Милијарде стигле у Црну Гору, али кључно питање остаје – колико грађани живе боље?

Црна Гора мора промијенити начин на који посматра и мјери локални развој, јер број и вриједност инвестиција сами по себи не показују колику су корист од њих имали грађани, привреда и локалне заједнице. Истовремено, представници бизниса и грађани морају имати знатно снажнију улогу приликом планирања развоја и доношења одлука.

То су неке од главних порука разговора економског аналитичара Мирзе Мулешковића и лидерке тима за инклузивни и зелени развој УНДП-а у Црној Гори Александре Киковић, одржаног у оквиру пословног догађаја „TBM Business Talks – Јужна регија“ у Бечићима.

Тема разговора била је колико је Црна Гора током претходне двије деценије успјела да велики прилив инвестиционог капитала претвори у конкретан локални развој, као и у којој мјери привреда и грађани заиста учествују у одлучивању о будућности својих средина.

Мулешковић је указао да јужна регија има готово 44.000 привредних субјеката и представља један од најважнијих покретача црногорске економије. Истовремено, од обнове независности у Црну Гору је, како је навео, стигло више од 16 милијарди евра директних страних инвестиција.

Због тога се, према његовим ријечима, намеће питање шта је за двије деценије заиста урађено са тим капиталом и шта се данас уопште подразумијева под локалним развојем.

„Без јаке привреде тешко можемо имати јаке институције, а без јаких институција нема напретка. Бизнису је потребан ефикасан, брз и предвидив пословни амбијент“, поручио је Мулешковић, наглашавајући да без сарадње привреде са локалним и државним институцијама нема одрживог напретка.

Киковић је истакла да се успјех развојне политике не може сводити на статистику о броју и вриједности инвестиција.

„Стварно питање јесте колико боље живимо данас, колико смо створили прилика да даље радимо и колико локална управа подржава развој било које врсте економске дјелатности“, казала је она.

Пословној заједници је, како је оцијенила, неопходан стабилан и предвидив амбијент. Честе промјене правила, прописа и надлежности отежавају дугорочно планирање, док додатни проблем представља недовољна комуникација локалних власти и привреде.

Према њеним ријечима, развојни планови и стратегије сувише често настају без довољног учешћа оних који би касније требало да их спроводе у пракси.

Киковић сматра да су и постојећи механизми учешћа грађана и пословне заједнице у процесу доношења одлука застарјели, посебно у времену убрзане дигитализације и развоја вјештачке интелигенције.

Као један од проблема издвојила је и однос државе, локалних самоуправа и привреде. Општине, како је објаснила, добијају нове надлежности које често нијесу праћене одговарајућим финансијским могућностима, док истовремено морају поштовати прописе и процедуре које утврђује држава.

„Приватни бизнис увијек је у сендвичу између државне и локалне управе“, казала је Киковић.

Она је поручила и да административно образложење да нешто „не може“ не смије аутоматски означавати крај разговора.

„Најгора реакција на било коју ситуацију јесте да кажете: Не зависи од мене, него тако налаже овај горе, лијево или десно. Одговор 'не може' увијек треба да се преиспита“, нагласила је Киковић.

Посебна пажња посвећена је зеленој транзицији, која, како је истакнуто, не треба да се доживљава само као испуњавање прописа и обавеза, већ као саставни дио савременог и економски рационалног пословања.

Киковић је оцијенила да је Црна Гора остварила значајне резултате у области климатских политика, али да предстоји велики посао у енергетској транзицији, повећању енергетске ефикасности и већем коришћењу обновљивих извора енергије.

Управо је локални ниво, нагласила је, мјесто на којем се државне политике на крају претварају у конкретан свакодневни живот грађана.

Приближавање Европској унији додатно ће повећавати потребу за снажним институцијама и ефикасном примјеном закона. Према оцјени Киковић, такав процес није могућ без учешћа различитих друштвених актера, а посебно пословне заједнице.

Као приоритете за наредне двије до пет година издвојени су стабилнији регулаторни и институционални оквир, снажније учешће привреде у процесима одлучивања и отворенија и непосреднија комуникација између бизниса и администрације.

Разговор је одржан 22. септембра у хотелу „Сплендид“, у оквиру другог регионалног издања „TBM Business Talks – Јужна регија“, под темом „Јужна регија: између инвестиционог замаха и одрживог развоја“.

Овогодишњи регионални концепт платформе „Top Business Montenegro“, реализован кроз скупове у Бијелом Пољу и Бечићима уз подршку НЛБ Банке, био је усмјерен на отварање дијалога о развојним могућностима, проблемима и потребама различитих дјелова Црне Горе.