Ћирилица Latinica
22.11.2026.
Српски глас Јадрана

БАРСКИ МАСЛИЊАЦИ ПРЕД БАГЕРИМА? Заобилазница подигла град на ноге, угрожена и изворишта у Зупцима – маслинари траже измјештање трасе

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Планирана изградња заобилазнице око Бара, односно дијела саобраћајног коридора који би требало да повеже Вирпазар са Баром, посљедњих дана постала је једна од главних тема у граду под Румијом. О томе се све гласније говори међу грађанима, маслинарима, еколозима, власницима имања и стручњацима, који не оспоравају потребу за изградњом савремених путева, али упозоравају да би предложена траса могла оставити непоправљиве посљедице по природно и културно насљеђе овог краја.

Бар, нема сумње, има потребу за новом саобраћајном инфраструктуром. Растерећење постојећих путева, боља повезаност са унутрашњошћу и безбједнији саобраћај представљају важне предуслове његовог даљег развоја. Међутим, све је израженије питање да ли се тај развој мора платити уништавањем вишевјековних маслињака, нарушавањем амбијента Старог Бара и потенцијалним угрожавањем изворишта воде од којих зависе становници појединих насеља.

Управо је то суштина полемике која је посљедњих дана добила знатно шире размјере од уобичајене расправе о једном инфраструктурном пројекту.

Међу првима који су у актуелној јавној расправи оштро упозорили на могуће посљедице предложене трасе био је Бранислав Ненезић, посланик Европског савеза у Скупштини Црне Горе и предсједник Скупштине општине Бар. Он је указао на могуће угрожавање подручја Зубаца, Старог Бара, Дџиџарина и других вриједних природних цјелина, инсистирајући да се преиспитају понуђена пројектна рјешења.

На ова упозорења надовезао се пјесник и сликар Игор Ремс, који се и сам бави маслинарством. Он је у ауторском осврту проблематизовао однос према природи и насљеђу, указујући на опасност да се у име модернизације уништава оно што су генерације Барана чувале и остављале потомцима.

У јавну расправу укључио се и хидрогеолог Славко Хрвачевић, чије је стручно упозорење додатно проширило тему са заштите маслињака на питање подземних вода, изворишта и могућих хидрогеолошких посљедица изградње.

Потом се јавности обратио и Младен Ђуричић, извршни директор предузећа „Водовод и канализација“ Бар, који је уједно предсједник Општинског одбора ДПС-а у Бару. Његово обраћање услиједило је у атмосфери појачане забринутости због могућег утицаја планиране саобраћајнице на водне ресурсе.

"Барски портал" је претходних дана пратио ова реаговања, која су показала да се питање заобилазнице више не може посматрати искључиво као техничко-пројектантска тема. Оно је постало и питање заштите животне средине, пољопривреде, водоснабдијевања, просторног планирања и одговорности институција према будућим генерацијама.

Конференција у Кући маслина: Глас струке и маслинара, али без надлежних институција

У таквој атмосфери, у Кући маслина одржана је конференција посвећена односу изградње нових путева и очувања хилјадугодишњих маслина, у организацији НВО „Маслинијада“ и Удружења маслинара „Антивари – Бар“.

Окупљени маслинари, представници еколошких организација, власници земљишта и заинтересовани грађани покушали су да одговоре на питање које се све чешће чује у Бару: може ли се изградити савремена саобраћајница, а да се притом сачувају маслињаци који представљају један од најпрепознатљивијих симбола овог града?

Посебну пажњу изазвала је чињеница да конференцији, иако су били позвани, нијесу присуствовали представници четири ресорна министарства, Агенције за заштиту животне средине и Општине Бар.

Изостанак представника „Монтепута“ објашњен је породичним разлозима стручног лица које је било одређено за учешће. То предузеће је, ипак, доставило писано изјашњење и видео-презентацију планиране трасе.

Учесници су се сагласили да развој саобраћајне инфраструктуре није споран, али да се не смије планирати без детаљног сагледавања посљедица по старе маслињаке, водне ресурсе, природни пејзаж и културно-историјске цјелине.

Суљо Мустафић: Нећемо дозволити да се преко вјековних маслињака прелази као преко пустаре

Посебно садржајно излагање имао је Суљо Мустафић, предсједник НВО „Маслинијада“, који је подсјетио да организовани отпор предложеним рјешењима није почео тек посљедњих дана, већ да маслинарска удружења дуже вријеме упозоравају надлежне институције на могуће посљедице изградње.

