Свети Ђорђе против аждаје барске власти: Још једна шанса за привид живота

Кад је кворум чудо, а власт симулација, само небеска интервенција може спасити оно што је давно пропало

.......

Кад би Свети Ђорђе, са својом небеском снагом и копљем правде, одлучио да се умјеша у барску стварност, можда ( али само можда)  би се у Бару догодио кворум. А и то под условом да Светац лично похвата одборнике, довуче их на столице и заледи их да не побјегну чим се прозове треће слово азбуке.

Уочи Ђурђевдана, заказан је наставак легендарне, сада већ митске XXVI сједнице Скупштине општине Бар,  која више личи на серију неуспјелих покушаја оживљавања него на стварни рад једне институције. Биће то четврти покушај, након што су претходна три спектакуларно пропала — јер, што би људи који примају плате за свој политички ангажман, заправо радили свој посао? И то су у власти...

Из кабинета предсједника Скупштине, Бранислава Ненезића, медијима је неспоредно након трећег прекида сједнице, подсјетимо, послата једна штура реченица, без емоција и без објашњења : „Нови термин ће бити накнадно познат.” Како и доликује озбиљној администрацији у којој су „термини” и „накнадно” одавно постали најчешће коришћене ријечи, често важније и од саме воље грађана.

Коалиција на локалу (ДПС–СД–СДП–ЛП) која постоји још само у архивама, као фосил у музеју политичких промашаја, у стварности се распала као лоша позоришна група чији глумци не разговарају једни с другима, не долазе на представе и саботирају сваку шансу да представа уопште почне. Формалну већину у барском парламенту, који броји 37 мјеста, до сада је чинило 19 одборника поменуте коалиције. Дакако, само формално — јер је у пракси та већина постала фикција.

С друге стране, опозиција са 18 одборника може мирно посматрати овај административни распад система, не мијешајући се превише — будући да власт сама себе урушава боље него што би то и најспособнија опозиција могла постићи.

Грађани су тако свједоци историјског тренутка: распада власти која се више ни труди да се претвара да влада. Док Бар клизи у административни и политички понор, овдашњи „лидери” проводе дане у борби за фотеље и ноћи у закулисним договорима и међусобним подметањима, као да је питање коме ће припасти посљедњи преостали папир у канцеларији.

Теме које се скупљају као прашина на дневном реду сједнице – урбанистички планови, извјештаји јавних предузећа, кадровска питања – не заслужују чак ни симулирану пажњу оних који би требали да воде град. Бар је, по свему судећи, препуштен аутопилоту – само што ни пилота нема, ни горива, ни плана лета.

Локална самоуправа у Бару данас је нешто попут ријалити програма у коме нико не зна зашто је ту, шта треба да ради, али сви до посљедњег грчевито се држе камере, пардона, функције. Срамота, небрига и бјежање од одговорности већ одавно су једини програм који владајућа коалиција нуди.

Док се одборници крећу као збуњени статисти између личних интереса и страначких наредби, неспособни да обезбиједе чак ни најосновнији кворум, грађани остају заробљеници једне власти која већ дуже вријеме функционише искључиво на папиру. А и ту са све већим правописним грешкама.

Колико још пута треба да се окачи обавјештење „сједница одложена” да би свима постало кристално јасно: овдје више нема шта да се одлаже, овдје је завршено. Коалиција је политички мртва, а сваки покушај реанимације — попут најављеног наставка 5. маја — изгледа као перформанс за који ни публика више нема живаца.

Бар нема времена за овај политички зомби-шоу. Потребан је хитан рез, хируршка прецизност, да се одвоје они који знају и могу од оних који више не знају ни гдје је улаз у скупштинску салу.

До тада, можда би Свети Ђорђе могао да помогне. Јер овим темпом, доћи ће Ђурђевдан, и Ђурђиц, и сви могући празници, а барски парламент ће и даље — сликовито речено — јахати на аждаји сопственог распада, без икакве шансе за побједу.