Породица убијеног Марковића из Сутомора: "Наш син је остављен да умре да би се прикрила умијешаност полиције и четврте особе у цијели случај"
Отац убијеног младића Веселин Марковић тврди да се бројне чињенице из истраге и са суђења не поклапају, да постоје озбиљне индиције да је у возилу било још једно лице, али и да су полицијски службеници мијењали исказе. Посебно питање, како наводи, јесте зашто у обдукционом налазу нема трагова указивања медицинске помоћи Радовану, док из Хитне помоћи и болнице тврде да је реанимиран и да му је пружена хитна медицинска помоћ.
Породица убијеног Радована Марковића из Сутомора и њихов правни заступник, адвокат Срђан Љешковић, већ дуже вријеме указују на низ околности за које сматрају да доводе у питање званичну верзију догађаја у којем је живот изгубио овај младић.
За Радованово убиство које се десило 3. априла 2024. године у Метеризима оптужени су Харис Кочан и Вања Бурда. Према оптужници, њих тројица су се критичне прилике налазила у возилу „мини купер“, са намјером да почине кривично дјело. Према тој верзији, пушка која се налазила код Кочана, који је сједио на задњем сједишту, заглавила се, а приликом покушаја да је извади дошло је до случајног опаљења. Метак је погодио Радована, који је управљао возилом. Бурда се терети да је након тога запалио аутомобил.
Међутим, породица Марковић од самог почетка тврди да у возилу није било само троје људи.
Радованов отац Веселин Марковић каже да је за породицу постојање четврте особе једна од кључних околности цијелог случаја и да се на то, по његовом мишљењу, указује из више различитих доказа и исказа.
„Четврта особа по свој прилици постоји, и на то указује много тога“, каже Веселин Марковић за "барски портал".
Према његовим ријечима, додатну сумњу изазивају и искази полицајаца који су први стигли на мјесто догађаја.
Веселин наводи да су полицијски службеници током истраге говорили да су на Кочану видјели трагове крви, што је, како је тада било наведено, довођено у везу са тврдњом да је Кочан помагао Радовану након рањавања.
Међутим, према Веселиновим ријечима, на суђењу су ти полицајци негирали или измијенили дијелове својих ранијих исказа.
„Полицајци који су први дошли на лице мјеста у истрази су казали да су видјели трагове крви на Кочану, који је наводно помогао мом сину Радовану. На суђењу, које и даље траје, негирали су своје првобитне исказе из истраге и рекли да им је Рајо, док је још био жив и док су га рањеног испитивали, рекао да је у њега пуцао извјесни Дејан“, тврди Веселин.
Он каже да управо тај дио приче отвара додатна питања о томе ко се све налазио на мјесту догађаја и шта се дешавало непосредно након што је Радован рањен.
Питање медицинске помоћи
Посебно озбиљном Веселин Марковић сматра околност која се односи на медицинску помоћ Радовану након рањавања.
Обдуцент Немања Радојевић је, како наводи породица, у свом налазу констатовао да нема трагова да је Радовану након рањавања пружана медицинска помоћ.
С друге стране, из Хитне медицинске помоћи и болнице су, према наводима породице, саопштили да је Радован реанимиран и да му је пружена хитна медицинска помоћ.
За Веселина Марковића та разлика представља једно од најважнијих питања цијелог случаја.
„Веома је симптоматично да обдуцент у свом налазу наводи да нема трагова да је Радовану, када је рањен, пружена медицинска помоћ. А са друге стране, у Хитној помоћи и болници су навели да су га реанимирали и да су му пружили хитну медицинску помоћ. То даје велики основ за сумњу и мора да буде објашњено“, каже Веселин.
Он иде и корак даље, наводећи да сумња да је његов син можда остављен да умре како не би могао да каже ко је све био присутан.
„Сумњам да је мој син пуштен да умре да не би открио ко је све био присутан и да би се прикрила умијешаност полиције“, тврди Веселин, наглашавајући да је ријеч о његовој сумњи коју, како каже, заснива на бројним неслагањима у досадашњем поступку.
Фотографије рањеног Радована нема у предмету
Додатну сумњу код породице изазива и поступање полицајца Мирослава Шћекића.
Према ријечима Веселина Марковића, Шћекић је испитивао рањеног Радована, а рекао је и да га је том приликом фотографисао.
Међутим, Веселин истиче да тих фотографија уопште нема у списима предмета.
