Пише: Лабуд Н. Лончар
Понесени племенитом мишљу, пјесници из читаве Црне Горе су 15. јуна 2022. године, након пандемије коронавируса, жељни дружења и културних манифестација, поздравили манифестацију „Парк пјесника“ коју је организовало Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано. До тада запуштени парк, у који су свраћали само они које нужда натјера и многе скитнице, иза ликовне галерије „В.А. Лековић“, уз подршку Културног центра Бар и Туристичке организације Бар, постао је јединствена манифестација – Парк пјесника. Мјесто гдје се неколико пута годишње пјесници из цијеле Црне Горе и региона могу окупити, дружити и казивати своје пјесме.
Тог дана у Бар су пристигли пјесници из свих градова Црне Горе: Подгорице, Рисна, Котора, Никшића, Бијелог Поља, Берана… и постигли оно што много година није виђено. Ту, у хладу чемпреса, борова и осталог растиња, пјесници су нашли своје мјесто мислећи да ником не сметају. Културни центар Бар је након тога, видјевши капацитет тог мјеста, исто користио два пута за манифестацију „Сусрети под Старом маслином“ и то запажено. Али не лези враже!
Већ идуће године долази до смјене власти у Бару и пјесници постају вишак. И не само они. Сви умјетници. Неказано је 2023. године поново позвало све пјеснике из Црне Горе да се окупе у „Парку пјесника“ и на неки начин пред летњу туристичку сезону пошаљу региону лијепу поруку – поруку љубави и добродошлице. Многи су се одазвали. Међутим, истог дана бивају обавијештени од стране КЦ Бар да је коришћење „Парка пјесника“ забрањено. Тада је поново требало звати све пјеснике и објашњавати им да се манифестација одлаже. Не на срамоту Неказаног, већ на срамоту институција које би требале бранити културу и охрабривати ствараоце да се окупљају и стварају.
Референт Блажо је добио задатак и извршио га је. Вјеран партијски друг или послушник који чува радно мјесто – свеједно. Неко након тога покушава ширити неке небулозне приче да сам се ја свађао са директорицом КЦ Бар, коју и не знам, нити сам икада са њом проговорио једну ријеч. Једино што после свега могу рећи је да са радницима који раде у КЦ Бар имамо изузетне другарске и пријатељске односе и цијенимо њихов рад. Шта се десило у међувремену, мистерија је. Надам се да ће се неко у овој лудој политичкој сцени наћи паметан и запитати: коме то сметају пјесници? Зашто их ометате када их већ не помажете? Мора ли политика бити носећи стуб културе? Једном заувијек морамо се озбиљно подсјетити и запитати коме овакве манифестације сметају из културних институција Бара, које морају, односно дужне су подржавати све што се тиче културе, посебно младих стваралаца.
Ипак, после свега, ја сам као покретач и иницијатор „Парка пјесника“ сретан и задовољан јер је тада читава књижевна јавност Црне Горе одушевљено поздравила „Парк пјесника“ и Неказано.
Ред је да је поново поздрави и да се окупимо! Одговорнима једноставна порука: Одвојите већ једном политику од културе, а прије свега од пјесника! Нијесте нас уплашили. Нијесте нас угасили. Ми памтимо! Ми постојимо! Парк пјесника постоји у срцима и мислима сваког пјесника!
Уосталом, провјерите на Гугле мапама!
Ми памтимо!
-200x200-rez.jpg)
