Са светима да упокоји Господ душу престављеног слуге Божјег протојереја-ставрофора о. Драгана Ристића.
Данас, на празник Светог Симеона Мироточивог, многе Баране је потресла тужна вијест о смрти овог драгог човјека, како му и име говори.
Рођен је у Бару 1. 8. 1969. године, као једно од петоро дјеце које су изродили Јовица и Коса. Коса млада напушта овај свијет и сва брига о подизању дјеце пада на благог, вриједног и побожног оца породице, који се касније, извевши дјецу на пут, замонашио добивши име Јован. Многи од нас га се и сад сјећају као првог монаха тек основаног манастира Рибњака код Бара, у чијој изградњи је као мирјанин, помажући оцу Богићу Фемићу и сам учествовао.
У тим временима, када је Црква у Црној Гори још изложена прогону, отац Јован се везао за Цркву и постао барском пароху оцу Богићу вјерни помоћник и сатрудник, а љубав према Цркви је пренио и на своју дјецу. Тако је и отац Драган кренуо путем Христовим, одлучивши да упише средњу богословску школу у манастиру Крка. Мислим да је он први Баранин који је овим путем кренуо у послератном комунистичком периоду. Његов отац је због тога више пута привођен од Удбе на саслушање. По завршетку школовања враћа се у Бар и ставља се на располагање Цркви и оцу Богићу, чијим благословом је и кренуо у богословију.
Нарочито су данас тужни његови тадашњи ђаци, којима је отац Драган почетком 90-тих држао часове црквеног појања и вјеронауке, усађујући у њих љубав према Светом богослужењу. Даље га Господ води на пастирску службу у Беране, гдје је Господу и народу вјерно служио до данашњег дана, уз помоћ и подршку своје супруге Сузане и четири дивне ћерке.
Царство небеско и вјечнаја памјат драгом оцу Драгану!
Славица Орландић
