Пернар оголио двоструке аршине Запада: Косово и Метохија је преседан који се враћа као бумеранг

Иван Пернар, хрватски политичар, оснивач покрета „Живи зид“ и бивши посланик у Хрватском сабору, један је од ријетких гласова у Европској унији који и даље говоре без уљепшавања, без калкулација и – без страха. Познат по директности и одбијању да прихвати наметнуте политичке догме, Пернар се у својој најновијој објави на друштвеним мрежама дотакао суштине једног од највећих проблема савременог међународног поретка – урушавања међународног права и лицемјерја Запада.

Полазећи од актуелне приче о Гренланду и могућности да Сједињене Америчке Државе силом наметну своју вољу Данској, Пернар подсјећа на кључну историјску чињеницу коју западне елите данас желе да забораве: Данска је 1999. године учествовала у агресији НАТО-а на Србију, у рату вођеном без одлуке Савјета безбједности УН, чиме је, заједно са савезницима, директно учествовала у „сахрани међународног права“.

Тада је, како Пернар истиче, први пут јавно речено да је могуће извршити агресију на суверену државу и силом јој отети дио територије – Косово и Метохију – и то без икаквог правног основа у међународном праву. Управо тај преседан, упозорава Пернар, данас се враћа онима који су га створили.

Док Данска данас понавља мантре о неповредивости граница и међународном праву, истовремено очекујући да ће је у случају кризе бранити НАТО савезници, Пернар поставља логично и болно питање: како се може позивати на право које је сама грубо погазила 1999. године?

Још снажније одјекује његова иронична опаска да би, по тој логици, Данци можда очекивали и да Србија у Уједињеним нацијама гласа за осуду евентуалне америчке агресије и анексије Гренланда – иста она Србија чији су суверенитет и територијални интегритет они први газили.

Посебно важан дио Пернарове анализе односи се на двоструке аршине у тумачењу права на самоопредјељење. Док се Русима на Криму то право упорно негира, Албанцима на Косову и Метохији је, без референдума признатог од стране УН и без сагласности државе Србије, оно великодушно додијељено. По Пернару, ријеч је о отвореном извртању међународног права „како коме одговара“, систему лажи од којих западне политичке елите живе – и које ће их, како упозорава, на крају коштати.

Суштинска порука ове објаве је јасна и тешка: Косово и Метохија никада нису могли бити легално отцијепљени од Србије, нити признати као држава, јер је читав процес заснован на сили, а не на праву. Управо зато је косовски случај постао опасан преседан који данас подрива темеље међународног поретка и враћа се као бумеранг онима који су га створили.

Пернар на крају закључује оно што све више људи у Европи, иако још увијек тихо, почиње да признаје: међународно право је де факто мртво, а у односима међу државама данас влада једино – право јачег.

Управо због тога, гласови попут Пернаровог постају све важнији. И управо зато је извјесно да ће их унутар Европске уније бити све више – гласова који ће имати храбрости да кажу да је Косово и Метохија питање принципа, а не геополитичке погодбе, и да се неправда, ма колико дуго трајала, не може претворити у право.