Евентуални значајнији пад броја туриста из Русије, усљед увођења визног режима, могао би имати озбиљне посљедице по црногорску економију, које би далеко превазишле губитке у сектору издавања смјештаја. На удару би се нашли угоститељи, трговци, бројна домаћинства на приморју, али и привредници чије је пословање посредно везано за туризам.
На то је у интервјуу за „Дан“ упозорио Петар Голубовић из Центра за истраживање и развој туризма, указујући да је руско тржиште за Црну Гору значајније него што се на основу самог броја туриста може закључити.
Према подацима Монстата, гости из Русије су током првих осам мјесеци 2026. године остварили 1,82 милиона ноћења, што чини чак 14,2 одсто укупног туристичког промета. Највећи дио тих ноћења остварен је у индивидуалном смјештају, што говори и о значају руских туриста за егзистенцију бројних породица на црногорском приморју.
Голубовић објашњава да се дијељењем укупних прихода од туризма у 2025. години са бројем остварених ноћења долази до оријентационог износа од 96 евра по ноћењу. Иако тај податак не представља прецизно утврђену потрошњу руских гостију, он илуструје економски значај туристичког промета.
„Руски гости су традиционално били важни и за ресторане, трговину и друге услуге. Зато би њихов изостанак погодио много шири круг привредника од самих издавалаца смјештаја“, нагласио је Голубовић.
Колико би увођење виза могло утицати на број долазака из Русије зависиће, између осталог, од доступности и сложености процедуре за њихово издавање.
Као упозоравајући примјер Голубовић наводи Азербејџан, чијим је држављанима Црна Гора у јануару ове године увела визе. У првих осам мјесеци број ноћења туриста из те земље смањен је за чак 60 одсто, односно за више од 86.000.
Иако се цјелокупан пад не може приписати увођењу виза, нити се исти сценарио може аутоматски пресликати на руско тржиште, Голубовић упозорава да би и знатно мањи процентуални пад броја руских туриста имао озбиљне економске посљедице.
„Због тога бих избјегао произвољне процјене губитака у еврима, али не и упозорење засновано на подацима“, поручио је он.
Од Брисела затражити новац за ублажавање посљедица увођења виза
Говорећи о обавези Црне Горе да своју визну политику усклади са политиком Европске уније, Голубовић сматра да би било оправдано да држава од Брисела затражи конкретну финансијску и техничку подршку за освајање нових туристичких тржишта и ублажавање евентуалних губитака.
„Није ми познато да је Европска унија опредијелила посебан фонд за надокнаду евентуалних туристичких губитака насталих усклађивањем визне политике Црне Горе. Ипак, сматрам оправданим да држава од Брисела затражи техничку и финансијску подршку за диверсификацију емитивних тржишта, бољу доступност дестинације и јачање управљања туризмом“, казао је Голубовић за „Дан“.
Он је подсјетио да је Црна Гора ове године добила међународна признања у области природног и планинског туризма, али да таква признања, колико год била значајна за промоцију, не могу замијенити конкретна улагања у инфраструктуру и продају туристичких аранжмана.
Приликом формулисања захтјева према Европској унији, сматра Голубовић, предност би требало дати пројектима који дугорочно доприносе конкурентности црногорског туризма. То подразумијева унапређење туристичке инфраструктуре, дигитализацију, заједничке промотивне кампање и развој туристичке понуде изван главне љетње сезоне.
На тај начин би се истовремено ублажили краткорочни ризици и створили услови за дугорочно одрживији и отпорнији туристички сектор.
Србија биљежи раст од 12 одсто, нова тржишта не могу преко ноћи надокнадити губитке
На питање да ли је Црна Гора благовремено припремила алтернативу за туристичка тржишта која би могла изгубити због усклађивања са политиком Европске уније, Голубовић оцјењује да су одређени кораци ипак предузети.
Као позитивне примјере наводи најављено ангажовање додатних авиона компаније „Виз ер“ у постојећој бази на подгоричком аеродрому, успостављање нових авио-линија и интензивирање промоције Црне Горе на европским тржиштима.
Према подацима Монстата за првих осам мјесеци ове године, број ноћења туриста из Пољске повећан је за 34,7 одсто, Њемачке за 17,8, Велике Британије за 16,2, Шпаније за 42,9, а Сједињених Америчких Држава за 24 одсто.
Посебно је значајан и раст туристичког промета са тржишта Србије, који је износио приближно 12 одсто.
„Само тржиште Србије забиљежило је раст од приближно 12 одсто, што потврђује колико је важно да, уз отварање нових тржишта, наставимо да његујемо и постојећа“, истакао је Голубовић.
Остала туристичка тржишта, укључујући регионална, европска и ваневропска, остварила су током првих осам мјесеци ове године готово милион ноћења више него у истом прошлогодишњем периоду, што представља раст од 10,4 одсто.
Уколико би се таква динамика задржала и током 2027. године, према пројекцијама Центра за истраживање и развој туризма, могао би се надокнадити евентуални пад од приближно 44 одсто ноћења са четири анализирана тржишта – Русије, Турске, Кине и Бјелорусије.
Голубовић, међутим, наглашава да је ријеч искључиво о пројекцији заснованој на досадашњим резултатима, а не о гаранцији да ће се такав раст поновити и наредне године.
Када је ријеч о привлачењу већег броја туриста из Њемачке, Велике Британије, Пољске, Француске и других европских земаља, први предуслов је, према његовим ријечима, боља авио-повезаност Црне Горе са тим тржиштима.
„Није довољно отворити линију ако путник на том тржишту не види Црну Гору у понуди туроператора, на продајним платформама и кроз циљану промоцију. Раст Пољске и других европских тржишта показује да потенцијал постоји, али га треба претворити у резервације“, објаснио је Голубовић.
Држава би, посредством Националне туристичке организације и Аеродрома Црне Горе, требало да координира сарадњу са авио-превозницима и организује заједничке промотивне кампање, уз активно учешће локалних туристичких организација и привреде.
Значајну улогу у том процесу могла би имати и Привредна комора, повезивањем хотелијера, туристичких агенција и туроператора ради креирања конкретних туристичких аранжмана, као и национална авио-компанија, у погледу боље доступности Црне Горе.
Голубовић сматра да би било неозбиљно унапријед говорити о износима неопходним за освајање нових тржишта, без прецизно дефинисаних авио-линија, циљних тржишта и обима промотивних активности.
„Сваки евро јавне подршке мора имати мјерљиве циљеве: додатна сједишта, број долазака, ноћења и потрошњу. Први ефекти могу се видјети већ наредне сезоне, док промјена структуре гостију захтијева континуитет кроз више година“, закључио је Голубовић у интервјуу за „Дан“.
Из његових оцјена произилази да усклађивање црногорске визне политике са захтјевима Европске уније није искључиво политичко и административно, већ и прворазредно економско питање. Посебно за приморске општине, у којима велики број домаћинстава непосредно зависи од туристичке сезоне, евентуални губитак значајног дијела руског тржишта представља ризик који се не може занемарити.