HIC RHODUS, HIC SALTA: Бар и на британским острвима

Француску слависта Сипријан Робер тврдио је да су Срби мајка свих народа а да је Србски Језик мајка свих језика

.......

У многим истраживачким списима, документима, књигама… који се тичу станишта, животног ареала, наших предака наилази се на неверован број топонима који су истоветни са топонимима који и дан данас постоје на нашим просторима од Кине, Идије, Мале Азије…па све до Велике Британије и Португала. Сигурно да то није случајно и да Језик не лаже. Као што се у многим трансакцијама следи пут новца тако и овде треба следити Језик како би се дошло до одговора односно до Истине.

Наш град носи име БАР али назив нашег града срећемо и код Пољака, Румуна…а у тексту који следи види се да Бар постоји и у Великој Британији.
Српско име, у топонимији Британије, остало је записано на античким картама и ради се о прастаром граду.

СОРБИОДУНУМ што је данашњи Салисбури, а једно од старих имена је и ОЛД Сарум. Сам град је облика КОЛА, односно круга, и указује на јаку соларну симболику, типичну за претке Срба у бронзаном добу и неолиту. Сорбиодунум је неолитски град стар око 5000 година. Треба одмах рећи да су Милош Црњански и др Реља Новаковић у својим радовима документовали огроман број топонима у Британији. Ти топоними носе разна србофона имена али и властито име Венди. Познато је да Немци и данас Србе лужичке зову Вендима (Новаковић 1997).

Довољно сликовит је пример Сербског музеја у Котбусу где и данас пише Вендски музеј.

Сорбиодунум је значајан, не само као потенцијални траг српског имена у топонимији Британије, већ и као потпуно јасан доказ погледа на свет људи који су га градили и користили га, очигледно за своје верске и друге потребе. Наиме, по свему судећи места коластог (кружног) облика, која нису служила за становање, била су религиозна места на којима су вршена и масовна сахрањивања. То су заправо огромне некрополе, што се зна из више извора. Ево примера:трибалске некрополе у Србији и Стоунхенџ у В. Британији. Што се Стоунхенџа тиче, у њему најстарије налазе чине остаци сахрањивања стари 5000 година (Schmid, 2008). Трибалска некропола из Гомолаве у Србији је јако добро истражена а податке о њој износи археолог Милорад Стојић у својој књизи о Трибалима. 

 И Стоунџенџ и Гомолава су кружног облика и свакако упућују на Сунце,  кружни (коласти) облик је и слика вечног кружења материје, кружног принципа који у себи садржи тројичност: раст, развој, смрт. 

Salisbury је назив града, то јест, начин писаног бележења а чита се СОЛСБЕРИ. И писани облик, и изговорни, одмах упућују на недвосмислен закључак да се ради о сложеници од две речи СОЛ’С+БЕРИ. Сунчево гробље, сунчева хумка. СОЛ као познати облик којим се означава СУНЦЕ и БЕРИ (bury) као глагол који значи сахранити. Овај глагол се не може разумети ван кодова српског језика и корена – БР а из њега су изграђене речи БРДО, БРЕГ, БРАНА, БРАНИТ И, БЕР - гомила и многе друге.. Реч BURY има свој староенглески облик „byrgan” што значи подићи хумку. Хумка је заправо брег, брдо, гомила земље.

Ево шта о томе пише на специјализованом енглеском сајту ETYMONLINE који се бави палеолингвистиком, а који користи све најрелевантније енглеске лингвистичке изворе:

„Old English byrgan „to raise a mound’’ […], Old High German bergan „protect’’[…],from PIE root *bhergh- to hide, protect” (Online Etymology Dictionary. bury (v.): Web. 25.10.2020).

Превод: „Староенглески БУРГАН’’подићи хумку’’, Старогорњогермански БЕРГАН заштити; од претпостављеног праиндоевропског корена БЕРГ – скрити, заштитити.”

