Игор Ремс, песник и сликар из Бара, који ствара на релацији Бар – Келн, препевао је неколико песама бугарске песникиње Наталије Недјалкове. Барски портал их данас објављује, у част Међународног дана преводилаца.
Сваког 30. септембра, од 1991. године, широм света се обележава Међународни дан преводилаца, који је установила Међународна федерација преводилаца (IFT – International Federation of Translators). Овај дан је прилика да се преводиоци, лингвисти, писци, студенти и сви они који живе и раде у језичкој индустрији подсете значаја свог позива, да шире свест о важности преводилачког рада и да изразе солидарност са колегама у целом свету.
Посебан симбол овог дана је личност Светог Јеронима (Eusebius Sophronius Hieronymus), једног од најплоднијих ранохришћанских писаца и преводилаца, који је рођен око 347. године у Стридону, а умро 420. године у Витлејему. Вековима се сматра заштитником преводилаца, па је управо датум његовог спомена по грегоријанском календару, 30. септембар, изабран као дан посвећен овој племенитој професији.
У том духу, баш данас, доносимо вам песме Наталије Недјалкове у препеву Игора Ремса – као мост између језика, култура и поетских светова.
МИМИКРИЈА
(инспирисано Белим квадратом К. Малевича)
Бели стих бледи
док не постане невидљив.
Сви интерпункцијски знаци
постају камен спотицања.
У замрзнутој ортографији
све метафоре су мимикрија.
Како читаш
ненаписану
најважнију реченицу?
СЕНКА СЕНКИ
Учиш временом да волиш лоше време,
да чујеш тишину,
на стотину језика да ћутиш
и на онима којима нико више не говори.
Схваташ да си сенка сопствене сенке.
То је игра светлости,
њена нефокусирана рефлексија.
ЗБУЊЕНА КОМУНИКАЦИЈА
Од памтивека до данас
не могу да пронађу
заједнички језик глас душе
новоговор разума.
Негде тамо је њихов пресек
– на сунчаној страни сенке
где је говор река извор.
КРИЛАТО КРОЈЕЊЕ
Седам пута измери,
пре него што једном пресечеш.
Пази да не одсечеш крила
ни туђа,
нити своја сопствена.
Толико речи:
која је тачна –
она која отвара гвоздене капије
или она
која ће да одлети
као камен?
(Са бугарског на српски препевао Игор Ремс)
Наталија Недјалкова
Наталија Недјалкова је књижевница, преводилац и новинарка. Заменик је председника Бургаске заједнице писаца. Члан је Савеза бугарских писаца, Савеза преводилаца, Савеза бугарских новинара, Бургаске заједнице писаца, Словенске књижевно-уметничке академије и других креативних организација у Бугарској и иностранству.
Аутор је збирки поезије: „У позоришту сенки“ (2014), „Парапет до неба“ (2017), „Онај иза врата“ (2019); есејистичке прозе „Ја, мало и тихо слово“ (2021); као и књига „О седам зрна истине“ (2023 – објављено у Солуну), „Анализа поезије“ (2023), „Уочи 31. фебруара“ (2025).
Добитница је националних и међународних награда за стваралаштво, преводилаштво и јавну делатност. Њена дела преведена су и објављена у САД, Великој Британији, Белгији, Шведској, Србији, Црној Гори, Републици Северној Македонији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Русији, Пољској, Албанији, Румунији, Индији, Кини и другим земљама.