HIC RHODUS, HIC SALTA: Bar i na britanskim ostrvima

Francusku slavista Siprijan Rober tvrdio je da su Srbi majka svih naroda a da je Srbski Jezik majka svih jezika

.......

U mnogim istraživačkim spisima, dokumentima, knjigama… koji se tiču staništa, životnog areala, naših predaka nailazi se na neverovan broj toponima koji su istovetni sa toponimima koji i dan danas postoje na našim prostorima od Kine, Idije, Male Azije…pa sve do Velike Britanije i Portugala. Sigurno da to nije slučajno i da Jezik ne laže. Kao što se u mnogim transakcijama sledi put novca tako i ovde treba slediti Jezik kako bi se došlo do odgovora odnosno do Istine.

Naš grad nosi ime BAR ali naziv našeg grada srećemo i kod Poljaka, Rumuna…a u tekstu koji sledi vidi se da Bar postoji i u Velikoj Britaniji.
Srpsko ime, u toponimiji Britanije, ostalo je zapisano na antičkim kartama i radi se o prastarom gradu.

SORBIODUNUM što je današnji Salisburi, a jedno od starih imena je i OLD Sarum. Sam grad je oblika KOLA, odnosno kruga, i ukazuje na jaku solarnu simboliku, tipičnu za pretke Srba u bronzanom dobu i neolitu. Sorbiodunum je neolitski grad star oko 5000 godina. Treba odmah reći da su Miloš Crnjanski i dr Relja Novaković u svojim radovima dokumentovali ogroman broj toponima u Britaniji. Ti toponimi nose razna srbofona imena ali i vlastito ime Vendi. Poznato je da Nemci i danas Srbe lužičke zovu Vendima (Novaković 1997).

Dovoljno slikovit je primer Serbskog muzeja u Kotbusu gde i danas piše Vendski muzej.

Sorbiodunum je značajan, ne samo kao potencijalni trag srpskog imena u toponimiji Britanije, već i kao potpuno jasan dokaz pogleda na svet ljudi koji su ga gradili i koristili ga, očigledno za svoje verske i druge potrebe. Naime, po svemu sudeći mesta kolastog (kružnog) oblika, koja nisu služila za stanovanje, bila su religiozna mesta na kojima su vršena i masovna sahranjivanja. To su zapravo ogromne nekropole, što se zna iz više izvora. Evo primera:tribalske nekropole u Srbiji i Stounhendž u V. Britaniji. Što se Stounhendža tiče, u njemu najstarije nalaze čine ostaci sahranjivanja stari 5000 godina (Schmid, 2008). Tribalska nekropola iz Gomolave u Srbiji je jako dobro istražena a podatke o njoj iznosi arheolog Milorad Stojić u svojoj knjizi o Tribalima. 

 I Stoundžendž i Gomolava su kružnog oblika i svakako upućuju na Sunce,  kružni (kolasti) oblik je i slika večnog kruženja materije, kružnog principa koji u sebi sadrži trojičnost: rast, razvoj, smrt. 

Salisbury je naziv grada, to jest, način pisanog beleženja a čita se SOLSBERI. I pisani oblik, i izgovorni, odmah upućuju na nedvosmislen zaključak da se radi o složenici od dve reči SOL’S+BERI. Sunčevo groblje, sunčeva humka. SOL kao poznati oblik kojim se označava SUNCE i BERI (bury) kao glagol koji znači sahraniti. Ovaj glagol se ne može razumeti van kodova srpskog jezika i korena – BR a iz njega su izgrađene reči BRDO, BREG, BRANA, BRANIT I, BER - gomila i mnoge druge.. Reč BURY ima svoj staroengleski oblik „byrgan” što znači podići humku. Humka je zapravo breg, brdo, gomila zemlje.

Evo šta o tome piše na specijalizovanom engleskom sajtu ETYMONLINE koji se bavi paleolingvistikom, a koji koristi sve najrelevantnije engleske lingvističke izvore:

„Old English byrgan „to raise a mound’’ […], Old High German bergan „protect’’[…],from PIE root *bhergh- to hide, protect” (Online Etymology Dictionary. bury (v.): Web. 25.10.2020).

Prevod: „Staroengleski BURGAN’’podići humku’’, Starogornjogermanski BERGAN zaštiti; od pretpostavljenog praindoevropskog korena BERG – skriti, zaštititi.”

