Кнежевић: Не тражите од Срба да забораве ко су зарад уласка у ЕУ!

Предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић поручио је да посланици те странке неће подржати иницијативу за смјену предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, без обзира на то од које би политичке организације такав приједлог дошао. Кнежевић је нагласио да се ДНП у овом случају руководи људским, а не политичким или прагматичним принципима.

У интервјуу за "Јуроњуз" Црна Гора, Кнежевић је говорио о односима унутар некадашњег Демократског фронта, положају ДНП-а након изласка из Владе, статусу српског језика, европским интеграцијама, сахрани генерала Ратка Младића, полемици са свештеником Јованом Пламенцем, али и документима које је објавио у вези са премијером Милojком Спајићем.

О Мандићу и односима са НСД
Говорећи о иницијативи Демократске партије социјалиста за смјену Мандића и најави Бошњачке странке да ће је подржати, Кнежевић је оцијенио да је то посљедица политичких односа који су настали након изласка ДНП-а из Владе.

Кнежевић је изразио незадовољство због, како је рекао, различитог односа његових некадашњих коалиционих партнера према ДНП-у и Бошњачкој странци. Он је оцијенио да таква ситуација показује дубоке противрјечности унутар парламентарне већине, у којој коалициони партнери гласају једни против других, док се ДНП, како тврди Кнежевић, представља као некакав унутрашњи непријатељ и без основа оптужује за договоре са ДПС-ом.

Кнежевић је подсјетио и да су странке парламентарне већине и опозиције потписале такозвани Сатлеров споразум. Према његовом тумачењу, чињеница да је Устав у релативно кратком периоду више пута мијењан показује да су постојали и политичка воља и могућност да се отворе питања идентитетских одредаба, укључујући и питање статуса српског језика.

Кнежевић сматра да представници српског народа у Влади Милojка Спајића нису имали довољно храбрости да уђу у уставне промјене које би се односиле на идентитетска питања.

Он је посебно указао на чињеницу да ДНП и Нова српска демократија више нијесу у истом политичком блоку на државном нивоу, иако су и даље партнери у појединим локалним самоуправама. Кнежевић је навео да је НСД у Влади, док је ДНП у опозицији, као и да су сви кадрови његове странке смијењени из 44. Владе.

Положај ДНП-а Кнежевић је упоредио са периодом политичког раскола између Мила Ђукановића и Момира Булатовића 1997. године, подсјећајући на ситуацију у којој су, како је рекао, људи који су подржавали Булатовића остајали без радних мјеста. Он је одбацио тезу да је учешће српских странака у Влади гаранција да Срби неће остајати без посла.

О помирењу
Говорећи о политици помирења коју заступа Андрија Мандић, Кнежевић је нагласио да између њих двојице нема свађе, већ да постоје различита виђења начина на који треба штитити интересе српског народа.

Кнежевић је подсјетио на раније потписану декларацију о помирењу потомака партизана и четника, коју сматра јединим релевантним документом те врсте који је ДНП потписао са НСД-ом.

Када је ријеч о евентуалном помирењу са ДПС-ом, Кнежевић сматра да би томе морали да претходе извињење и, како је навео, филтрација људи који су учествовали у прогону политичких неистомишљеника.

Он је веома оштро критиковао ДПС, оптужујући ту странку да је током тродеценијске власти, по његовом мишљењу, уништавала државу, прогонила политичке противнике и условљавала запошљавање партијском припадношћу и начином гласања. Кнежевић је навео и тврдње о монтираним судским процесима, оптужницама, прогонима, хапшењима и затварањима, те оцијенио да би се ДПС због свега тога морао извинити грађанима Црне Горе.

Истовремено, Кнежевић је недвосмислено поручио да ће посланици ДНП-а гласати против смјене Андрије Мандића. Нагласио је да његова странка не заборавља оно што је током претходних година заједнички прошла са НСД-ом и Покретом за промјене.

Према Кнежевићевим ријечима, ДНП се у овом случају руководи људским, а не политичким или прагматичним принципима. Он је оцијенио и да би расправа о повјерењу Мандићу суштински могла да се претвори у расправу о карактеру и улози генерала Ратка Младића.

