Покренута нова петиција за „Јадран“: Прије одлуке о броду треба одговорити и на питање права Србије

Невладина организација „Михољски збор“ покренула је нову онлајн петицију којом се тражи да школски брод „Јадран“ остане у Црној Гори, односно да не буде предат Хрватској. Иницијатива долази у тренутку када су питање статуса и власништва над једрењаком поново у средишту односа Подгорице и Загреба, али и док трају разговори о отвореним питањима двије државе.

У тексту петиције „Михољски збор“ наводи да је, према документима на које се позивају, познато ко је наручио и финансирао изградњу „Јадрана“, за коју је ратну морнарицу био намијењен и којој је држави припадао. Организација истиче и да је, према њиховом тумачењу правила о расподјели војне имовине бивше заједничке државе, брод припадао Црној Гори.

„Јадран“ је изграђен 1933. године у Хамбургу за потребе Краљевске морнарице Југославије, а у Тиват је стигао у јулу исте године. У Флотну листу Краљевске морнарице Југославије уписан је 19. августа 1933. године. Од распада Југославије, међутим, његов статус постао је предмет спора између Црне Горе и Хрватске. Хрватска своје захтјеве, између осталог, заснива на чињеници да је прије распада Југославије матична лука брода био Сплит, док Црна Гора указује на чињеницу да се „Јадран“ у вријеме распада државе налазио у Тивту, гдје је остао и након тога.

Питање је у 2026. години добило и јасну европску димензију. Хрватски премијер Андреј Пленковић је у јуну, током самита ЕУ и Западног Балкана у Тивту, међу очекивањима Загреба од Подгорице навео и повратак школског брода „Јадран“. Уз то су наведена питања обештећења бивших логораша из Мориња, несталих лица, процесуирања ратних злочина, имовинско-правних питања хрватских породица, спомен-плоче у Морињу, назива базена у Котору и границе на мору.

Хрватска је истовремено јасно саопштила да очекује напредак у рјешавању тих питања у контексту даљег напретка Црне Горе на путу ка Европској унији. Хрватски премијер је навео да су за даљи напредак у појединим преговарачким поглављима важна отворена питања између двије државе. У јулу је и хрватско Министарство вањских и европских послова поновило да рјешавање тих питања сматра важним за завршну фазу приступног процеса Црне Горе.

Управо је такав приступ у Црној Гори изазвао различите реакције. Док Загреб своје ставове представља као отворена билатерална питања која треба ријешити, дио црногорске јавности и невладиног сектора то доживљава као политички притисак, а „Михољски збор“ је и раније користио знатно оштрији језик говорећи о, како су навели, „уцјењивачкој политици“ сусједне државе.

Нова петиција, стога, није изолована акција ове организације.

„Михољски збор“ је и раније реаговао на питања која су повезана са односима Црне Горе и Хрватске. У октобру 2025. године организација је најављивала окупљање у Морињу поводом доласка тадашњег шефа хрватске дипломатије Гордана Грлића Радмана на мјесто некадашњег логора. Предсједник НВО Здравко Нишавић тада је потврдио да је скуп пријављен за 10. октобар, уз ограђивање од информација да ће организација протестовати раније, на дан посјете хрватског министра.

Почетком 2026. године „Михољски збор“ поново је реаговао на спор око имена которског базена и питања одигравања утакмице ватерполо клуба „Приморац“ против дубровачког „Југа“. Организација је тада саопштила да се противи, како су навели, притисцима који долазе из Хрватске и позвала на очување „минимума достојанства и части“.

Највећа акција до сада ипак је управо петиција за „Јадран“. Она је покренута поводом 93. годишњице уписа брода у Флотну листу Краљевске морнарице Југославије, а поред интернетског потписивања организовано је и прикупљање потписа на више локација широм Црне Горе. У Херцег Новом су, према извјештајима локалних медија, петицију подржале и различите политичке и друштвене структуре.

Међутим, у цијелој причи постоји један важан елемент који је у јавности до сада остајао у другом плану.