Engleski istraživači su, bez sumnje, na tragu istine ali, bez uvida u srpski jezik, oni ne mogu u potpunosti pronići u srž etimologije glagola BURY (beri). Sva ova značenja u srpskom zvuče i znače isto: ber-gomila, brdo, breg-gomila zemlja, braniti a brdo je mesto za odbranu stanovništva. PIE koren BERG, o kome govore engleski istraživači, svakako ne znači braniti već BREG, što se zna i po sačuvanim živim oblicima u germanskim jezicima, a odličan etimološki niz naveo je Konstatnin Ikonomos, grčki lingvista u svom dvotomnom etimološkom rečniku (Ikonomos 1 1828: 8). Ogroman broj gradova nosi nastavak –BERG i –BURG upravo po činjenici da su podizani na bregovima, a tu su i gradovi Pergamon i Bergamo, čuveni baš po svojim zidinama koje se nalaze na uzvišenjima iznad današnjih modernih gradova. 

Miloš Crnjanski, u svom eseju pod nazivom „Britansko-balkanske veze u praistoriji“, piše: 

„Iako se to čini neverovatno, već u preistorijsko doba bilo je veza, između Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva. Na te veze prvi je skrenuo pažnju, u Engleskoj, prof. Gordon Čajld. Te veze, naročito je isticao, za vreme rata, biolog prof. Helden (John Burdon Sanderson Haldane), sin čuvenog ministra vojnog iz prvog rata. U jednom svom popularno pisanom članku on je čak britanska ostrva obeležio kao „kolonije Jugoslavije“ u preistorijsko doba” (Crnjanski 1992). 

Ko su zapravo ljudi koji su uvideli da su naši preci najstariji stanovnici Britanije. I jedan i drugi su bili direktno na tragu informacija koje se i danas koriste sa većom dozom izvesnosti.

Gordon Čajld je bio arheolog koji je iskopavao lokalitet Skara Bre na krajnjem severu Ostrva (Barton 2000: 769). Genetskom analizom skeleta sa Skara Bre biće potvrđeni stavovi Čajlda o balkanskom poreklu tih praistorijskih stanovnika Ostrva (McDonald 2017: 7-10). Skara Bre datirana je u period oko 4000 godina pre nove ere, baš kao i skeleti pronađeni na njoj i bliskim lokacijama. Skara Bre naziva se još i Škotska Pompeja zbog grandioznosti i značaja ove kasno-neolitske arheološke lokacije. Zato, stavovi arheologa koji je vodio istraživanja na Skari Bre Gordona Čajlda, a koji je uvideo vezu naših predaka i Britanije u praistorijskom vremenu, ne da više ne smeju biti zanemarivani, već se moraju praktično prihvatiti kao naučno dokazana činjenica.

Doktor Džon Helden  (John Burdon Sanderson Haldane ) je kao biolog uvideo direktnu vezu naših predaka sa prastanovnicima Britanije. Helden je čovek koga su naučnici njegovog vremena, dakle početka i sredine 20. veka, nazivali najpametnijim, najnaprednijim istraživačem i čovekom. Tako je britanski biolog i Nobelovac Pitr Medavar o Heldenu rekao doslovce da je on najpametniji čovek koga je ikada upoznao (Gould 2011: 305). A Artur Klark, pisac naučne fantastike, nazivao je Heldena najbriljantnijim promoterom nauke (Dronamraju 1992: 885-889). Helden je naučnik koji je prvi osmislio genetsku osnovu za kloniranje i praktično uveo termine KLON i KLONIRANJE u današnjem smislu reči, jer su ranije korišćeni u poljoprivredi. 

Genetska genealogija do sada je u Britaniji pronašla isključivo I2a skelete, u najstarijim ljudskim naseobinama, iz doba neolita (McDonald 2017: 7-10). Činjenica je da najveći broj Srba muškaraca pripada I2a haplogrupi, skoro 40%. Najveći broj Srba pripada takozvanoj dinarskoj podgrani pomenute I2a haplogrupe. I što je najvažnije, u najstarijim slojevima ljudske civilizacije na Vlascu i Padini u okviru civilizacije Lepenskog Vira, pronađeni su upravo skeleti koji pripadaju I2a haplogrupi i to različite podgrane .

Na krajnjem severu Britanije pronađena su neolitska nalazišta stara oko 6500 godina i, kao što je biolog Helden tačno nagovestio, genetska ispitivanja ukazuju na činjenicu da se radi o kolonijama Balkanaca, dinaraca iliti drevnih predaka Srba. U najstarijem sloju skeleta, od 10 ispitanih, svih 10 pripadaju I2a haplogrupi, s tim što veći broj pripada I2a2, a manji broj I2a1 podgrani. Zanimljivo je da je ta I2a1 podgrana najbliža podgrana našoj dinarskoj. Konkretno, na pomenutoj lokaciji Skara Bre, na krajnjem severu, pronađeni su skeleti i I2a2 i I2a1 podgrana. Skara Bre i Holm of Papa su dve lokacije sa fantastičnim ostacima suvozida, tehnike tako tipične za takozvanu ilirsku gradnju, za gradnju koja je do danas živa u Hercegovini i Dalmaciji, ali i u Republici Srbiji. Nalazi su kao i u srpskim kućama, kao i u Lepenskom Viru, koncept ognjišta na sredini kuće. 