„Полицајац Мирослав Шћекић, који је испитивао рањеног Радована, рекао је да га је и фотографисао. Те фотографије, међутим, уопште нема у предмету. И то је једно од питања на које породица тражи одговор“, каже Веселин.
Према његовим ријечима, додатно је индикативно то што је инспекторка Драгана Гогић код тужиоца изјавила да је Радован био свјестан у тренутку када га је Хитна помоћ одвезла.
Све то, како тврди Веселин, отвара питање шта се дешавало у периоду од његовог рањавања до транспорта у здравствену установу.
Осам полицајаца или пет?
Веселин Марковић указује и на још једно неслагање у службеним исказима.
Он наводи да је полицајац Шћекић у службеној забиљешци, која се односи на догађај, навео да је на лицу мјеста било осам полицијских службеника, док је касније на суду изјавио да их је било пет.
За породицу је и то питање које захтијева објашњење, нарочито имајући у виду њихове тврдње да је полиција била присутна на мјесту догађаја у вријеме када се све дешавало.
Веселин тврди да је „у све веома умијешана полиција“ и да је полиција, по његовом увјерењу, била на мјесту догађаја када је Радован рањен.
То су, наглашава, озбиљне сумње породице, а не коначно судски утврђене чињенице.
„Ако Кочан проговори, биће ухапшено макар 20 особа“
Породица посебно указује и на изјаву коју је, како тврде, полицајац Горан Јокић дао пред њима.
Веселин наводи да је Јокић рекао:
„Ако Кочан проговори, биће ухапшено макар 20 особа.“
Породица због тога тражи да Јокић буде саслушан, као и полицајац Лазар Шћепановић, садашњи директор Управе полиције.
И адвокат Срђан Љешковић је током поступка затражио њихово саслушање, указујући на неслагања и на оно што је породица износила током поступка.
Након саслушања вјештака, Љешковић је казао да налази потврђују сумње породице да су службеници Управе полиције Горан Јокић и Лазар Шћепановић покушали да сакрију четврто лице које се, према тврдњама породице, налазило у аутомобилу.
Вјештаци довели у питање верзију о једном пуцњу
На претходном рочишту саслушани су балистички и медицински вјештак, чији су искази отворили додатна питања.
Вјештак балистичар Радош Малиџан појаснио је да је потврдио могућност да је до испаљења хица дошло у скученом простору возила „мини морис“, и то на начин на који је извршилац био на задњој клупи, а жртва на возачевом сједишту.
Ипак, Малиџан није искључио могућност да је пуцање могло да се догоди и ван возила.
У балистичком налазу било је 18 чаура које су претрпјеле термичко дејство пожара, као и три пројектила и чауре који припадају муницији калибра 7,62x39 милиметара, одговарајућој за аутоматску пушку М-70.
„Од расположивих чаура на само једној је нађено механичко дејство удара ударне игле, на иницијалној каписли чауре“, казао је Малиџан.
Управо тај податак адвокат Љешковић сматра важним, јер се, како је казао, поставља питање како је могуће да се у читавом случају говори о једном случајно испаљеном метку, док постоје подаци о већем броју пројектила и повреда.
Медицински вјештак др Немања Радојевић казао је да се на основу величине улазних рана на кожи не може одредити калибар пројектила.
Он је, међутим, навео да је Радован Марковић погођен најмање са два пројектила, уз могућност да су повреде на његовој десној шаци посљедица дејства и трећег пројектила.
„Марковић је погођен с најмање два пројектила, а не могу искључити могућност и да су повреде на његовој десној шаци посљедица дејства трећег пројектила“, казао је Радојевић.
За породицу је то веома важно, јер је у запаљеном возилу пронађена само једна чаура са јасним механичким трагом удара ударне игле.
Љешковић је због тога на суђењу казао да је, имајући у виду налазе вјештака, тешко прихватити тезу да је постојала само једна чаура са трагом опаљења.
Пет хитаца у вратима возила
Породица Марковић указује и на податак да је пет хитаца завршило у вратима возила.
За њих је спорно како је то могуће ако је, према званичној верзији, пуцано са задњег сједишта у возачево мјесто.
Веселин посебно истиче налаз према којем је приликом пуцања постојала удаљеност од најмање 1,5 метара од „уста“ цијеви до тијела покојног Радована.
