БАР У РУКАМА НЕЗНАЛИЦА: Кад клинци преузму волан, а вожњу положили "преко везе"
ПИШЕ: Мићо Лутовац
Двије узастопно пропале сједнице Скупштине општине Бар – 12. децембра 2024. и 10. марта 2025. – биле би довољан аларм свакој одговорној власти да се преиспита. У Бару, међутим, нема ни одговорности, ни преиспитивања. Има само бјекства – од теме, од кворума, од грађана. А највише – бјеже једни од других.
Нема више дилеме: владајућа коалиција у Бару не постоји у суштинском смислу. Постоји само на папиру. А папир – као што знамо – трпи све. Град не.
Када ни одборници најјаче партије у власти, Демократске партије социјалиста, не долазе на сједницу коју су сами, тј са својим коалиционим партнерима сазвали, јасно је да је контрола измакла. Не само из руку партије, већ и из разума оних који је воде. У овом случају – оних који су остали да "воде" након што је старија гарнитура отпраћена у политичку пензију.
И ту долазимо до кључног проблема. Подмлађени партијски клубови очигледно нису дорасли ни функцији, ни тренутку. Нема искуства, нема ауторитета, нема ни оне глуме слоге коју су њихове старије колеге барем знале да изведу када треба. Ови данас, ни да се договоре да ли ће се појавити на сједници. Бар је добио нову генерацију политичара, али не и нови квалитет власти. Добили смо шупљу слику промјене – без садржаја, без визије, без лидерства.
Зато се сада, с правом, спекулише да неки бивши функционери ДПС-а озбиљно разматрају повратак, овог пута под етикетом "Група грађана". И ко би им то могао замјерити? Ако ишта знају, знају како да обезбиједе кворум. Знају како да владају, барем технички. А сада – уз кокице – вјероватно са стране гледају потпуну деконструкцију својих наследника, са дозом цинизма и можда и злурадости. Јер оно што се дешава у Бару није смјена генерација, већ смјена маски. И то лоших.
Раскол у ДПС-у, по свему судећи, није само тиха тензија – већ отворени сукоб. Млади кадрови покушавају да се наметну без праве подршке базе, док се стари кадрови осјећају изиграно. Све то додатно поткопава већ климаве односе са СД-ом, партијом која никада није знала гдје јој је тачно мјесто – ни у Бару, ни у Црној Гори. Кадровска препуцавања, борба за ресурсе, разилажења у политичким ставовима – све то тиња, и пријети да се претвори у пожар.
Док они тако – у стилу посвађане ђачке секције – покушавају да израчунају ко коме више смета, опозиција не губи вријеме. Дисциплиновани, спремни и политички промишљени, опозициони одборници користе ову ситуацију да пошаљу јасну поруку: ми бисмо макар дошли на сједницу да смо на вашем мјесту. А то, у Бару данас, изгледа као врхунац одговорности.
Случај Паркинг сервиса само је повод. Суштина проблема је у томе што ова власт не зна шта хоће. Или зна, али нема с ким. Или нема с ким јер су погрешни људи постали битни. И тако у круг.
Бар не заслужује да буде експеримент у партијском лабораторијуму. Не заслужују то ни грађани. А ако овако наставе – владајућа коалиција неће морати да брине о наредним изборима. Јер ће их, можда по први пут, изгубити и прије него што су расписани.