Мустафић је нагласио да маслинари нијесу против изградње заобилазнице нити против развоја Бара, али да је неприхватљиво да се тај развој спроводи на штету најстаријих и највреднијих природних ресурса града.

„Ми у потпуности подржавамо изградњу саобраћајне инфраструктуре, као једног од темељних предуслова за развој Бара, изградњу нових путева и заобилазнице, свјесни смо неопходности растерећења постојећих путева. Али, исто тако, нећемо се помирити са чињеницом да планиране саобраћајнице могу угрозити амбијенталне вриједности Бара, од Зубаца до Мркојевића, а посебно наше пољопривредне ресурсе и нашу најстарију културну традицију – вишевјековне маслињаке“, поручио је Мустафић.

Он је подсјетио и на законску заштиту старих маслина, позивајући се на члан 15 Закона о маслинарству и маслиновом уљу, који, како је навео, забрањује сјечу и пресађивање маслина старијих од сто година.

Посебно је указао на подручја Марјала, Спилица, Дабанова, Курила, Џиџарина, Добре Воде и Печурица, као и на простор око Старог Бара, гдје би предложени саобраћајни коридор могао пресјећи цјеловите маслинарске комплексе.

Угрожен простор са око 80.000 маслина
Један од најупечатљивијих података које је Мустафић изнио односи се на величину и старост маслинарског комплекса који би могао бити погођен планираном трасом.

Он је подсјетио на примједбе које су Удружење маслинара „Антивари“ и НВО „Маслинијада“ још 11. априла 2025. године доставили током јавне расправе о планској документацији.

У том документу наведено је да се на ширем простору Сусташа, Марјала, Спилица, Велембуса, Старог Бара, Џиџарина и Добре Воде налази приближно 80.000 стабала маслина, од којих су многа стара више вјекова.

Према ставу удружења, ријеч је о јединственом маслинарском простору који нема само пољопривредну, већ и изузетну туристичку, еколошку, историјску и амбијенталну вриједност.

Важно је, међутим, разликовати укупан број стабала у ширем маслинарском комплексу од броја маслина које би непосредно биле угрожене изградњом. Прецизан број потенцијално погођених стабала морао би бити утврђен детаљним геодетским, катастарским и стручним анализама.

Маслинари су као једну од могућих алтернатива предложили измјештање трасе према подручју брда Муковал, за које тврде да је обрасло макијом и шибљем и да нема маслинарске засаде упоредиве вриједности.

Да ли је такво рјешење технички, геолошки и финансијски изводљиво, питање је за пројектанте. Али, управо је то једна од варијанти за коју маслинари траже да буде озбиљно размотрена, умјесто да се унапријед прихвати само један коридор.

Мустафић подсјетио на дописе и обећања: Примједбе дјелимично прихваћене, али страхови остали

Предсједник „Маслинијаде“ подсјетио је да су из надлежног министарства раније добили одговор да су примједбе маслинара дјелимично прихваћене и да ће прецизна траса бити дефинисана кроз детаљнију техничку документацију.

Тада је, према његовим ријечима, најављено и сужавање коридора како би се избјегло угрожавање вриједних маслинарских цјелина.

Међутим, након што су се упознали са каснијим идејним рјешењима, маслинари су закључили да предложена траса не отклања њихову забринутост.

Због тога су 16. марта ове године упутили ургенцију „Монтепуту“, тражећи цјелокупно идејно рјешење, графичке приказе, податке о заузимању земљишта, процјену утицаја на животну средину и информације о разматраним алтернативама.

Мустафић је навео да на тај захтјев нијесу добили непосредан званичан одговор, већ су се са дијелом пројектних рјешења упознали посредством медија.

Управо је недостатак директне комуникације са заинтересованом локалном заједницом, према оцјени учесника конференције, један од разлога због којих је неповјерење према предложеном пројекту додатно порасло.

„Монтепут“: Траса још није коначна, могуће корекције у даљој изради пројекта

За потпуније сагледавање проблема важно је и изјашњење „Монтепута“, које је на конференцији прочитано, а које потписује извршни директор тог предузећа Милан Љиљанић.

Из „Монтепута“ су објаснили да се документација за дионицу од Вирпазара до Бара тренутно израђује на нивоу идејног пројекта, а да је пројектант конзорцијум „ЦИП – ДБ“ из Београда.

