Ко није посјетио Призрен тешко да може схватити стихове из пјесме краља Николе "Онамо, намо..." Није залуд Цар Душан овдје саградио Свете Архангеле и себи крај њих одабрао мјесто за вјечни починак. Дувају у царском граду неки опаки вјетрови задње двије и по деценије, али сам сигуран да је упркос свему овдје сачувана искра из које ће једног дана опет букнути пламен слоге, мира, љубави и суживота који је пријеко потребан свим Призренцима, ма гдје се они и њихови потомци сада налазили. И свим другим људима са Косова и Метохије, подразумијева се. Сви смо дужни да таквом епилогу дамо допринос. Надам се да ја то јесам учинио преводом своје књиге "Сидро ноћи" на албански језик, али и промоцијом коју сам баш у Призрену одржао пред неочекивано бројном публиком. Дали су допринос томе и сви људи који су организовали промоцију, али и превели и представили моје остварење.
Овако, пун емоција након свог пјесничког наступа у прекрасном граду на Бистрици, за "Барски портал" утиске преноси Лабуд Н. Лончар, предсједник Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника "Неказано".
У склопу обиљежавања Свјетског дана поезије, у Призрену у просторијама Културно- умјетничког друштва “Зора”(Агими) промовисана је, како је већ рекао, његова књига “Сидро ноћи” ("Спиранце нате") .
Организатор вечери био је тамошњи књижевник Берат Бахтиу, иницијатор превођења Лончареве књиге на албански језик био је писац др Ђемаиљ Битићи, а књигу је превео познати албански преводилац Смајл Смака.
На промоцији су говорили и књижевници и књижевни критичари Скендер Зогај и Пренд Бужаља који је написао рецензију “Сидра ноћи”.
За ову прилику, из Приштине је дошао глумац Агим Касаполи који је у пратњи ученика музичке школе говорио стихове Лончара.
Промоција и казивања о Лончаевој поезији вођени су на албанском, турском и српском језику.
Лончар је казивао неколико својих пјесама, након чега се захвалио на преводу, објављивању и промоцији “Сидра ноћи” исказујући посебну захвалност критичарима “на реалном и критичком осврту”,.
Поручивши младим посјетиоцима промоције да шире пријатељства и љубав, Лончар је професорици албанског језика Гимназије “Ремзиу Адемај” која је на ову промоција довела својих тридесетак ученика поклонио пет примјерака књиге за школску библиотеку.
"Изузетно сам задовољан начином припреме ове промоције, од превођења књиге и штампе до саме промоције којој су присуствовала сва значајна имена књижевног и другог стваралаштва Призрена, Приштине и Косовске Митровице.
Посебно сам захвалан што су ми организатори организовали обилазак културних и историјских знаменитости Призрена, старог царског града.
Посјетио сам Саборну цркву Св. Ђорђа у центру града, Цркву Богородице Љевишке, Богословију, а посебно задовољство је било боравити у посјети на остацима православног манастира Светих Арханђела, ван града. Уприличена је и посјета Синан пашиној џамији.
Игуман Михаило нас је срдачно примио и обрадовало ме је када су ме питали за нашег доброг барског пароха, оца Слободана-казао је Лончар након повратка у Бар, додајући да је у овом манастиру обиљежен “и гроб цара Душана чије је царство некада излазило на три мора”.
По повратку у Призрен, прошетали смо Шадрваном и пили воде са чувене чесме.
Морам напоменути да ми је преводилац био пријатељ и члан удружења “Неказано” Стеван Стијовић који се овом приликом "вратио" у свој Призрен послије 63 године, а није заборавио албански језик-навео је Лончар
Он је у повратку из Призрена посјетио Газиместан и Косовску Митровицу, гјде је, како каже, срдачно дочекан. Лончар и чланови "Неказаног" ускоро ће управо на сјеверу јужне покрајине представити дио свог стваралаштва у сарадњи са Културним центром "Драгица Жарковић" из Косовске Митровице