Да ли је спор око „Јадрана“ заиста само спор између Црне Горе и Хрватске?

На то питање је недавно указао и „Барски портал“, објављујући правну анализу адвоката др Горана В. Ђорђевића под насловом „Брод Jадран припада Србији (правни аспект)?“.

У тој анализи изнесена је теза да се у расправи о власништву над „Јадраном“ занемарује могуће право Србије. Аутор полази од чињенице да је брод наручен за Краљевску морнарицу Југославије, али указује и на историју његовог финансирања, као и на питања имовине СРЈ и насљеђивања војне имовине након распада заједничке државе.

У анализи се посебно указује на то да је током постојања Савезне Републике Југославије војна имовина третирана као имовина савезне државе, те да питање расподјеле такве имовине између Србије и Црне Горе није, према овом тумачењу, у потпуности ријешено.

То, међутим, није став који је прихваћен као неспорна чињеница. Ријеч је о правној аргументацији и тумачењу аутора које заслужује да буде дио јавне расправе, али коначан статус „Јадрана“ није ријешен на начин који би елиминисао сва различита правна тумачења.

Да теза о интересу Србије није настала тек недавно показују и ранији стручни текстови. Часопис „Одбрана“ Министарства одбране Србије је још 2006. године, у тексту о подјели војне имовине, писао да је „Јадран“ набављен од ратних репарација које је добила Србија послије Првог свјетског рата и добровољних прилога чланова „Јадранске страже“, уз оцјену да је Србија заинтересована за брод који је, према том извору, највећим дијелом и купила.

И други аутори су ове године отворили исто питање. Адвокат Горан В. Ђорђевић је у анализи објављеној у „Стандарду“ навео да статус „Јадрана“ након распада заједничке државе није коначно ријешен и да би Србија могла имати правни интерес да се питање власништва отвори у складу са међународним правом.

Са друге стране, у Црној Гори постоје историјски и правни аргументи којима се брани став да „Јадран“ припада Црној Гори. Историчар Вукота Вукотић је за РТЦГ изнио став да, према његовом тумачењу споразума о сукцесији, брод треба да буде црногорски. Влада Црне Горе је у мају ове године формирала и комисију за уређење односа са Хрватском поводом статуса школског брода „Јадран“ као културно-историјског и војног симбола државе Црне Горе.

Тако се око једног једрењака данас укрштају најмање три различита нивоа аргументације: хрватски захтјев заснован на питањима насљеђа и предратне матичне луке, црногорски став заснован на чињеници да се брод затекао у Тивту и на тумачењу расподјеле имовине бивше Југославије, те аргументи да у цијелој причи не треба занемарити ни Србију и њено могуће право или имовински интерес.

Због тога се питање „Јадрана“ не може свести само на то да ли ће један брод остати у Тивту или отпловити у Сплит.

Оно отвара и питања о томе како су након распада Југославије расподијељена војна имовина и имовинска права, шта је тачно обухваћено споразумима о сукцесији, какву правну тежину има чињеница гдје се брод затекао 1991. године, какво је значење предратне матичне луке, али и ко је стварни титулар имовине која је настала у оквиру некадашње југословенске државе.

Зато би, прије било какве коначне одлуке, јавност имала интерес да види комплетну документацију: оригинални уговор о градњи, документацију о финансирању, статус брода у различитим државним заједницама које су постојале након 1945. године, документацију о његовом преласку у састав Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе, као и све акте који се односе на расподјелу војне имовине након распада СФРЈ и државне заједнице Србија и Црна Гора.

У међувремену, „Михољски збор“ наставља са прикупљањем потписа, а нова онлајн петиција поново је отворила питање које већ годинама стоји између Тивта, Подгорице, Загреба и, сада све видљивије, Београда.

Јер, прије одговора на питање „чији је Јадран?“, очигледно је потребно одговорити на још једно: ко има право да буде страна у расправи о његовом коначном статусу?

У међувремену, потписивање петиције је могуће на сљедећем линку