Иницијатива ДПС-а против Мандића све ближа политичком краху: Ратко Младић тврд орах за Бошњачку странку

Иницијатива Демократске партије социјалиста за разрјешење предсједника Скупштине Андрије Мандића све више личи на још један покушај старе политичке структуре да преко дневнополитичког обрачуна врати питање идентитета, историје и односа према српском народу у центар политичке сцене.

Формално, бројке су овога пута озбиљније него у претходном покушају. За смјену су се јавно изјаснили ДПС, Бошњачка странка, ГП УРА, Европски савез, Хрватска грађанска иницијатива и двојица независних посланика, што тренутно чини 33 гласа. Али између политичке декларације и стварне смјене стоји читав низ услова: потребан је кворум од најмање 41 посланика, а потом већина присутних. Управо зато, у овом тренутку је далеко од извјесног да ће иницијатива добити неопходну подршку.

Још важније, већ су се Демократе и СНП јавно изјаснили да неће подржати иницијативе ДПС-а за смјену функционера власти. Никола Цамај из Албанског форума такође је поручио да неће подржати Мандићеву смјену, док је такав и став Покрета Европа сад То значи да се политичка прича о „сигурних 33“ извјесно претвара у причу о недостатку кворума или недовољном броју гласова.

А управо ту почиње суштина.

Није ово само борба за функцију
ДПС је иницијативу покренуо након што је Мандић упутио саучешће Дарку Младићу поводом смрти његовог оца Ратка Младића. Хашка пресуда о Младићу је правоснажна и утврђује његову кривичну одговорност за догађај у Сребреници.

Али исто тако, једнако је чињенично да изражавање саучешћа породици преминулог човјека само по себи није кривично дјело, нити је Уставом прописано да предсједник Скупштине због тога аутоматски губи функцију.

И управо због тога се отвара много шире питање - да ли у демократској Црној Гори политичка већина треба да буде мјерена тиме колико је спремна да се одрекне сопственог историјског, националног и културног идентитета како би добила аплауз некога са стране?

Одговор би, ако је Црна Гора заиста демократска држава, морао бити – не.

Европа не тражи да Црна Гора престане да буде Црна Гора
Највећа политичка заблуда коју ДПС и његови савезници покушавају да одржавају јесте теза да су европске интеграције и национално достојанство међусобно супротстављени.

Нису.

Црна Гора је до сада отворила свих 33 преговарачких поглавља са Европском унијом, а након затварања поглавља 8 и 29 у јулу 2026. године привремено је затворено 18 поглавља. Европска комисија и Савјет ЕУ управо процес приступања описују као процес заснован на резултатима и испуњавању критеријума.

Нигдје у тим правилима не пише да Црна Гора мора да се одрекне Његоша, краља Николе, Светог Петра Цетињског, својих историјских личности, српског језичког и културног насљеђа или права да сопствену историју памти на начин који не одговара политичким структурама у Загребу, Сарајеву или било којој другој престоници.

Европа значи владавину права, институције, демократске стандарде, слободе и одговорност – а не политичко самоукидање.

Зато Мандићев случај, хтјели то његови противници или не, може да покаже нешто веома важно - могуће је ићи ка Европској унији, а истовремено не бити ничији политички слуга.

Хоће ли ДПС поново изгубити на сопственој теми?
Парадокс је у томе што је ДПС сам отворио тему на којој му је Мандић политички најјачи.

Јер сваки пут када се српско питање у Црној Гори покуша ријешити административном или политичком силом, оно не нестаје – напротив, добија нову политичку енергију.

Мандић овога пута није побјегао од теме. Није се правдао. Није тражио дозволу. Није покушао да се политички сакрије иза флоскула о „европским вриједностима“.

Урадио је оно што је очигледно сматрао својим политичким и људским правом.

И сада је на ДПС-у да докаже да заиста има већину за његову смјену.

До сада – нема је.