Crnjanski je posebno pisao da je naziv neolitskog mesta Skara Bre očito srbofon. Skara Bre je današnji naziv a tvrdi se da je u prošlosti ovaj naziv izgovaran spojeno približno kao Skerabre (Ancient History Encyclopedia. “Skara Brae”: Web. 27.9.2020).

Skara Bre, Sistem povezanih kolastih (kružnih) objekata sa ognjištima u sredini je nasleđe mezolitskog koncepta sa ognjištem u sredini i prelazak na kružni oblik kao neolitski princip solarnog ali i princip večnog kruženja koji proističe iz trojičnog principa: rađanje, rast, smrt.

Arheolog Gordon Čajld, u svom izveštaju o arheološkom istraživanju ove lokacije, navodi ime ovog naselja u obliku „SKERO BRE”. On ovu lokaciju opisuje kao visoku dinu iznad mora (Childe 1950: 4). Bre je, bez ikakve sumnje oznaka uzvišenja, brega, brda. Reč BRA, odnosno BRE za brdo je ponovo dokaz postojanja korenskog minimuma BR kojim se označava BER, BREME; BRDO; BRE G, BRIGU; BRADU; BRK, OBRVU. 

Prvi deo imena Skara i Skero mogu se dovesti u vezu sa rečima ŠKRBO, SKRIVENO, ŠKRILJA , ŠKRAPA. Oblici Škaro i Škero postoje čak i kao srpska prezimena. Škero, konkretno, iz okoline Trebinja. Ako bi se redukovali vokali i ime ovog mesta izgovarali arhaičnim poluglasovima, onda bi naziv mesta glasio SKRBRE ili ŠRKRBRE. Tako bi rešenje zagonetke moglo biti SKRIVENI BREG (SKRBRE), odnosno BREG ispod koga je nešto ukopano. Takođe, ovde bi rešenje moglo biti ŠKRB BREG (ŠRKRBRE), NERA VNI, RASKOPANI, ODSEČENI BREG. Paralelizam reči SKRITI, SKRIVENOje današnje englesko SCREEN. Reč ŠKRBO, koja označava ono što je grebano, škrabano, veoma je stara i ima svoj paralelizam u latinskoj reči SCRIBO. Tačan neolitski oblik naziva ovog mesta danas nije poznat jer je, naseljavanjem Proto-Kelta, zasigurno preživeo određene izmene. Ipak, jasno je da se radi o jezičkom korenu koji je povezan sa srpskim jezikom. 

Kod pomenutih neolitskih nalazišta u Britaniji, gde je potvrđeno isključivo prisustvo I2a haplogrupe među skeletima, treba da se pomene i mesto HOLM of PAPA. Reč HOLM i danas postoji u ruskom jeziku a u starom srpskom jeziku srednjevekovnih povelja nalazimo izvorni oblik HLM, dakle bez samoglasnika već sa vokalnim L. U današnjem srpskom to je reč HUM, nakon prelaska vokalnog L u moderno U. Kao kod reči VLK u VUK, DLG u DUG, PLN  u PUN. Tako je srpska reč HLM vokalizovana pa na britanskom ostrvu nalazimo oblik HOLM, a znači isto ono što znači u srpskom. 

To je zemljano uzvišenje. To zemljano uzvišenje može biti brdašce ali i ostrvce koje se uzdiže iznad vode. Odatle i toponimi poput STOK-HOLM u Švedskoj.

Već pomenuti starosrpski oblik PLN što znači PUN, u današnjem engleskom je to reč PLAIN i PLANTY, kao i reč PLANETA (Planet), dakle od srpskog PLN. Odatle i reč PLAN. Stari Srbi bi rekli isplniti, a današnji Srbi ispuniti plan. Odatle i reč planina, u kojoj nije izvršena promena L u U, a da jeste, bilo bi PUNINA. 

Iz pregleda ispitanih skeleta koji su raspoređeni geografski, u pregledu Jana Mekdonalda iz 2017. godine, jasno se vidi da u neolitu i eneolitu u zapadnoj i severnoj Evropi dominantno žive praktično isključivo pripadnici I2a haplogrupe. Na Britansko ostrvo R1b će stići kasnije, pre oko 4000 godina i praktično istrebiti starosedeoce. Danas na primer u Škotskoj oko 80% muškaraca nose R1b haplogrupu dok pripadnika prastarosedelačke I2a ima oko 5% („Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage“: Web. 28.9.2020).

