Одбор за економију дао зелено свјетло за увођење авио-рута од јавног интереса

Одбор за економију, финансије и буџет је предложио Скупштини да усвоји измјене и допуне Закона о ваздушном саобраћају, којима се у домаће законодавство предлаже увођење авио-линија од јавног интереса – ПСО (Public Service Obligation), што примјењује већина чланица Европске уније (ЕУ) сходно европским директивама.

Измјене овог закона је предложио клуб посланика Демократске народне партије (ДНП) кроз измјене члана 37 важећег Закона о ваздушном саобраћају. Разлог за предлагање увођења ПСО је боља авио-доступност државе и даљи развој туризма.

Министарка саобраћаја Маја Вукићевић је појаснила да је Влада у априлу 2021. године задужила Министарство капиталних инвестиција да у сарадњи са Агенцијом за цивилно ваздухопловство (АЦВ), достави овај закон. Истакла је да садржи три кључне измјене, док се прва односи на усаглашавање лимита одговорности ваздушних превозника са Монтреалском конвецијом на основу препорука Међународне организације за цивилно ваздухопловство, односно повећање лимита одговорности превозника у случају штете.

Друга се како каже, односи на заштиту права путника у случајевима кашњења и отказивања летова, тј уређују се начин и рокови у којима се жалбе подносе док се трећом уводи инспекцијски надзор и контрола, коју ће обављати Министарство саобраћаја и АЦВ.

„Највише бенефита од ових измјена имаће сами путници јер се уводе неки нови механизми, како путници могу брже да дођу до одштете ако се на неки начин повриједе њихова права од стране превозника. Надзор ће се врштити преко инспектора, у складу са важећим прописима који се односе на инспекцијски надзор“, истакла је Вукићевић.

Мугоша је питао коју подршку Црна Гора добија од Транспортне заједнице. Вукићевић је истакла да имају интензивну сарадњу са Транспортном заједницом, те да пружају техничку подршку за ауто-пут Бар-Бољаре, реконструкцију жељезничке пруге, приступне преговоре…

Нагласила је да од 2015. године се обавезе Министарства нису завршавале у мјерама у којима је било потребно.

Још се не зна који би летови то могли да буду, и неизвјесно је да ли може, због турисичке сезоне доћи до обнављања летова са Русијом којој смо, због рата у Украјини, увели санкције.

Подсјетимо, током периода прије санкција и затварања ваздушног простора, авио-саобраћај између Црне Горе и Русије био је веома интензиван, посебно током љетње сезоне.

У рекордној 2019. години, између Црне Горе и Русије било је више од 50 директних летова недјељно. Летови су повезивали градове као што су Москва, Санкт Петербург и Јекатеринбург са аеродромима у Подгорици и Тивту.

Монтенегро Аирлинес је током љетње сезоне летио за Москву више пута дневно из Тивта. Руске авио-компаније попут Аерофлота, С7 Аирлинес и Победе такође су одржавале редовне линије.

У јулу 2013. године, регистровано је више од 100 авиона недјељно из Русије који су сијетали у Црну Гору. То је Црну Гору чинило једном од најбрже растућих дестинација за руске туристе.

 Према неким процјенама, до 6 дневних летова између двије земље било је активно током шпица туристичке сезоне.

Због увођења санкција и геополитичких одлука, Црна Гора је затворила свој ваздушни простор за руске авионе, што је резултирало обуставом директних летова.

То је имало снажан утицај на туризам, нарочито на аеродром у Тивту, гдје су руски путници чинили и до 20% укупног промета.

Покушаји обнове летова, попут најаве компаније Ural Airlines  за летове Москва–Тиват у 2021. години, нису реализовани због изостанка дозвола, преноси Дан.