Превазилазе локалне оквире: Зашто су важни предстојећи избори у Будви?

Иако је на парламентарним изборима у августу 2020. године претрпјела ударац од којег се никада није сасвим опоравила, политичко-криминално-парабезбједносна хоботница, оличена у сада опозиционој Демократској партији социјалиста (ДПС), која је држала Црну Гору у тродеценијском гвозденом стиску своје владавине, настоји да искористи сваки изборни циклус, било на државном или локалном нивоу, да обнови макар дио свог утицаја.

То ће бити случај и на предстојећим ванредним локалним изборима у Будви, расписаним за 17. новембар. При томе, добро је познато у каквој су финансијској дубиози локалне власти предвођене ДПС претходних година и деценија оставиле Будву, а најбољу илустрацију начина на који је ова странка управљала Будвом представља чињеница да су двојица бивших предсједника Општине из њених редова, Рајко Куљача и Лазар Рађеновић, у последњих 14 година осуђена због корупције.

Иначе, до расписивања ванредних избора у Будви дошло је услед немогућности да двије победничке листе, проистекле из просрпске коалиције „Демократски фронт“ (ДФ), а које су на претходним локалним изборима одржаним крајем маја ове године освојиле по девет одборничких мандата (од укупно 33, колико их је у будванској Скупштини), постигну споразум око формирања власти. На предстојећим изборима ће наступити укупно осам изборних листа, које ће се борити за наклоност нешто мање од 20 хиљада бирача.

Као водећа патриотска, а уједно и прогресивна политичка снага уочи ових избора издваја се листа „За будућност Будве – Будва мора напријед“, предвођена директором ЈП „Морско добро“ Младеном Микијељом. Ријеч је о листи која ужива широку подршку српских политичких субјеката у Црној Гори, а коју чине „Нова српска демократија“ (НСД), Демократска народна партија (ДНП), „Покрет за промјене“ (ПзП), Социјалистичка народна партија (СНП), „Демократски савез“ (ДЕМОС), „Уједињена Црна Гора“, „Права Црна Гора“, Радничка партија (РП), „Слободна Црна Гора“ и Група грађана „Нова Будва“.

Микијељ, као енергичан, образован и перспективан политичар, који се при томе јасно дистанцирао од политике подјела и оптужби којом се слаби снага демократске већине и политички ауторитет српског заједништва, и који ужива снажну подршку предсједника Скупштине Црне Горе и лидера НСД Андрије Мандића, у обраћању јавности у више наврата јасно је истакао да ће настојати да евентуалну постизборну коалицију формира на анти-ДПС платформи, као и да ће о будућности Будве моћи да одлучују искључиво њени грађани.

Осим поменуте, треба издвојити и листу „Демократе – Покрет „Европа сад“ (ПЕС) – Још јачи – Драгана Кажанегра Станишић“, окупљену око странака које, уз чланице коалиције „За будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ), представљају окосницу актуелне црногорске Владе, прве у којој су након више деценија непојмљивих притисака, прогона и свођења на статус грађана другог реда присутни и представници српског народа. Такође, не треба заборавити ни листу „УРА – Блажо Рађеновић – Другачије“, ако ни због чега другог онда барем због чињенице да је лидер УРА Дритан Абазовић имао храбрости и визије да, као тадашњи црногорски премијер, августа 2022. године потпише Темељни уговор са Српском православном црквом (СПЦ), чиме су окончани стравични притисци структура повезаних са ДПС на српску цркву, њено свештенство и вјернике.

Сходно томе, и од Абазовићевих страначких колега у Будви треба очекивати да ће показати сличну далекосежност у размишљању, и са листом предвођеном Микијељом и оном окупљеном око Демократа и ПЕС допринијети формирању већине у будванској Скупштини која ће бити најсигурнија брана могућем повратку ДПС на власт.

(Новости онлине)