Енглески истраживачи су, без сумње, на трагу истине али, без увида у српски језик, они не могу у потпуности пронићи у срж етимологије глагола BURY (бери). Сва ова значења у српском звуче и значе исто: бер-гомила, брдо, брег-гомила земља, бранити а брдо је место за одбрану становништва. ПИЕ корен БЕРГ, о коме говоре енглески истраживачи, свакако не значи бранити већ БРЕГ, што се зна и по сачуваним живим облицима у германским језицима, а одличан етимолошки низ навео је Констатнин Икономос, грчки лингвиста у свом двотомном етимолошком речнику (Икономос 1 1828: 8). Огроман број градова носи наставак –БЕРГ и –БУРГ управо по чињеници да су подизани на бреговима, а ту су и градови Пергамон и Бергамо, чувени баш по својим зидинама које се налазе на узвишењима изнад данашњих модерних градова. 

Милош Црњански, у свом есеју под називом „Британско-балканске везе у праисторији“, пише: 

„Иако се то чини невероватно, већ у преисторијско доба било је веза, између Балканског полуострва и британских острва. На те везе први је скренуо пажњу, у Енглеској, проф. Гордон Чајлд. Те везе, нарочито је истицао, за време рата, биолог проф. Хелден (John Burdon Sanderson Haldane), син чувеног министра војног из првог рата. У једном свом популарно писаном чланку он је чак британска острва обележио као „колоније Југославије“ у преисторијско доба” (Црњански 1992). 

Ко су заправо људи који су увидели да су наши преци најстарији становници Британије. И један и други су били директно на трагу информација које се и данас користе са већом дозом извесности.

Гордон Чајлд је био археолог који је ископавао локалитет Скара Бре на крајњем северу Острва (Barton 2000: 769). Генетском анализом скелета са Скара Бре биће потврђени ставови Чајлда о балканском пореклу тих праисторијских становника Острва (McDonald 2017: 7-10). Скара Бре датирана је у период око 4000 година пре нове ере, баш као и скелети пронађени на њој и блиским локацијама. Скара Бре назива се још и Шкотска Помпеја због грандиозности и значаја ове касно-неолитске археолошке локације. Зато, ставови археолога који је водио истраживања на Скари Бре Гордона Чајлда, а који је увидео везу наших предака и Британије у праисторијском времену, не да више не смеју бити занемаривани, већ се морају практично прихватити као научно доказана чињеница.

Доктор Џон Хелден  (John Burdon Sanderson Haldane ) је као биолог увидео директну везу наших предака са прастановницима Британије. Хелден је човек кога су научници његовог времена, дакле почетка и средине 20. века, називали најпаметнијим, најнапреднијим истраживачем и човеком. Тако је британски биолог и Нобеловац Питр Медавар о Хелдену рекао дословце да је он најпаметнији човек кога је икада упознао (Gould 2011: 305). А Артур Кларк, писац научне фантастике, називао је Хелдена најбриљантнијим промотером науке (Dronamraju 1992: 885-889). Хелден је научник који је први осмислио генетску основу за клонирање и практично увео термине КЛОН и КЛОНИРАЊЕ у данашњем смислу речи, јер су раније коришћени у пољопривреди. 

Генетска генеалогија до сада је у Британији пронашла искључиво И2а скелете, у најстаријим људским насеобинама, из доба неолита (McDonald 2017: 7-10). Чињеница је да највећи број Срба мушкараца припада И2а хаплогрупи, скоро 40%. Највећи број Срба припада такозваној динарској подграни поменуте И2а хаплогрупе. И што је најважније, у најстаријим слојевима људске цивилизације на Власцу и Падини у оквиру цивилизације Лепенског Вира, пронађени су управо скелети који припадају И2а хаплогрупи и то различите подгране .

На крајњем северу Британије пронађена су неолитска налазишта стара око 6500 година и, као што је биолог Хелден тачно наговестио, генетска испитивања указују на чињеницу да се ради о колонијама Балканаца, динараца илити древних предака Срба. У најстаријем слоју скелета, од 10 испитаних, свих 10 припадају И2а хаплогрупи, с тим што већи број припада И2а2, а мањи број И2а1 подграни. Занимљиво је да је та И2а1 подграна најближа подграна нашој динарској. Конкретно, на поменутој локацији Скара Бре, на крајњем северу, пронађени су скелети и И2а2 и И2а1 подграна. Скара Бре и Холм оф Папа су две локације са фантастичним остацима сувозида, технике тако типичне за такозвану илирску градњу, за градњу која је до данас жива у Херцеговини и Далмацији, али и у Републици Србији. Налази су као и у српским кућама, као и у Лепенском Виру, концепт огњишта на средини куће. 

