Бадер: Странце условљавају посједовањем некретнине од 150.000

Значајан број странаца који живе у Црној Гори нови Закон о странцима доживљава као рестриктивнији и правно несигурнији у односу на режим који је био на снази до почетка ове године, казао је у разговору за "Дан" Мајкл Бадер, предсједник Фондације за будућност туризма Црне Горе и предсједник Одбора за туризам у Њемачко-црногорском пословном клубу.

Према његовим ријечима, проблем не виде само у пооштравању услова, већ и у чињеници да су многа рјешења формулисана тако да остављају ограничен простор за предвидљивост и планирање живота. 

– Оно што нарочито уноси неизвјесност јесте ново правило о одсуству, којим је прописано да 30 дана ван Црне Горе аутоматски доводи у питање важење привременог боравка. Раније је постојала јасна и широко примјењивана могућност најаве дужег одсуства до 90 дана, док је сада тај механизам сужен на уско дефинисане хуманитарне изузетке. Странци указују да се тиме игнорише реалност савременог живота, нарочито за оне који имају пословне, породичне или здравствене обавезе ван земље – каже Бадер.

Умјесто флексибилности, како указује, закон уводи крут оквир у којем свако одступање носи ризик од губитка статуса, што се доживљава као озбиљно пооштравање регулативе о положају странаца.

– Такође, закон не даје таксативну листу ситуација које ће бити прихваћене као докази за оправдано одсуство преко 30 дана, већ тражи да странац достави доказ о постојању тих разлога (нпр. у режиму хуманитарног изузетка код спајања породице). То органу оставља дискреционо право да од предмета до предмета процјењује адекватност достављеног доказног материјала, па се у пракси не може гарантовати да ако је у одређеној ситуацији био довољан само један документ да ће у другој, врло сличној, тај исти доказ донијети оправдање за одсуство из Црне Горе – истиче Бадер.

Бадер: Странци годишње у Црну Гору унесу милијарду еура

Говорећи о новинама у пропису које угрожавају опстанак странаца у Црној Гори, наводи да строга примјена правила о 30 дана одсуства оставља бројне странце без јасног одговора шта се дешава у ситуацијама које нијесу изричито наведене у закону.

– Посебно су погођени они који овд‌је бораве по основу непокретности, јер закон не даје јасан одговор да ли и под којим условима могу оправдати дуже одсуство. Та нормативна празнина отвара простор за неуједначену праксу и арбитрарност. Даље, увођење минималне вриједности непокретности од 150.000 еура, уз искључиво ослањање на пореско рјешење, доводи у питање статус странаца који су улагали у Црној Гори по ранијим правилима. Многи од њих сматрају да су правила промијењена усред игре, без реалног прелазног периода који би омогућио прилагођавање новонасталој ситуацији – рекао је Бадер.

Истиче да слично незадовољство постоји и код предузетника.

– Фискални праг од 5.000 еура годишње, иако представљен као мјера против злоупотреба, за мале бизнисе и стартапове представља озбиљан терет, нарочито у првим годинама пословања. Странци указују да се тиме шаље порука да њихово присуство није пожељно ако не могу одмах генерисати мјерљив фискални учинак – Указује Бадер.

Формално, како додаје, процедура није драстично компликованија када је у питању привремени боравак, али је у пракси постала тежа, ригиднија и мање толерантна на грешке.

– Проблем који странци посебно истичу јесте недостатак јасних и јавно доступних смјерница. Многи услови остају непрецизни, па странке често тек у поступку сазнају да одређени доказ није довољан или да се пракса промијенила. То ствара осјећај правне несигурности и неуједначеног поступања органа. Електронско подношење захтјева јесте корак напријед, али не рјешава суштински проблем: странци и даље не могу са сигурношћу знати да ли су испунили све услове док не добију рјешење – нагласио је Бадер.

Сигнал за преиспитивање останка

Из перспективе странаца, како оцјењује Бадер, нови закон више д‌јелује као сигнал за преиспитивање останка, него као подстицај за дугорочно везивање за Црну Гору.

– Умјесто осјећаја стабилности, закон производи осјећај привремености – чак и код оних који овд‌је живе годинама, имају имовину или развијен бизнис. Странци посебно указују на то да се правила често мијењају, да прелазни периоди нијесу довољно јасни и да се ослањање на ранију праксу више не сматра легитимним. У таквом амбијенту, планирање живота, улагања или породице постаје ризично. Због тога се све чешће може чути став да закон не филтрира само "неактивне" странце, већ одбија и оне који су жељели да Црну Гору посматрају као дугорочни дом. Умјесто интеграције, нови режим код многих производи осјећај несигурности и поруку да је њихов боравак толерисан, али не и стабилан – закључује Бадер.

(ДАН)