HIC RHODUS, HIC SALTA: Рилски манастир, тамо где молитва додирује небо

ПИШЕ: Игор Ремс

Прилаз бугарском граничном прелазу је сав раскопан. Претпостављам да Бугари желе да граничне зграде добију функционалнији и модернији изглед. Службеница на прелазу ме зауставља испред надстрешнице, упркос киши која сипи. Тражи папире, видно нерасположена — вероватно због услова у којима мора да ради.

Пита шта имам у пртљажнику. Одговарам да је ту само моја торба с личним стварима. „Отворите, желим да погледам“, каже. Отварам пртљажник. Види да немам ништа осим мале ручне торбе. Пита где сам пошао, шта радим у Бугарској. Кажем да желим да посетим Рилски манастир. Отвара сувозачева врата, загледа унутрашњост и пита имам ли цигарете...

Коначно крећем ка манастиру. Долазим до једног кружног тока — необележеног, без иједног путаоказа. Путеви су, као и код нас, у лошем стању, а ознаке недостају таман где су најпотребније.

Са северне стране наилази такси и покушава да се укључи у кружни ток. Стајем испред њега, излазим из кола, извињавам се и питам који пут води ка манастиру. По изразу мог лица видео је да ништа не разумем од његовог објашњавања, па се пријатељски насмејао и рекао да возим иза њега. Када смо изашли на прави пут, зауставио се, замолио ме да сачекам тренутак, отворио пртљажник и пришао ми са два огромна, ружичаста парадајза у рукама. Насмејан је рекао: „Из моје баште — за салатка.“

Пут води према граду Дупници. На једној раскрсници стоји табла: „Рилски манастир — 31 км“. Пролазим кроз неколико села; пут је све гори, а убрзо улазим у густу шуму. Цеста је пуна одрона. Возим врло пажљиво, 20–30 км/ч, не више... Киша појачава, а ретка магла постаје све гушћа.

Напокон стижем.

Овде, високо у Рилским планинама, где шума додирује небо, а молитве Богу добијају највећу моћ, налази се Рилски манастир „Свети Иван Рилски“.

Манастирски комплекс одузима дах! Упркос киши, магли, тмурном дану и хладноћи, зидине блистају. Око манастира све је одлично организовано: велики паркинг за путничка возила и аутобусе, а полиција изгледа као да дежура нон-стоп. Чим сам паркирао свог „старца“, пришао ми је младић да наплати паркинг.

Према легенди, а у шта верују и историчари, оснивач манастира био је Свети Иван Рилски. Као монах, дошао је у ове крајеве да би се посветио пустињаштву, посту и молитви — далеко од светске сујете. Открио је пећину у близини места где се данас налази манастир и у њој провео последњих пет година живота.

Неколико месеци након његове смрти, мошти су му пренете у Трново. То је било за време владавине цара Петра, који је највероватније заслужан за његову канонизацију. Мошти су током времена више пута премештане, да би на крају биле положене у цркву Рилског манастира.

У близини пећине где је живео, његови следбеници саградили су малу камену цркву, која и данас стоји. Манастир је изграђен у периоду од 927. до 941. године. У почетку скроман, касније је, у 14. веку, протосеваст Хреља Драговол потпуно изменио његов изглед, претворивши га у добро утврђен комплекс.

Тада су изграђене стамбене зграде, једноапсидни храм и одбрамбена кула — Хрељина кула, која је једина сачувана од тадашњих грађевина. Манастир је уживао подршку бугарских краљева све до пада земље под Османлије. Посебно су значајни ктитори Иван Александар и Иван Шишман, чији даровни документ из 1378. сведочи о значајним поклонима манастиру.

Иако је процват прекинут крајем 14. века, манастир се полако обнављао. Турци су га уништили и опљачкали средином 15. века, али је већ крајем истог века почела обнова, захваљујући донацијама из целе земље. У томе су учествовале и Руска и Молдавска православна црква, шаљући новац, књиге и литургијске предмете.

Облик који данас има, манастир је добио у 19. веку.

Рилски манастир је највећи у Бугарској и једна од најпосећенијих знаменитости у земљи. Комплекс је ставропигијалан и има јединствену архитектуру. Зидови високи 24 метра формирају неправилан петоугао, што му даје изглед тврђаве. Простире се на површини од 8800 квадратних метара и обухвата стамбене, црквене и фармске зграде. Укупно има око 300 просторија, од којих је 100 монашких ћелија.

По уласку у манастир, посетиоци се затичу у великом каменом дворишту. Одмах их привлачи поглед на Хрељину кулу — најстарију грађевину у комплексу, изграђену 1335. године. Кула је у временима опасности служила и за становање, због чега је на њеном врху подигнута капела „Преображења Господњег“.

У близини куле налази се главна манастирска црква „Рођење Пресвете Богородице“, коју је подигао мајстор Павел Иванович. Изградња је трајала од 1834. до 1837. године.

Црква је петокуполна, у облику крста, са импресивним фрескама и резбареним иконостасима, радом мајстора из Банске и Самоковске школе. Само је Захари Зограф потписао своје фреске.

У цркви се чувају мошти Светог Ивана Рилског, чудотворна икона „Света Богородица Осеновица“ (12. век), икона Светог Ивана Рилског (18. век), као и многе друге целивајуће иконе.

Манастирске зграде пројектовао је мајстор Алексеј Рилац. Манастир се налази на 1147 метара надморске висине, у срцу планине Риле. Данас има статус посебног насеља, са око 58 стално пријављених житеља.