Potomci tih prastanovnika koji nose I2a genetsku haplogrupu nazivaju se često kolokvijalno „ajlanderi“ a kao primer je klan Monro iz koga je potekao Džejms Monro, peti po redu predsednik Amerike. Tim podgranama I2a haplogrupe pripada recimo i Čak Noris („Haplogroup I2 (Y-DNA)“: Web. 28.9.2020).

O srpskim jezičkim tragovima u Britaniji piše Miloš Crnjanski navodeći imena reka u Škotskoj, Engleskoj, Irskoj, Velsu. Crnjanski kaže: 
„Evo kakva sam imena nalazio u arheologiji Škotske, Engleske, Irske, Velsa, u keltska i antička vremena, i na antičkim, geografskim kartama britanskih ostrva: Liig, Varar, Drem, Murav, Cethen, Don, Limina, Vojan, Lagan, Tama, Lab, Ultava, Malena, Vedra, Prosen, Bar, Dobronos, Peukh, Oboka, Tolka, Buna, Dervent, Ram. A u imenima potoka, na primer: Tromie, Malkie. I za osnovca u arheologiji ta imena moraju biti zaprepašćujuće slavofona… I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, običnom analizom, svaki će naći odgovarajuća imena, čak i sinonime za ta imena u našim rekama, od starina” (Crnjanski 1992). Crnjanski piše da britanski Liig ima paralelu u našem Ljigu. U starovelškom je protumačen kao „utoka reke koja je blatna“. Dakle, radi se o onome što je ljigavo. Crnjanski piše da se na antičkim kartama, javlja i „usc“. Protumačeno je kao sinonim za istu hidrografsku pojavu, za Ušće.

Svakako najočigledniji primeri koje Crnjanski navodi jesu Lab, Murav, Drem, Tama, Malena, Vedro i Varar, Buna, Dervent, Ram, Lagan. Analiziraćemo samo neke. Tako na primer britanski Murav ima jasnu vezu sa Moravom, Murom i Morišem. Dervent je nedvosmisleno povezan sa našom Derventom a sve naravno u vezi sa rečju drvo. Reka Buna postoji i u Bosni i Hercegovini a radi se o levoj pritoci Neretve… Reč Vedro je jasna i spada u taj zajednički praevropski i prasrpski sloj koji se neizmenjen zadržao i u engleskom jeziku. Srpska reč VEDRO u vezi je sa engleskom reči WEATHER (izgovor: VEDR, značenje: VREME, vremenske prilike).

Treba podvući da u britanskoj antičkoj toponimiji postoji reka LAB, identično kao na Kosovu i južnoj Srbiji, ali i u lužičkoj Srbiji. Lab se može povezati sa rečima lavanje, livanje, SLAP… Prisustvo Laba u antičkoj toponimiji Britanije, krupan je dokaz da je ovaj oblik stariji od germanske metateze ELBA. Lab i Laba vezani su za jedan od najstarijih praevropskih korena: lava, lavanje, livanje, izlivanje.

Po fazama (objašnjeno na ilustracijama iz galerije ispod teksta)

Interesanto je da se prikaže kako se iz perioda u period menjala struktura stanovništva na Britanskom ostrvu. Dakle, period od 4500-3400. pre nove ere. Svi ispitani skeleti u Britaniji pripadaju I2a haplogrupi. 

FAZA 1:

Genetika skeleta u Britaniji....

FAZA 2:
Od 3400. do 2900. godine pre nove ere, nalaza je mnogo više i apsolutno svi pripadaju I2a haplogrupi. Vidi se da sada ima nalaza i iz južnog dela Britanije. 

Od 3400. do 2900. godine pre nove ere, nalaza je mnogo više i apsolutno svi pripadaju I2a haplogrupi. Vidi se da sada ima nalaza i iz južnog dela Britanije. 

FAZA 3: od 2900. do 2500. godine pre nove ere. 

genetika skeleta u Britaniji, McDonald 2017: 8

Ponovo svi nalazi pripadaju I2a haplogrupi naših predaka a kroz sve tri do sada prikazane faze vidimo kontinuitet naselja na severu Škotske. 

FAZA 4:
Tek u 4. fazi koja traje od 2500. do 2100 pre nove ere vidi se upad i naseljavanje R1B ljudi, koji naseljavaju južne i centralne delove Britanije, dok I2a ostaje na krajnjem severu. Vidi se takođe, da je, protogermanski i protokeltski, R1b u toj fazi već preplavio centralnu i zapadnu Evropu. 

FAZA 5:
A u petoj fazi od 2100. do 1900. pre nove ere dolazi praktično do istrebljenja I2a ljudi iz Britanije i pokazuje apsolutnu dominaciju R1B što će dovesti do današnjeg odnosa u kome recimo u Škotskoj ima oko 72% R1b muškaraca a tek oko 5% prastanovnika I2a, predaka današnjih Srba.

Autor: A. Šargić

Priredio: Igor Rems