„Верзија да је у њега пуцао оптужени који је био на задњем сједишту није логична. Вјештак је утврдио да је код убиства било најмање 1,5 метар раздаљине од уста цијеви из које се пуцало до тијела мог покојног Радована. Како је онда могуће да се то десило у возилу у којем су, према званичној верзији, заједно били?“, пита Веселин.
Он додаје и да, према његовим сазнањима, барутне честице нису пронађене код наводног убице, што за њега представља још један разлог да сумња у званичну верзију.
„Зато је за мене неупитно да је постојала најмање још једна особа, ако не и више њих у цијелом овом случају“, каже Веселин.
Од „пиштоља“ до пушке у извјештајима
Породица указује и на неслагање у документацији о смрти.
Веселин посебно наводи да је у извјештају о смрти обдуцент првобитно навео да је Радован убијен из пиштоља, да би се касније у поступку говорило о пуцању из пушке.
И то је, како каже, једно од бројних питања која за породицу остају без задовољавајућег одговора.
Према његовим ријечима, када се сви ти детаљи посматрају заједно – број пројектила, трагови у возилу, удаљеност цијеви од тијела, одсуство барутних честица код наводног извршиоца, питање чаура, медицинске помоћи, фотографија рањеног Радована, различити искази полицајаца и питање броја полицајаца на лицу мјеста – добија се слика случаја у којем постоји превише неразјашњених околности.
„Наш Рајо никада није помињао Кочана и Бурду“
За породицу је посебно тешко и то што, како каже Веселин, Радован прије трагичног догађаја није помињао ни Хариса Кочана ни Вању Бурду.
„Наш Радован, Рајо како смо га звали, никада није помињао Кочана и Бурду. Никада до кобног догађаја нисмо за њих чули“, каже Веселин.
Он подсјећа и на тврдње које су током поступка износили чланови породице о томе да је полиција знала за присуство још једног лица.
Веселин сматра да би се саслушањем полицајаца који су били непосредно укључени у поступање након рањавања могло доћи до одговора на питање шта се заиста дешавало у тим кључним минутима.
Шћепановић говорио о планираном убиству
Веселин посебно помиње и садашњег директора Управе полиције Лазара Шћепановића, који је у вријеме догађаја био помоћник директора Управе полиције.
Према Веселиновим ријечима, Шћепановић је тада изјавио да је Радованово убиство било планирано.
Та изјава је, како сматра Веселин, додатно важна јер се не уклапа у верзију по којој је Радован страдао као посљедица случајног опаљења из оружја које је, наводно, заглављено на задњем сједишту.
Управо због тога породица тражи да се до краја разјасни шта се заиста догодило, ко је све био на лицу мјеста, ко је пуцао и шта се дешавало након што је Радован рањен.
Суд већ достављао списе тужилаштвима
Због навода који су се појавили током суђења, предсједник судског вијећа Вишег суда у Подгорици Драган Бабовић доставио је списе предмета Специјалном државном тужилаштву како би се провјерило да ли је неко од лица евентуално починио кривично дјело које се гони по службеној дужности.
Из Вишег суда су потом саопштили да је СДТ дописом од 8. јула 2026. године обавијестило суд да је утврђено да нема основа за покретање кривичног гоњења против било којег лица за кривична дјела из надлежности тог тужилаштва.
Након тога су допис суда и пратећи записник прослијеђени Основном државном тужилаштву на Цетињу, као стварно и мјесно надлежном тужилаштву, како би оно оцијенило да ли евентуално постоји кривично дјело из његове надлежности.
Предмет се, према информацијама Вишег суда, и даље налази код цетињског тужилаштва.
Суђење није завршено
Посљедње рочиште одржано је 1. јула 2026. године, када су своје налазе и мишљења изнијели вјештаци Радош Малиџан и др Немања Радојевић.
Поступак против Хариса Кочана и Вање Бурде још није окончан, па се коначна одговорност за догађај не може прејудицирати.
Ипак, породица Радована Марковића инсистира да се прије окончања поступка одговори на сва питања која су, како сматрају, остала отворена.
За Веселина Марковића најважније је да се утврди пуна истина о томе ко је био са његовим сином, ко је пуцао, колико је било пуцњева, шта се дешавало након рањавања и зашто постоје, како тврди, бројна неслагања између налаза, службених забиљешки и исказа полицајаца.
„Четврта особа по свој прилици постоји. На то указује много тога. Само тражимо да се утврди истина о томе шта се догодило мом сину и да нико ко је учествовао у свему овоме не буде заштићен“, поручио је Веселин Марковић.