Саучешће и ЕУ интеграције
Одговарајући на питање о правоснажној пресуди Ратку Младићу и реакцијама европских званичника поводом телеграма саучешћа који је породици Младића упутио Мандић, Кнежевић је изнио став да Хашки трибунал за њега не представља неприкосновено мјерило историјске истине.

Кнежевић је у том контексту навео историјске примјере људи који су у одређеним периодима били осуђивани, а чије је мјесто у историји касније другачије тумачено. Поручио је и да не прихвата покушаје да се српски народ означи као геноцидан.

Када је ријеч о Мандићевом телеграму саучешћа породици генерала Младића, Кнежевић је оцијенио да је ријеч о личном и политичком ставу предсједника Скупштине, који ће Мандић сам образложити.

Кнежевић је, говорећи из сопствене перспективе, поручио да не прихвата да му било ко из Европске уније или било гдје друго одређује коме може да оде на саучешће, коме може да честита или какве пјесме може да наручује. Он је европским званичницима замјерио и, како је навео, двоструке стандарде, помињући реакције на концерте Марка Перковића Томпсона и усташке поруке у Хрватској.

Кнежевић је рекао да неће присуствовати сахрани генерала Младића јер ће у то вријеме боравити у Сједињеним Америчким Државама. Навео је да ће његов брат присуствовати сахрани и поручио да би, да је у Црној Гори, свакако одао почаст генералу Младићу.

Говорећи о питању српског језика, Кнежевић је критиковао став да би идентитетска питања требало отварати тек након уласка Црне Горе у Европску унију. Према његовом тумачењу, српски језик, као већински језик у Црној Гори, требало би да има статус службеног језика.

Он је оцијенио да су српске странке и представници Срба у Влади направили велику грешку јер, по његовом мишљењу, нијесу искористили политички утицај да српски језик у Уставу буде изједначен са црногорским. Кнежевић сматра да за такву промјену није неопходан референдум, већ двотрећинска већина у парламенту.

Кнежевић је, истовремено, одбацио тезу да се политички избор у Црној Гори мора свести на избор између подршке Андрији Мандићу и наставка европског пута. Напротив, поручио је да европски пут Црне Горе за њега није споран и да је ДНП гласао за законе који су били дио европског интеграционог процеса, као што ће, како је најавио, чинити и убудуће.

Критикујући Владу Милojка Спајића, Кнежевић је нагласио да критика Владе, по његовом мишљењу, не представља кочење европских интеграција, јер Спајић, како је оцијенио, није носилац европског пута Црне Горе.

О критикама свештеника Пламенца
Кнежевић је у интервјуу одговорио и на оцјене свештеника Јована Пламенца да он, заједно са предсједником Србије Александром Вучићем, руши српство.

Кнежевић је упитао да ли српство руши тиме што тражи службени статус српског језика, двојно држављанство, законско нормирање народне заставе и измјене дијелова црногорске химне које је написао Секула Дрљевић.

Он је одбацио тврдње да се одриче српских интереса, поручивши да се не би помјерио ни за један центиметар када је ријеч о одбрани интереса српског народа. Кнежевић је, такође, рекао да нема проблем са тим да Пламенац износи политичке ставове, али да онда мора бити спреман и на политички одговор.

Када је ријеч о оптужбама за јавну уцјену премијера Милojка Спајића, Кнежевић је то категорички одбацио. Објаснио је да је најавом објављивања докумената желио да отвори политичко питање, а не да поставља услове премијеру.

Кнежевић је навео да је добио одређене информације и документа од људи из Покрета Европа сад и да је због тога најавио објављивање, како је рекао, политичке бомбе. Према његовим ријечима, није објављивао податке из приватног живота премијера, већ документ за који сматра да отвара питање његове достојности за обављање функције.

На крају интервјуа Кнежевић је поновио своје оптужбе на рачун Спајића и институција које, по његовом мишљењу, не примјењују закон једнако према свима. На питање због чега би грађани на наредним изборима требало да гласају за ДНП, Кнежевић је одговорио да је његова странка, како сматра, досљедношћу показала разлику у односу на политичке конкуренте.