Мулдер: Запад би себи нанио штету заплијенама замрзнуте руске имовине
Западна кампања економског притиска против Русије отвара нови домен: заплијену суверене имовине. До марта 2022. САД и ЕУ су замрзнуле око 300 милијарди долара у резервама Централне банке Русије, како би задале ударац тој држави због рата у Украјини. Међутим, сада се повела велика полемика међу земљама које су увеле санкције јер су све чешће тврдње да би Запад заплијеном замрзнуте имовине највећу штету нанио првенствено себи. Међу земљама које су увеле санкције и замзнуле имовину је и Црна Гора, због чега су пред Уставним судом двије иницијативе о оцјени уставности те одлуке о којима се скоро двије године није расправљало.
Доцент историје на Универзитету Корнел и аутора књиге „Економско оружје: пораст санкција као оруђе модерног рата“ Николас Мулдер, у анализи за "Finacial times" наводи да је у недавном документу за дискусију, америчка влада подржава конфискацију као „противмјеру“ за државе „повријеђене“ и „посебно погођене“ ратом у Украјини. Ова тврдња се позива на међународну правну доктрину одмазде: када држава наноси штету другој, на примјер повредом њене територије, оштећена страна може да предузме пропорционалне противмјере против починиоца. Одмазде имају за циљ да приморају на поштовање закона.
„Ипак, као оправдање за конфискацију руске државне имовине, аргумент одмазде има три проблема: недостаје му неоспоран ефекат, на њега се позивају погрешне стране и он подрива поредак заснован на правилима који западне владе тврде да бране“, наводи Мулдер.
Напор за конфискацију имовине вођен је, додаје он, домаћим политичким потешкоћама у обезбеђивању дугорочног финансирања Кијева.
„Као инструмент притиска, његова корисност је мала. Било каква конфискација резерви које су биле недоступне скоро двије године неће приморати Путина да сада оконча свој рат. Штавише, суфицит на текућем рачуну од 227 милијарди долара који је Русија забиљежила 2022. надокнадио је значајан дио оног изгубљеног у почетном замрзавању. Експропријација не врши значајан додатни економски притисак“, објаснио је он.
Према његовим ријечима економске одмазде су искључиво право оштећених држава, а не трећих земаља.
„Зараћене стране такође могу експроприсати јавну и приватну имовину која припада држави и грађанима њихових противника. Украјина је искористила ово право тако што је у мају 2022. заплијенила најмање 880 милиона долара имовине и предузећа у руском власништву у оквиру својих граница. Ипак, савезници Кијева нису у рату са Русијом. Белгија и Француска замрзнуле су већину руске имовине, држећи 206 милијарди евра у хартијама од вриједности у бриселском депозитарном фонду Еуроцлеар и другим финансијским институцијама. Али да би их експроприсали, морали би да постану директнија страна у руско-украјинском рату“, написао је Мулдер.
Навео је и неке примјере.
„Њемачка је изгубила већину своје прекоморске имовине после Првог свјетског рата. Али земље које су заплијениле могле су да активирају своја овлашћења за конфискацију само објавом рата Кајзеру. Још један преседан је заплијена ирачке стране имовине како би се казнио Садам Хусеин за његову инвазију на Кувајт 1990. године. Ипак, то је услиједило након одобрења УН-а за међународну интервенцију за обнављање мира. Такви примјери сугеришу да савезници Украјине не могу да имају оба начина, тврдећи да су ратне моћи, док инсистирају да нису у рату са Русијом“, истакао је он.
Каже да се поставља коначно питање које је и дестабилизујући преседан који би западне земље створиле одузимањем имовине како би окончале рат у који нису отворено укључене.
„Ово би проширило принудне мјере које би државе могле да предузму у споровима у којима нису директна страна. Да је предложено тумачење Запада тада било на снази, азијске земље су могле да заплијене страну имовину било које државе у коалицији предвођеној САД која је извршила инвазију на Ирак. Поред ових политичких, правних и дипломатских проблема, најбољи аргумент против конфискације је да је она економски непотребна. Помоћ САД и ЕУ Украјини, војна и економска, до сада је износила знатно више од 100 милијарди долара годишње. Ова сума је лако одржива за трансатлантску економију. Мање ризичан приступ би укључивао финансирање Украјине са неколико милијарди еура годишњег профита који се стиче из руске имовине. Како би ово преусмјерило токове прихода, а не дотакло главницу, међународно правне посљедице би биле блаже“, закључио је Мулдер.
Извор: www.adria.tv
