Ремсово дјело "У зноју тишине" представљено и у Подгорици
Послије промоције последње пјесничке књиге Игора Ремса у Београду, поетски глас нешег изузетног ствараоца се чуо и у Подгорици. О пјесничкој књизи "У зноју тишине/Песме из карантина" у Народној библиотеци "Радосав Љумовић" говорили су књижевни критичари Јованка Вукановић и Милорад Дурутовић.
"Пјесме у којима је Ремс постигао чисти супстрат рефлексије и версификацијске сублимности “Слика” и “Клин”, по крајњој сведености форме и дјелотворности мисли, представљају готово савршено јединство пјесничког поступка, а њега није лако постићи. Тај својеврсни минимализам у којем је “ријечима тијесно”, а мислима “широко” на најбољи начин говори о поетском трагању Игора Ремса, рекла је Јованка Вукановић.
Милорад Дурутовић је нагласио да не треба занемарити ни поднаслов књиге - "Песме из карантина", јер је његов прагматички потенцијал очигледан а затим наставио: Изгледа да је искуство потоње пандемије, љупког назива Корона ‒ више астрономског него медицинског подназива Ковид 19 ‒ дало замаха књижевној продукцији и код нас, и у свијету. Није то случајно, поготово када је о пјесницима ријеч, јер они живот сагледавају са више густине. Игор Ремс није запао у јерес поетског натурализма. Глобална нелагода, повремено и хистерија ‒ езгзистенцијална и социјална‒која је дошла као пратилац пандемије, у имагинацији овог пјесника отвоорила је простор за обраду веома сложене метафоре, чак и филозофеме затвореност/закључаности/ карантина.
Суочен са опасностима које вребају споља, бивајући позван, као тушта и тма других становника ове планете, на социјалну изолацију, карантин, наш пјесник није одустао од својих пјесничких лутања, ходочашћа и хододарја, већ само дубље заронио унутра, у себе, у сопство, у саморефлексију, али знајући да горње спратове наших живота, небеса сâма, не подлијежу медицинским и социјалним санкцијама" - истакао је Дурутовић.
Промоцији је присуствовао и његов пријатељ из карантина Харис Турусковић- Превлачки којем се Ремс емотивно обратио и подсјетио на један дио живота, не баш пријатан, свих нас.
