Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано, у сарадњи са Средњом економско-угоститељском школом Бар, одржало је промоцију Часописа за Хаику – Неказано, бр. 12.
Модератор вечери била је пјесникиња Гордана Срећковић, која је срдачно поздравила присутне и захвалила им на доласку.
Предсједник удружења Лабуд Н. Лончар, у улози уредника и издавача овог часописа, обратио се присутнима и изразио посебну захвалност Средњој економско-угоститељској школи Бар на подршци у реализацији вечери, посебно професору Недељку Ђуровићу, као и пјесникињи Драгани Кековић, која је допутовала из Даниловграда, те Горану Радичевићу из Рисна, који је уједно и одговорни уредник хаику издања, познати хаиђин у региону и потпредсједник удружења Неказано.
Међу присутнима је била и пјесникиња Емина Пепељак Аговић, која је промоцији присуствовала заједно са супругом и шестомјесечним сином, најмлађим чланом публике. Овај дирљив тренутак додатно је оплеменио атмосферу вечери, симболизујући како поезија повезује генерације и оставља траг за будућност.
Лончар се осврнуо на почетке објављивања часописа, истичући: „Пред нама је још један број Часописа за Хаику – Неказано, који је сјајно уредио и припремио наш хаиђин Горан Радичевић. Проблеми у публиковању хаику часописа леже прије свега у финансијама, док стручности, воље и сарадње не недостаје. Посебно смо поносни на чињеницу да је наш Часопис за Хаику први часопис ове врсте у историји Црне Горе. Такође, подсјетићу да је Неказано 2019. године објавило Антологију хаику поезије у Црној Гори под називом Горски бисери (The Mountain Pearls – An Anthology of Haiku Poetry in Montenegro), коју је припремила сјајна Бранка Војиновић Јегдић. Антологија је објављена двојезично – на нашем и енглеском језику. Хаику поезија све је популарнија у свијету, а то нас додатно обавезује да пронађемо начине да превазиђемо финансијске потешкоће и омогућимо редовно објављивање часописа, чиме ћемо хаику поезију учинити доступнијом њеним љубитељима.“
Такође, Лончар је подсјетио да је приликом објављивања првог броја Хаику часописа остварио контакт са Амбасадом Јапана, чије је одјељење за културу изразило спремност да присуствује промоцији једног од наредних бројева. „За сљедеће издање поново ћемо их позвати и очекујемо њихов долазак,“ нагласио је Лончар.
Посебно је истакао и значај претходних активности удружења, као што је сусрет канадског хаиђина Мајкла Дадлија са ученицима СЕУШ-а, када је хаику поезија приближена младима кроз интерактивне радионице. Дадли је тада подржао и штампање Часописа за књижевност и умјетност Неказано, бр. 8, који је био посвећен радовима ученика и наставника ове школе.
Међутим, Лончар је изразио жаљење што ове вечери нису присуствовали ученици са својим наставницима и професорима: „Хаику поезија је у експанзији у свијету и региону, а многе земље већ су је уврстиле у редован школски програм. Надам се да ће се и код нас пронаћи начин да се хаику приближи ученицима.“
Горан Радичевић: О значају хаику поезије
Пјесник и хаиђин Горан Радичевић, потпредсједник удружења Неказано и главни уредник овог издања, поздравио је присутне и истакао да је ово најбољи број хаику часописа до сада, како по квалитету, тако и по техничкој изради.
Радичевић је, међутим, изразио разочарање због недостатка заинтересованости наставника и ученика за хаику поезију: „Према мојим подацима, ниједан наставник у Црној Гори не обучава своје ученике у писању хаикуа, док је у региону ситуација сасвим другачија.“
У наставку вечери, Радичевић је говорио о користима хаику поезије, истичући њене предности: ✔ Креативност и изражајност – Хаику развија концизност израза, омогућавајући пјесницима да много кажу у неколико ријечи.
✔ Повезаност с природом – Хаику користи природне слике и сезонске мотиве, подстичући еколошку свијест.
✔ Медитација и рефлексија – Писање хаикуа може служити као вид медитације, помажући у смањењу стреса.
✔ Едукација и култура – Учење хаикуа помаже упознавању јапанске културе, естетике и филозофије.
✔ Заједница и дијалог – Хаику повезује људе кроз размјену поезије, дијалог и сарадњу.
✔ Лична сатисфакција – Завршени хаику доноси осјећај испуњености, јер са само неколико ријечи може створити нешто лијепо и значајно.
У часопису је заступљено око осамдесет хаиђина, са свим облицима хаику поезије. У овом броју је из Црне Горе заступљен само један ученик, из Херцег Новог.
Посебну пажњу заслужује прилог Миховиле Чеперић-Биљан, менторке ученика из Хрватске, која је у часопису објавила посебан едукативни додатак "Како с ученицима писати Хаику" – користан водич за наставнике и менторе у раду с дјецом.
Након излагања, Лабуд Н. Лончар је испред удружења Неказано уручио Горану Радичевићу признање "Златна маслина" за његов предан и пожртвован рад у оквиру удружења и немјерљив допринос промоцији хаику поезије у Црној Гори и региону. Присутни су наградили овај тренутак великим аплаузом, изражавајући захвалност за његов труд и посвећеност.
Хаику интерпретација и завршна ријеч
Како би се што боље дочарала љепота хаику поезије, присутни пјесници су говорили стихове из часописа.
На крају вечери, Лончар се захвалио свим гостима и пјесницима на учешћу и сваком присутном уручио примјерак часописа.
Овим догађајем Неказано је још једном потврдило своју посвећеност хаику поезији и њеној промоцији, уз тежњу да овај јединствени пјеснички облик постане још присутнији у књижевном и образовном систему Црне Горе.