Ријеке људи испратиле српског Самарићанина: „Тамо далеко“ за Бранка Хаџи Антића

Ријеке људи слиле су се данас на београдско гробље Лешће, да се посљедњи пут поклоне великом човјеку, хуманисти и добротвору — Бранку Хаџи Антићу. Након опела у цркви Светог Јована Богослова, његов ковчег је испраћен уз звуке трубе и пјесму „Тамо далеко“, као што и приличи сину Србије који је живот посветио свом народу.

Ковчег је био прекривен српском тробојком, заставом коју је Бранко увијек носио са собом у свим својим хуманитарним мисијама — од Новог Брда, Грачанице и Ђаковице, до Гораждевца, Осојана и Клине. Са том заставом је дијелио пакете хране, лијекова, школског прибора, божићне пакетиће и на хиљаде осмијеха. Са њом је возио српску дјецу са Косова и Метохије на море — у Сутоморе, Будву и Херцег Нови.

Био је човјек Отаџбине, увијек на њеном бранику, дјелом и срцем.

Народ са Косова и Метохије, Републике Српске, Црне Горе и из свих крајева Србије данас је са сузама и поносом испратио човјека који је био велики међу великима. У поворци су се могли видјети људи којима је својевремено помогао да преживе зиму, да се огрију, да добију кров над главом, књиге за дјецу — или само топлу ријеч која је враћала наду.

Последњих година, иако је водио најтежу борбу са болешћу, Бранко није стао. Радио је, организовао и помагао чак и из постеље, доказујући да хуманост нема граница. Ништа га није могло зауставити у служењу народу.

Његов испраћај је био достојан његовог живота — уз звуке дувачког оркестра и пјесму „Тамо далеко“, којом је симболично наставио свој пут ка вјечности.

Од Бранка се опростио његов најближи сарадник и пријатељ Влада Радивојевић, који је казао:

 „Бранко је био сјајан пријатељ, угледни домаћин и чувар Косова и Метохије. Српски Самарићанин који је обрадовао више хиљада људи својом помоћи и добротом.

Као оснивач и предсједник Хуманитарне организације ‘Српска солидарност’, прикупио је и лично однио на Космет више од милион и по евра помоћи.

Организовао је преко педесет бесплатних ходочашћа, на којима је више од двије хиљаде људи видјело страдалнички живот нашег народа на светој српској земљи.

Током пандемије вируса корона покренуо је акцију ‘Солидарност на дјелу’, у којој је, са стотину београдских таксиста, превезао више од 35.000 запослених у здравственим установама Србије, потпуно бесплатно.

Сваког 15. септембра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, трудио се да свако дијете рођено тог дана добије српску тробојку — симбол љубави према отаџбини коју је он живио сваког дана.

Звали су га и ‘милионер без крова над главом’, јер, иако је безброј пута помогао другима да се скуће, сам није имао ријешено стамбено питање. Али је имао оно што је неупоредиво вредније — љубав народа, захвалност и благослов оних којима је несебично служио.“

О њему би, како је рекао Радивојевић, требало да се учи у школама, а о његовом дјелу да се пишу магистарски и докторски радови, а улице и тргови у Србији треба да носе његово име.

ИН4С/Барски портал