Црњански је посебно писао да је назив неолитског места Скара Бре очито србофон. Скара Бре је данашњи назив а тврди се да је у прошлости овај назив изговаран спојено приближно као Скерабрe (Ancient History Encyclopedia. “Skara Brae”: Web. 27.9.2020).

Скара Бре, Систем повезаних коластих (кружних) објеката са огњиштима у средини је наслеђе мезолитског концепта са огњиштем у средини и прелазак на кружни облик као неолитски принцип соларног али и принцип вечног кружења који проистиче из тројичног принципа: рађање, раст, смрт.

Археолог Гордон Чајлд, у свом извештају о археолошком истраживању ове локације, наводи име овог насеља у облику „СКЕРО БРЕ”. Он ову локацију описује као високу дину изнад мора (Childe 1950: 4). Бре је, без икакве сумње ознака узвишења, брега, брда. Реч БРА, односно БРЕ за брдо је поново доказ постојања коренског минимума БР којим се означава БЕР, БРЕМЕ; БРДО; БРЕ Г, БРИГУ; БРАДУ; БРК, ОБРВУ. 

Први део имена Скара и Скеро могу се довести у везу са речима ШКРБО, СКРИВЕНО, ШКРИЉА , ШКРАПА. Облици Шкаро и Шкеро постоје чак и као српска презимена. Шкеро, конкретно, из околине Требиња. Ако би се редуковали вокали и име овог места изговарали архаичним полугласовима, онда би назив места гласио СКРБРЕ или ШРКРБРЕ. Тако би решење загонетке могло бити СКРИВЕНИ БРЕГ (СКРБРЕ), односно БРЕГ испод кога је нешто укопано. Такође, овде би решење могло бити ШКРБ БРЕГ (ШРКРБРЕ), НЕРА ВНИ, РАСКОПАНИ, ОДСЕЧЕНИ БРЕГ. Паралелизам речи СКРИТИ, СКРИВЕНОје данашње енглеско SCREEN. Реч ШКРБО, која означава оно што је гребано, шкрабано, веома је стара и има свој паралелизам у латинској речи SCRIBO. Тачан неолитски облик назива овог места данас није познат јер је, насељавањем Прото-Келта, засигурно преживео одређене измене. Ипак, јасно је да се ради о језичком корену који је повезан са српским језиком. 

Код поменутих неолитских налазишта у Британији, где је потврђено искључиво присуство И2а хаплогрупе међу скелетима, треба да се помене и место ХОЛМ оф ПАПА. Реч ХОЛМ и данас постоји у руском језику а у старом српском језику средњевековних повеља налазимо изворни облик ХЛМ, дакле без самогласника већ са вокалним Л. У данашњем српском то је реч ХУМ, након преласка вокалног Л у модерно У. Као код речи ВЛК у ВУК, ДЛГ у ДУГ, ПЛН  у ПУН. Тако је српска реч ХЛМ вокализована па на британском острву налазимо облик ХОЛМ, а значи исто оно што значи у српском. 

То је земљано узвишење. То земљано узвишење може бити брдашце али и острвце које се уздиже изнад воде. Одатле и топоними попут СТОК-ХОЛМ у Шведској.

Већ поменути старосрпски облик ПЛН што значи ПУН, у данашњем енглеском је то реч PLAIN и PLANTY, као и реч ПЛАНЕТА (Planet), дакле од српског ПЛН. Одатле и реч ПЛАН. Стари Срби би рекли исплнити, а данашњи Срби испунити план. Одатле и реч планина, у којој није извршена промена Л у У, а да јесте, било би ПУНИНА. 

Из прегледа испитаних скелета који су распоређени географски, у прегледу Јана Мекдоналда из 2017. године, јасно се види да у неолиту и енеолиту у западној и северној Европи доминантно живе практично искључиво припадници И2а хаплогрупе. На Британско острво Р1б ће стићи касније, пре око 4000 година и практично истребити староседеоце. Данас на пример у Шкотској око 80% мушкараца носе Р1б хаплогрупу док припадника прастароседелачке И2а има око 5% („Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage“: Web. 28.9.2020).

