисао је по много чему јединствена: повезати простор Јадранског мора са планинским масивом Румије, а затим са обалом Скадарског језера.

Према пројектном задатку на основу којег је раније покренута израда студије изводљивости, оријентациона дужина система износи око 6,5 километара, мада коначна траса може одступати у зависности од терена, планске документације и имовинско-правних односа.

Као могућа полазишта са барске стране разматрани су Шушањ, Бар IV и Бар V, али без коначног ограничавања на те локације.

Даље би систем ишао према подручју Румије, при чему су у пројектном задатку наведени простори Зубаца, Велембуса, Микулића и Старог Бара, а са друге стране планине према подручју Црмнице, Шестана и Остроса и Скадарском језеру.

То значи да жичару не треба посматрати само као превоз од тачке А до тачке Б.

Она би могла да повеже оно што Бар већ има, али што до сада није довољно повезано у јединствен туристички производ: море, град, Стари Бар, Румију, планинарске и пјешачке стазе, Црмницу, Крајину, Шестане и Скадарско језеро.

Управо је у пројектном задатку тражено да се испитају оптималне везе са постојећим путевима, бициклистичким, планинарским и пјешачким стазама.

Од 100.000 до два милиона евра – огроман корак за само двије године
Посебно је важно погледати како се пројекат развијао.

Општина Бар је крајем 2024. расписала поступак за израду студије изводљивости, чија је процијењена вриједност била 82.644,63 евра без ПДВ-а, односно 100.000 евра са ПДВ-ом.

Посао је потом повјерен подгоричкој компанији „Гео-Систем“, а у изради су као подизвођачи били укључени „Лиминг Пројект“ и „StructurArch group“. Требало је да буду обрађени, између осталог, технички, машински и грађевински аспекти, као и утицај на животну средину.

Студија је требало да одговори на кључна питања: гдје је најбоље поставити трасу и станице, колико би инвестиција коштала, какав модел финансирања би био најпогоднији и да ли је пројекат просторно, еколошки, друштвено, тржишно, економски и финансијски оправдан.

А сада долази најзначајнија вијест.

За 2027. годину за пројектну документацију жичаре опредијељено је два милиона евра. Пројекат је на листу кандидовало Министарство јавних радова.

Од првобитних 100.000 евра за студију изводљивости дошло се, дакле, до два милиона евра државног капиталног новца за наредну пројектну фазу.

То је најјачи показатељ да је жичара из фазе разматрања прешла у фазу озбиљне припреме за реализацију.

Жичара више није само локална прича
Још једна чињеница заслужује пажњу.

Пројекат више није искључиво ствар Општине Бар.

Када држава преко Министарства јавних радова кандидује пројекат, а Влада га уврсти међу приоритетне капиталне пројекте и за документацију предвиди два милиона евра, онда жичара добија државни инвестициони значај.

То је посебно важно ако се зна колика је била конкуренција.

Министарству финансија достављена су 172 предлога, од којих је 47 испунило прописане критеријуме, док 117 није. Након анализе и утврђивања приоритета, Савјет за јавне инвестиције усвојио је коначни предлог од 28 пројеката, укупне вриједности 78,51 милион евра.

Међу њима је и жичара Бар–Румија–Скадарско језеро.

Зато је ова одлука много значајнија од још једне најаве.

Пројекат који може да промијени туристички Бар
Бар је деценијама највећи дио туристичке понуде заснивао на мору и љетњој сезони.

Жичара може да промијени ту логику.

Туриста који борави на барској ривијери могао би у оквиру једног дана да доживи Јадран, планину и Скадарско језеро. Простор Старог Бара, Румије и села у њеном залеђу добио би неупоредиво већу туристичку доступност, док би Црмница, Шестани и Крајина могли добити нови прилив посјетилаца са приморске стране.

То отвара простор за развој ресторана, сеоских домаћинстава, малих хотела и апартмана, производњу и продају домаће хране, вина, маслиновог уља и сувенира, планинарски и бициклистички туризам и читав низ других дјелатности.

