Док Специјално државно тужилаштво (СДТ) ових дана дрма темеље безбједносног апарата хапшењима високих полицијских функционера – попут најновијег случаја у Даниловграду, гдје је ухапшен начелник полиције Марко Дробњак – логично се намеће питање: ко је сљедећи, и да ли ће истрага напокон закуцати и на врата Бара?
Бар, некад симбол приморског спокоја, последњих деценија важио је у безбједносним круговима као неформална метропола шверца цигарета и мрежа организованог криминала. У причама на маргинама институција, али и у озбиљним безбједносним анализама, барска полиција је означавана као „утичница“ мафијашких токова, гдје су појединци из полицијског врха не само толерисали већ и омогућавали логистику шверца.
Иако се последњих година говорило о "чисткама", истина је да су многи кључни актери из периода ДПС-овске дубоке државе и даље недодирљиви. Некадашњи командири и високи функционери, упркос вишегодишњим сумњама, нису ни саслушани, а неки су – што је посебан цинизам правде – чак и унапређени у новим структурама. То баца тешку сјенку на прокламовану реформу безбједносног сектора. Посебно су интересантне везе појединих службеника барске полиције са структурама бивше Агентуре (АНБ), чији утицај у овом граду никада није престао. И данас, мимо сваке логике, имена из старог АНБ кадра често се појављују у контекстима важних безбједносних дешавања, али правосудне институције остају глуве на те индиције. Једини који се тренутно налази у притвору, како је познато јавности, јесте Илија Васовић, бивши шеф криминалистике у Бару, ухапшен у оквиру истраге која се тиче озбиљног криминала и злоупотребе службеног положаја. Но, Васовић је тек једно име у мрежи која се протезала много дубље и шире.
Ако СДТ жели досљедност и кредибилитет, неминовно је да се истрага продуби у правцу Бара. Овај град, симболично и реално, дугује себи да се отргне из стигме „града шверцера“ и „сигурне куће“ за полицијске функционере с криминалним везама. Питање више није да ли, већ када и ко. Јер ако је пао Даниловград, зашто би Бар био мимо закона?