Потомци тих прастановника који носе И2а генетску хаплогрупу називају се често колоквијално „ајландери“ а као пример је клан Монро из кога је потекао Џејмс Монро, пети по реду председник Америке. Тим подгранама И2а хаплогрупе припада рецимо и Чак Норис („Haplogroup I2 (Y-DNA)“: Web. 28.9.2020).

О српским језичким траговима у Британији пише Милош Црњански наводећи имена река у Шкотској, Енглеској, Ирској, Велсу. Црњански каже: 
„Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске, Велса, у келтска и античка времена, и на античким, географским картама британских острва: Лииг, Варар, Дрем, Мурав, Цетхен, Дон, Лимина, Војан, Лаган, Тама, Лаб, Ултава, Малена, Ведра, Просен, Бар, Добронос, Пеукх, Обока, Толка, Буна, Дервент, Рам. А у именима потока, на пример: Тромие, Малкие. И за основца у археологији та имена морају бити запрепашћујуће славофона… И поред латинског преписа о изворима и на географским картама и у хроникама, обичном анализом, сваки ће наћи одговарајућа имена, чак и синониме за та имена у нашим рекама, од старина” (Црњански 1992). Црњански пише да британски Лииг има паралелу у нашем Љигу. У старовелшком је протумачен као „утока реке која је блатна“. Дакле, ради се о ономе што је љигаво. Црњански пише да се на античким картама, јавља и „усц“. Протумачено је као синоним за исту хидрографску појаву, за Ушће.

Свакако најочигледнији примери које Црњански наводи јесу Лаб, Мурав, Дрем, Тама, Малена, Ведро и Варар, Буна, Дервент, Рам, Лаган. Анализираћемо само неке. Тако на пример британски Мурав има јасну везу са Моравом, Муром и Моришем. Дервент је недвосмислено повезан са нашом Дервентом а све наравно у вези са речју дрво. Река Буна постоји и у Босни и Херцеговини а ради се о левој притоци Неретве… Реч Ведро је јасна и спада у тај заједнички праевропски и прасрпски слој који се неизмењен задржао и у енглеском језику. Српска реч ВЕДРО у вези је са енглеском речи WEATHER (изговор: ВЕДР, значење: ВРЕМЕ, временске прилике).

Треба подвући да у британској античкој топонимији постоји река ЛАБ, идентично као на Косову и јужној Србији, али и у лужичкој Србији. Лаб се може повезати са речима лавање, ливање, СЛАП… Присуство Лаба у античкој топонимији Британије, крупан је доказ да је овај облик старији од германске метатезе ЕЛБА. Лаб и Лаба везани су за један од најстаријих праевропских корена: лава, лавање, ливање, изливање.

По фазама (објашњено на илустрацијама из галерије испод текста)

Интересанто је да се прикаже како се из периода у период мењала структура становништва на Британском острву. Дакле, период од 4500-3400. пре нове ере. Сви испитани скелети у Британији припадају И2а хаплогрупи. 

ФАЗА 1:

Генетика скелета у Британији....

ФАЗА 2:
Од 3400. до 2900. године пре нове ере, налаза је много више и апсолутно сви припадају И2а хаплогрупи. Види се да сада има налаза и из јужног дела Британије. 

Од 3400. до 2900. године пре нове ере, налаза је много више и апсолутно сви припадају И2а хаплогрупи. Види се да сада има налаза и из јужног дела Британије. 

ФАЗА 3: од 2900. до 2500. године пре нове ере. 

генетика скелета у Британији, McDonald 2017: 8

Поново сви налази припадају И2а хаплогрупи наших предака а кроз све три до сада приказане фазе видимо континуитет насеља на северу Шкотске. 

ФАЗА 4:
Тек у 4. фази која траје од 2500. до 2100 пре нове ере види се упад и насељавање Р1Б људи, који насељавају јужне и централне делове Британије, док И2а остаје на крајњем северу. Види се такође, да је, протогермански и протокелтски, Р1б у тој фази већ преплавио централну и западну Европу. 

ФАЗА 5:
А у петој фази од 2100. до 1900. пре нове ере долази практично до истребљењa И2а људи из Британије и показује апсолутну доминацију Р1Б што ће довести до данашњег односа у коме рецимо у Шкотској има око 72% Р1б мушкараца а тек око 5% прастановника И2а, предака данашњих Срба.

Аутор: А. Шаргић

Приредио: Игор Ремс