Влада предузима активности у правцу смањења трошкова за производе који чине инпуте за крајњи туристички производ и увјерења сам да ће то уродити плодом, односно да ће туристичка привреда на одговарајући начин реаговати и по питању цјеновне политике, казала је у интервјуу за "Дан" министарка туризма Симонида Кордић.
Сходно инфлаторним кретањима и геополитичким дешавањима у претходном периоду, како у Црној Гори, тако и на ширем подручју, дошло је до повећања цијена у свим секторима привреде, па самим тим и у сектору туризма и угоститељства.
"Свакако да високе цијене могу негативно утицати на туристичку понуду, нарочито када квалитет услуге не прати такве цјеновне потезе. Зато сви треба да уложимо додатни труд да креирамо адекватан туристички пакет, који ће бити на задовољство и гостију и привредника. Важно је рећи да је заједнички задатак да улагањем додатних напора унаприједимо квалитет понуде и ниво услуге, те тиме створимо амбијент гдје ће цијена оправдати понуђени квалитет" – изјавила је Кордић, која је крајем јула изабрана за министарку туризма.
Какав је Ваш утисак о нивоу развоја нашег туризма и туристичке понуде?
Када се говори о степену развијености туризма као привредне гране, првенствено се мора имати у виду сложеност туристичког производа, односно његова комплементарност са готово свим осталим дјелатностима – саобраћај, пољопривреда, трговина, грађевинарство, образовање, култура, екологија… Све наведене компоненте које чине укупну туристичку понуду морају се развијати у складу са савременим трендовима, који се, прије свега, огледају у зеленој транзицији и дигиталној трансформацији.
Сходно томе, а имајући у виду досадашње параметре туристичког промета, тј. број ноћења и остварене приходе, свакако постоји основ за оптимистичне процјене. Такође, морам казати да одраније препознати проблеми и даље егзистирају, што значи да слиједе интензивне активности, не само ресорног, већ и осталих министарстава, као и институција на државном и локалном нивоу, у правцу њиховог минимизирања и даљег ефикаснијег развоја туризма.Спремати се и за зимску сезону без снијега
Да ли Министарство туризма прави план за предстојећу зимску сезону и постоји ли варијанта за сезону без снијега?
Ситуације које се односе на недостатак снијега, с обзиром на климатске промјене, вјероватно ће постати све учесталије. У том смислу, са аспекта дјеловања државе и локалних заједница, неопходно је да се у оквиру припреме сезоне планирају, а потом и реализују што разноврсније активности за које снијег није неопходан.
Прије свега, мислим да понуде у подручјима која гравитирају жичарама, које би се могле трансформисати у жичаре за панорамске вожње, треба да буду употпуњене, на примјер, гастро понудом на планинским врховима која је специфична за окружење, затим кроз осмишљене тематске туре на панорамским рутама, организовање школа у природи...
То све заједно ствара основу за занимљив програм боравка у зимским центрима и током периода без снијега.
Дакле, сматрам да изазов у одвијању сезоне који настаје усљед недостатка снијежних падавина може да се искористи као нова шанса за развој понуде која ће се надовезати на љетњу. Ово тим прије ако се има у виду чињеница да се посљедњих година у нашим планинским туристичким центрима већи туристички промет остварује током љетње у односу на зимску сезону.
Код нас се често говори о структури гостију, у смислу колико троше новца. Да ли је то уопште прави пут за привлачење гостију и како видите наш туризам у наредним годинама?
Прво, чињеница је да је у туризму празан кревет најскупљи кревет. Сходно томе, сви гости су добри и пожељни гости.
С друге стране, разноврсна понуда обезбјеђује широки спектар гостију, односно земаља њиховог поријекла. На тај начин смањује се зависност од малог броја емитивних тржишта са којих се долази у Црну Гору, што је један од постулата доброг управљања понудом – избјегавање зависности од потражње са ограниченог броја тржишта.
И треће, висок ниво квалитета услуга у различитим видовима диверсификоване понуде гарантује адекватан однос добијене вриједности за плаћену цијену, што у крајњем значи и већи укупни износ прихода од туризма.
Дакле, цијеним да ће разноврсна и квалитетна понуда током цијеле године за туристе са свих меридијана бити прави пут за подизање нивоа конкурентности Црне Горе као туристичке дестинације.
Саобраћајне гужве, скупи плажни мобилијар, нереалне цијене у ресторанима и смеће на улицама најчешћи су приговори туриста кад је наша туристичка понуда у питању.
Како као министар туризма мислите да ови проблеми могу да се отклоне до наредне љетње сезоне?
Када је ријеч о амбијенту у којем се одвијају туристичке сезоне, подсјећам да је формирано координационо тијело за њихову припрему и праћење. Радом тог тијела утиче се на смањење аномалија које негативно утичу на боравак и угођај гостију, док се, дугорочно посматрано, континураним радом институција које чине КТ стварају предуслови за смањење проблема.
Од именовања за министарку туризма састајали сте се са хотелијерима, директорима локалних ТО, посјетили све дјелове Црне Горе и разговарали са туристичким радницима. Шта су њихове поруке за Министарство туризма?
Истичем задовољство, како своје, тако и свих са којима су организовани састанци, у дијелу који се односи на успостављење директне комуникације, размјене мишљења, предлога и сугестија за унапређење стања у туристичкој привреди. Тимски рад је кључ успјеха у свим дјелатностима, а његов значај посебно долази до изражаја у процесу формирања туристичког производа, у којем, како је и познато, учествује велики број партнера, на директан или индиректан начин. Сви проблеми исказани током састанака, а који се односе, поред осталог, на прописивање стопе ПДВ-а, затим унапређења доступности, рјешавања проблема радне снаге, евидентирани су и биће предмет заједничког рада надлежних ресора и институција са Министарством туризма.
(ДАН)