Другим ријечима, жичара не би требало да буде циљ сама себи. Њена права вриједност била би у ономе што би покренула око себе.

И посланик и шеф барског парламента Бранислав Ненезић, реагујући на најновију одлуку, оцијенио је да пројекат треба да „споји двије чаробне обале, употпуни туристичку понуду и буде развојни замајац за залеђе наше општине, Црмницу, Крајину и Шестане“.

У овом дијелу са њим је тешко полемисати: економски потенцијал таквог повезивања је очигледан.

Румија да буде срце читаве приче
Посебну димензију пројекту даје Румија.

Барски портал је још у септембру 2025. године, у тексту „Жичара ка Румији – Свето тројство града, језера и свете планине“, указао да овај пројекат не треба свести само на туристичку атракцију.

Румија је један од најпрепознатљивијих симбола Бара, простор снажног историјског и духовног значења, а на њеном врху налази се Црква Свете Тројице.

Зато би приликом коначног дефинисања трасе требало водити рачуна да се природна и духовна вриједност Румије не наруше, већ да управо постану један од најважнијих дијелова цјелокупног пројекта.

То подразумијева и строг однос према заштити животне средине. Стратешка процјена утицаја за Просторно-урбанистички план Бара препознаје могући утицај жичаре на простор Националног парка „Скадарско језеро“, што значи да ће еколошки услови морати бити важан дио пројектовања и избора коначне трасе.

Другим ријечима, велики пројекат не смије бити изговор за нарушавање онога због чега туристи уопште треба да дођу.

Шта сада слиједи?
Раније најаве Општине предвиђале су да након студије изводљивости слиједе израда главног пројекта, његова ревизија, рјешавање имовинско-правних односа, прибављање потребних одобрења и потом извођење радова.

Због тога треба бити прецизан: два милиона евра нијесу новац за саму изградњу жичаре, већ за пројектну документацију.

Али управо ту лежи значај садашње одлуке.

Када за идеју постоји студија изводљивости, када је државно министарство преузима као капитални пројекат, када она пролази поступак оцјењивања и улази међу државне приоритете и када се за документацију издвајају два милиона евра, онда више не говоримо о цртежу на папиру.

Говоримо о пројекту који је ушао у институционални и финансијски систем државе.

Бар добија и парк вриједан више од милион евра
Уз жичару, Бар је на листи капиталних пројеката добио подршку и за изградњу парка са пратећом инфраструктуром.

Процијењена вриједност тог пројекта, који је кандидовала Општина Бар, износи 1.066.630,46 евра.

Тако два пројекта везана за Бар на листи за 2027. имају укупну вриједност већу од три милиона евра.

Ипак, по свом могућем дугорочном утицају жичара је прича сасвим другог реда величине.

Од сна до реалности
Прије двије године могло се оправдано питати да ли је жичара Бар–Румија–Скадарско језеро само једна од великих идеја које лијепо звуче, али никада не стигну до градилишта.

Данас је ситуација битно другачија.

Постојао је тендер за студију изводљивости. Изабран је израђивач. Разматрана је траса дуга око 6,5 километара. Дефинисан је простор који треба да повеже Бар, Румију и Скадарско језеро. Државно Министарство јавних радова стало је иза пројекта. Пројекат је прошао поступак оцјењивања и уврштен је међу приоритетне капиталне инвестиције за 2027. А сада је за његову пројектну документацију предвиђено два милиона евра.

То још није изграђена жичара и било би неодговорно тврдити да јесте.

Али јесте тренутак у којем можемо рећи нешто што прије двије године нијесмо могли:

Жичара Бар–Румија–Скадарско језеро више није само визија. Постала је конкретан капитални пројекат државе и, ако наредне фазе буду спроведене како је планирано, једна од највећих развојних прича која долази у Бар.

Ако буде реализована на начин који ће истовремено чувати Румију и Скадарско језеро и отворити простор за развој Старог Бара, Црмнице, Крајине и Шестана, Бар би могао добити нешто што данас нема ниједан други град на Јадрану: туристичку везу која у једној цјелини спаја море, планину и језеро.

Д. Обрадовић