Према званичним резултатима Скупштине, у претходном покушају разрјешења Мандића у мају 2025. године за његову смјену гласало је 20 посланика, док је 41 било против.

Овога пута број је већи, али и даље није довољан да се може говорити о извјесном исходу.

И зато се политичка прича све више претвара у питање - ко ће заиста бити спреман да сруши предсједника Скупштине да би удовољио ДПС-у?

Бошњачка странка направила потез који јој тешко може донијети корист
Посебно је занимљив потез Бошњачке странке.

Шест њених посланика најавило је подршку смјени Мандића, иако је БС дио парламентарне већине и учествује у власти.

То је политички контрадикторан положај - бити дио власти, а истовремено гласати за рушење једног од кључних функционера те исте власти.

Наравно, Бошњачка странка има право да доноси сопствене политичке одлуке. Али политички посматрано, тешко је побјећи од утиска да се овим потезом покушава послати порука сопственом бирачком тијелу у тренутку када је очигледно да странке мањинских народа морају посебно да воде рачуна о сопственом политичком простору.

Проблем је што таква политика може краткорочно донијети аплауз дијела јавности, али дугорочно производи нешто друго – неповјерење партнера и питање колико је један политички договор заиста стабилан.

Уосталом, сама Нова српска демократија саопштила је да разумије да БС доноси одлуке у складу са интересима своје политичке организације, али је ову иницијативу назвала трећим, унапријед неуспјешним покушајем ДПС-а против предсједника Скупштине.

А онда се јавља и Загреб
Реакције из Хрватске биле су очекивано оштре.

Хрватски политичари и медији осудили су Мандићев поступак, а из Загреба су стигле и поруке да је такав чин неспојив са европским вриједностима.

Али прије него што било ко из сусједства почне да држи лекције Црној Гори о односу према сопственој историји и ратним личностима, било би корисно да погледа сопствено двориште.

Хрватска има своје политичке и историјске спорове, као што их има свака држава региона. И није спорно да сваки народ има право да сопствену историју памти и вреднује.

Управо то право мора бити једнако и за Црну Гору.

Не може европска перспектива Црне Горе значити да је дозвољено величати једне националне историјске личности, док се од друге државе очекује да се одрекне својих.

Мандић из ове приче може изаћи јачи
И зато би се ова иницијатива, умјесто политичког погубљења Мандића, могла претворити у његову политичку побједу.

Не зато што је питање Младића без контроверзи – напротив, његова правоснажна пресуда је неспорна правна чињеница.

Него зато што се пред црногорском јавношћу сада отвара много веће питање: може ли Црна Гора у Европу, а да при томе остане своја?

Одговор би морао бити – може.

И мора.

Јер ако је услов европског пута да се Црна Гора одрекне Његоша, краља Николе, Светог Петра Цетињског, својих историјских личности, културног насљеђа и права да његује сопствени идентитет, онда то више није европска интеграција, већ политичко условљавање које нема много везе са европским стандардима.

Мандић, бар за сада, шаље управо супротну поруку: Европа – да. Полтронство – не. Сарадња – да. Понижење – не. Европске интеграције – да. Одрицање од сопственог идентитета – не.

И управо зато ће ова иницијатива, уколико не обезбиједи потребне гласове, за њега представљати много више од простог останка у фотељи.

Представљаће доказ да се у Црној Гори може бити европски оријентисан, а истовремено политички свој.

А ДПС ће још једном добити прилику да објасни јавности зашто му је за европску Црну Гору потребно да прво обрачуна са Андријом Мандићем.

За сада, међутим, бројке не говоре да је тај обрачун добио.

Говоре да је битка тек почела – али и да Мандић у њу улази без намјере да се повуче.

И ако се иницијатива сруши, као што је реално очекивати имајући у виду садашњи однос снага и ставове дијела парламентарне већине, њен највећи резултат могао би бити управо супротан од онога што је ДПС желио - Мандић ће остати на челу Скупштине, а питање националног достојанства биће још једном враћено у средиште црногорске политике.

М.Лутовац