Црногорска економија је у 2023. години забиљежила раст од шест процената, подстакнута снажном потрошњом, приходима од туризма и приливом имућних Руса и Украјинаца. Незапосленост је пала на рекордно низак ниво, док је инфлација значајно смањена у односу на врхунац из 2022. године, навео је Међународни монетарни фонд у Извјештају за Црну Гору објављеном у првој седмици маја.
Према ММФ-у, Црна Гора је доживјела значајан прилив миграната из Русије и Украјине од почетка 2022. године, што је имало важан утицај на економију земље. Према процјенама, мигранти из ових земаља чине око 10 процената становништва Црне Горе прије 2022. године.
“Већина миграната стигла је током 2022. године, а нето прилив остао је позитиван и у 2023. години. Ови мигранти су углавном имућнији од просјечног становника Црне Горе, што је резултирало повећањем потрошње и увоза”, констатовао је Међународни монетарни фонд.
Грађани Русије и Украјине су, према ММФ-у, највише утицали на економију кроз домаћу потрошњу и повезани увоз.
Ако се претпостави да су мигранти чинили 10 процената становништва из 2021. године, и да су трошили колико и просјечан становник Црне Горе, њихов допринос расту увоза у 2022. години износио би 3.4 процентна поена. Највећи утицај забиљежен је у сектору информационих технологија (ИТ), који је остварио раст од 20 процената у 2022. години, доприносећи укупном расту са 1.5 процентних поена.
ПОВЕЋАЊЕ ПРИХОДА, ИНФЛАЦИЈА И ИНВЕСТИЦИЈЕ
Осим реалног раста, долазак богатих Руса и Украјинаца су, према процјени ММФ-а, имали и друге значајне утицаје као што су инфлација због повећане агрегатне тражње, повећање цијена некретнина, те јак прилив пореских прихода. Очекује се да ће дугорочни утицаји миграната на раст бити позитивни, посебно у контексту повећане потрошње и инвестиција.
Извјештај такође указује на неколико ризика, укључујући могуће ескалације регионалних конфликата и глобалне економске успоравање. Како би се ови ризици ублажили, препоручује се одржавање кохерентних фискалних политика и активно управљање дугом.
ММФ је закључио да је долазак имућних миграната из Русије и Украјине значајно допринио економском расту Црне Горе кроз повећану потрошњу, инвестиције и пореске приходе. Дугорочно гледано, ови мигранти могу подржати даљи раст, али ће бити важно пажљиво управљати фискалним политикама како би се избјегли потенцијални ризици.
ИНИЦИЈАТИВА
Подсјетимо, Подгоричанин Предраг Зечевић, је прије двије године, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године.
Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе.
“У Иницијативи се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мерама нису у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода”, казао је Зечевић.
Према његовим ријечима, огромна већина експерата и стручне јавности сматра да су држављанима Русије заиста повријеђена права, а Уставни суд се још није изјаснио о поменутој иницијатви.
“Јасно је да са правног аспекта овдје нема никакве дилеме и да Уставни суд треба да прихвати ову иницијативу и укине два спорна члана закона”, закључио је Зечевић.
(Бизнис ЦГ)
-200x200-rez.jpg)
