ДЕКЛАСИФИКОВАНИ ДОКУМЕНТИ ЦИА: Шта је америчка обавјештајна служба 1950. писала о Албанцима, Србима и Косову и Метохији

Полемика ко су Шиптари, како воле себе да називају а државу Шипћија, изазива и данас велике контраверзе. Сигурно је да нису словенског порекла (читај:србског, прим. аутора) иако у њиховом језику има и до 30% речи “словенског” порекла. Најзаслужнији чиниоци који су данашњим Албанцима створили државу су Ватикан, Аустрија и Велика Британија.
У даљем тексту следи један преглед који је направила америчка обавештајна агенција ЦИА.

ДЕКЛАСИФИКОВАНИ ДОКУМЕНТИ ЦИА: СВЈЕДОЧАНСТВО О СРПСКИМ КРАЈЕВИМА, КАВКАСКОМ ПОРЈЕКЛУ АЛБАНАЦА И БОРБИ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

СКАДАР - Декласификовани документ америчке Централне обавјештајне агенције (ЦИА) под називом „Преглед Албаније“ (енгл. A Survey of Albania, архивски број: CIA-RDP83-00415R006100200002-9 , датиран на 15. септембар 1950. године), који је саставила 17. јединица Контраобавјештајног корпуса (ЦИЦ) америчке војске, баца потпуно другачије свјетло на историјске процесе на тзв. Балкану. Из српске историјске перспективе, овај досије потврђује како античке записе о кавкаском поријеклу Албанаца, тако и вјековно српско историјско право на просторима Старе Србије, Косова, Метохије и Приморја, те износи запажања о улози српских владара, кнежевина и Битољске и Кумановске битке у ослобађању ових крајева.

АНТИЧКИ ИЗВОРИ: АЛБАНЦИ КАО ДОСЕЉЕНИЦИ СА КАВКАЗА

У првом дијелу извјештаја, под насловом „Рана историја“, амерички обавјештајни аналитичари позивају се на грчко-римског географа и историчара Страбона, биљежећи да су Албанци изворно живјели на Кавказу, у долини ријеке Кур (данашњи Азербејџан), одакле су под притиском морали да мигрирају:

„Страбон, римски историчар, помиње да су се Албанци као народ населили у равницама Закавказја у ери прије Христа... Албанци су, у међувремену, запосјели плодну долину ријеке Кирус (данас познате као Кура, у Азербејџану)... Сигурно је, међутим, да је притисак са југа и истока постао толико јак да Албанци нису могли наставити даљу одбрану своје територије. Заједно са другим етничким групама са Истока, Албанци су започели сеобу према средоземном подручју.“ - наводи се у документима.

Документ наводи два правца њиховог кретања: један преко Мале Азије (Кападокија, Галатија) ка Тракији, а други преко Егејских острва ка Атици и Беотији. Сјеверно крило се затим из Тракије помјерало ка Македонији, да би касније стигло до јадранских гудура, гдје су затекли домаће становништво и попримили трачке језичке утицаје.

СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ У АЛБАНИЈИ И СТАРИ СРПСКИ ГРАДОВИ

Са српског становишта изузетно је значајно признање у америчком извјештају о историјској присутности српске државности на јадранској обали и у унутрашњости данашње Албаније. У извјештају се наводи да су Срби од раног средњег вијека управљали овим областима:

„Током другог дијела 7. вијека постојало је неколико малих српских кнежевина у Албанији, поданика Византијског царства, али независних до одређеног степена... С одласком Бугара (1230. године) услиједио је период српске доминације.“

Поред тога, документ директно потврђује српски историјски карактер Скадра, напомињући да је то био главно упориште и историјски центар ког су ослобађале српске снаге из матице али и из Црне Горе.

ОСЛОБОЂЕЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ И БИТКА НА КУМАНОВУ 1912. ГОДИНЕ

Документ ЦИА детаљно описује догађаје из Првог балканског рата (1912. године), када је српска војска славним побједама збацила вишевјековни османски јарам. Такође се истиче српски побједоносни марш преко Куманова, Скопља и Битоља све до Јадрана:

„Током битке код Куманова, католички елементи сјеверне Албаније напустили су турске снаге и придружили се супротстављеним српским снагама. Скопље и Монастир (Битољ) заузела је српска војска, која је такође извршила продор и брзим маневром избила на Јадранско море код Драча и Светог Јована Медовског (Шен Ђин). Истовремено, црногорске снаге опсједале су Скадар, који је у то вријеме био главни град Албаније.“

КОСОВО КАО СРЦЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ И ВЈЕКОВНА БОРБА ПРОТИВ СЛОВЕНА

Амерички документ недвосмислено биљежи историјску и завјетну свијест српског народа везану за Косово Поље. У документацији стоји:

„Равница Косово, са својим градовима Призреном и Приштином, припала је Србији из сентименталних разлога, будући да су ти градови били подсјетници на Косовску битку, која је Србе коштала њихове независности.“

Извјештај отворено закључује да је албанско дјеловање током читаве новије историје имало изразито антисловенски и антисрпски карактер, због чега су Албанци редовно ступали у савезе са страним силама (Османлијама у Кримском рату и касније аустроугарским и фашистичким окупаторима) како би спречили ослобођење српских крајева:

„Албанска борба увијек је имала антисловенски карактер, јер је словенство представљало сталну опасност. То је главни разлог зашто су се Албанци... борили под турском заставом против руских армија у Кримском рату.“

Овај документ представља вриједан историјски архивски извор који кроз званичне америчке војно-обавјештајне забиљешке из 1950. године свједочи о дубоким српским историјским коријенима на овим просторима и сложености етничких процеса на Балкану, као и насељавањима албанског становништва из њихове кавкаске прапостојбине.

Извор: ЦИА
Текст: Илија Смиљанић

Приредио: Игор Ремс