Према њиховом објашњењу, траса се разрађује унутар коридора дефинисаног Просторним планом Црне Горе до 2040. године. Ријеч је о дијелу који припада коридорима ауто-пута Бар–Бољаре и Јадранско-јонског ауто-пута, а који се великим дијелом поклапа са раније планираном брзом саобраћајницом.

То је важна чињеница, јер показује да се не ради о потпуно новој идеји, већ о саобраћајном коридору који је већ разматран у планској документацији.

Из предузећа наводе и да су током израде документације одржавани састанци са представницима Општине Бар, на којима су представљана и усаглашавана пројектна рјешења.

Након добијања података о маслинама од Куће маслина, како тврде, са пројектантом су разматране измјене којима би се негативни утицаји на околину свели на најмању могућу мјеру.

„Монтепут“ је истовремено указао да је пројектант обавезан да сагледа сва постојећа ограничења и одабере техничка рјешења којима ће се утицај саобраћајнице на околину умањити колико је могуће.

Посебно је значајно што из овог предузећа нијесу искључили могућност накнадних корекција трасе. Навели су да након идејног слиједи израда главног пројекта, током које су могућа одређена одступања од претходних рјешења.

То, међутим, још није гаранција да ће све примједбе маслинара бити прихваћене.

Управо ту се налази једно од кључних питања: ако је траса још подложна измјенама, зашто се већ сада не представе све реалне алтернативе и њихове посљедице?

Зупци и изворишта воде: Ненезић упозорио на проблем који превазилази маслињаке

Посебну димензију расправи дао је Бранислав Ненезић, који је на конференцији поново указао да спорна траса не представља потенцијалну опасност само за маслинарске комплексе.

Према његовим ријечима, садашње идејно рјешење могло би угрозити готово сва водоизворишта у селу Зупци.

То упозорење има посебну тежину, јер се питање заштите изворишта не може свести на накнаду штете власницима земљишта или евентуално измјештање појединачних стабала.

Уколико би се стручним анализама потврдило да траса угрожава водоизворишта, било би неопходно размотрити њено измјештање или друга техничка рјешења која би тај ризик отклонила.

Ненезић је подсјетио и на ранију иницијативу која је, према његовим наводима, довела до измјене предвиђене трасе на подручју Црмнице, на правцу Подгорица–Вирпазар.

Као могуће алтернативе поменуо је реконструкцију регионалног пута Р-28, повезивање преко Сутормана и боље коришћење постојећих саобраћајних праваца.

Истовремено је упозорио на близину планиране трасе Старом граду Бару, имајући у виду његову културно-историјску вриједност.

Његова порука била је да се на предстојећу јавну расправу мора изаћи са конкретним, стручно образложеним примједбама, а не само са начелним противљењем.

Еколози: Недостају алтернативе и прецизни подаци о маслинама
Представница организације Green Home Азра Вуковић оцијенила је да су маслинари реаговали у правом тренутку, док се пројекат још налази у фази у којој су могуће измјене.

Она је указала на недостатке у доступном елаборату о процјени утицаја на животну средину, посебно када је ријеч о евидентирању старих маслина и маслинарских комплекса.

Према њеној оцјени, недовољно су разрађена и алтернативна рјешења која би омогућила поређење различитих траса према њиховом утицају на природу, пејзаж и локално становништво.

Вуковић је позвала маслинаре да примједбе припреме у писаној форми и доставе их током јавне расправе заказане за 30. новембар.

Сличан став изнио је и Вук Вујисић из удружења „Озеленимо Црну Гору“.

Он је нагласио да изградња путева представља државни интерес, али да заштита природног и културног насљеђа мора имати подједнако озбиљно мјесто у одлучивању.

Вујисић је подржао заједничко дјеловање маслинарских и еколошких организација, како би се пред надлежним институцијама наступило са аргументованим захтјевима.

Кућа маслина: Није довољно сачувати појединачно стабло ако се уништи читав амбијент

Представник Куће маслина Мирсад Рашкетић указао је на значај маслињака као јединствене просторне цјелине.

Према његовим ријечима, маслине нијесу само пољопривредни ресурс. Оне су истовремено дио туристичког идентитета, културне традиције и препознатљивог пејзажа Бара.

Посебно је упозорио на угроженост Џиџарина, који је, како је подсјетио, препознат као маслинарски локалитет од посебног значаја.

Рашкетић сматра да би предложена траса могла довести до уништавања горњег дијела тог комплекса.

Овдје се отвара и питање које се често губи у расправама о инфраструктурним пројектима: чак и ако се поједина стабла физички сачувају, да ли се може говорити о очувању маслињака уколико се он пресјече саобраћајницом, потпорним зидовима и пратећом инфраструктуром?

Другим ријечима, заштита старих маслина не мора значити само спречавање њихове сјече, већ и очување природне и амбијенталне цјелине којој припадају.

Маслињаци Вакуфа и Старог Бара такође у средишту забринутости
Током конференције говорили су и представници локалне заједнице и власника маслињака.

Предсједник Вакуфа Стари Бар Садо Мустафић указао је на могуће угрожавање маслинарских засада који припадају Исламској заједници и Вакуфу, оцјењујући неприхватљивим да саобраћајница пролази кроз такве комплексе.

Садо Перичић подсјетио је на значај упорности и организованог дјеловања грађана, наводећи примјер ранијих иницијатива за уређење саобраћајне инфраструктуре према Старом граду.

Заједничка порука ових иступа јесте да се питање трасе не тиче само појединачних власника земљишта, већ шире локалне заједнице чији су идентитет и економија вјековима повезани са маслинарством.

Гдје је Општина Бар и шта ће бити са примједбама грађана?
Посебно питање представља улога Општине Бар у даљем процесу.

Према изјашњењу „Монтепута“, општински представници већ су учествовали у разговорима о пројектним рјешењима и положају трасе.

Истовремено, на конференцији је указано да представници Општине нијесу присуствовали скупу, иако су били позвани.

Ове двије чињенице отварају потребу да локална управа јавности прецизније објасни свој досадашњи ангажман, које је податке доставила пројектантима, какве је примједбе изнијела и да ли ће тражити измјене предложеног коридора.

„Монтепут“ је предложио да маслинари своје захтјеве, уз прецизне катастарске податке, достављају преко општинских органа.

Такво рјешење може бити функционално ако се успостави јасна комуникација и обезбиједи да свака примједба буде размотрена. Али, важно је и да заинтересовани грађани добију повратне информације о томе шта је прихваћено, шта одбијено и из којих разлога.

Сама могућност достављања примједби није довољна уколико не постоји транспарентан поступак њиховог разматрања.

Одлуке још нијесу коначне: Јавна расправа 30. новембра
Учесници конференције најавили су да ће заједнички припремити примједбе и сугестије за јавну расправу заказану за 30. новембар.

Предложено је и формирање тима који би у разговорима са институцијама и пројектантима заступао интересе маслинара и локалне заједнице.

То је важан корак, јер се у овој фази не расправља само о томе да ли је предложена траса прихватљива, већ и о могућности да се пронађу техничка рјешења која би смањила или избјегла штету.

У том контексту неопходно је утврдити стварни број угрожених маслина, утицај на водоизворишта, могуће посљедице по Стари Бар и друге културно-историјске локалитете, као и техничку изводљивост алтернативних праваца.

Бару су потребни и путеви и маслине
Посљедња дешавања показују да питање заобилазнице око Бара не може бити ријешено једноставним сврставањем грађана на присталице и противнике изградње путева.

Маслинари и еколози који су се огласили не одбацују потребу за саобраћајним развојем. Њихов основни захтјев јесте да се тај развој планира тако да не уништава ресурсе који су настајали и очувани током више вјекова.

С друге стране, из „Монтепута“ поручују да се пројекат још разрађује, да су одређена усаглашавања већ обављена и да постоји простор за накнадне корекције.

Управо због тога предстојећа јавна расправа представља прилику да се о најважнијим питањима разговара на основу документације, стручних анализа и јасно представљених алтернатива.

Јер ако се заобилазница може изградити уз мање посљедице по маслињаке, водоизворишта и културно насљеђе, онда јавност има право да зна зашто би се прихватило рјешење које носи већи ризик.

А ако алтернативе нијесу изводљиве, и то мора бити објашњено јасним техничким и економским аргументима.

Зато је можда најважнија порука конференције у Кући маслина управо она коју је изнио Суљо Мустафић - будућим генерацијама потребни су нови путеви, али и маслине које су им претходне генерације оставиле у насљеђе.

Д Обрадовић

Подијелите садржај на:
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
 
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar