Ђукановић би и аферу „Телеком“ да претвори у политички прогон: А ко ће одговорити за милионе?
Некадашњи предсједник и премијер Црне Горе Мило Ђукановић није пропустио ни данашње саслушање у Вишем суду у Подгорици, поводом афере „Телеком“, да претвори у прилику за политичко обрачунавање са садашњом влашћу. Умјесто да у средишту пажње буду околности приватизације државне телекомуникационе компаније из 2005. године и озбиљне сумње у вишемилионску корупцију, Ђукановић је поново говорио о наводном политичком прогону, злоупотреби институција и покушају ревизије политике коју је представљао. Таквим јавним наступом ризикује да додатно политизује судски поступак, а његове поруке могу се тумачити и као својеврстан притисак на правосуђе.
Посебно је упадљиво што бивши шеф државе аферу „Телеком“ представља као дио садашњег политичког обрачуна, иако се о спорној приватизацији, сумњивим консултантским уговорима и наводном подмићивању говорило још у вријеме када је управо он био најмоћнија политичка личност у Црној Гори.
Ово, дакле, није афера коју је измислила актуелна власт, нити су сумње у корупцију настале након политичких промјена 2020. године. Напротив, њени коријени сежу више од двије деценије уназад, а њоме су се бавиле и америчке институције.
Због тога се поставља питање зашто Ђукановић, умјесто политичких квалификација, не би препустио суду да утврди све релевантне чињенице.
Ђукановић тврди да је ријеч о политичком обрачуну
Након саслушања у Вишем суду у Подгорици, гдје се појавио у пратњи адвокатице Светлане Вујановић, Ђукановић је новинарима казао да се судском позиву одазвао као одговоран грађанин, али да има снажан утисак да се државне институције злоупотребљавају у политичке сврхе.
„Одaзвао сам се и овог пута када имам снажан утисак да је ријеч о покушају злоупотребе једне државне институције, у овом случају суда. Мислим да је ријеч о политикантском наставку једног политикантског обрачуна са мном и са политиком која је конституисала и дуго водила једну другачију грађанску Црну Гору засновану на европским вриједностима“, рекао је Ђукановић.
Он је оцијенио да се на овај начин нарушава принцип подјеле власти, тврдећи да извршна власт покушава да преузме надлежности тужилаштва и суда.
Говорећи о својој тридесетогодишњој политичкој каријери, навео је да је настојао да води политику обнове и развоја Црне Горе, засновану на владавини права и европским стандардима.
„Ово што се сада догађа је сушта супротност томе. Ово је покушај ревизије свега онога што је Црна Гора на том плану до сада направила“, поручио је Ђукановић.
Међутим, његове тврдње о политичкој позадини поступка саме по себи не доказују да је суд поступао незаконито или по налогу извршне власти.
Истовремено, чињеница да је Ђукановић саслушан не значи да је његова кривица утврђена.
Афера стара више од двије деценије
Предмет се односи на приватизацију Телекома Црне Горе из 2005. године, када је већински пакет акција државне компаније продат мађарском телекомуникационом оператеру „Мађар Телеком“.
У средишту афере налазе се сумње да је током приватизације, посредством фиктивних консултантских уговора, исплаћиван вишемилионски мито како би се обезбиједила подршка и погодности приликом куповине компаније.
Америчка Комисија за хартије од вриједности и берзу (SEC) још 2011. године покренула је поступке поводом сумњивих послова „Мађар Телекома“ у Црној Гори и Македонији.
У америчким поступцима наведено је да су у Црној Гори коришћена четири наводно фиктивна консултантска уговора, вриједна приближно 7,3 милиона евра, ради прикривања коруптивних исплата.
Посебну пажњу изазвала је формулација из америчких докумената која је упућивала на сестру највишег владиног функционера. У јавности је тај опис повезиван са адвокатицом Аном Ђукановић, сестром бившег предсједника, која је такве оптужбе негирала.
„Мађар Телеком“ је у децембру 2011. године пристао на порaвнање са америчким институцијама, у оквиру којег је платио приближно 95 милиона долара.
Важно је, међутим, нагласити да се то поравнање односило на поступке у вези са пословањем у више држава и да само по себи не представља судску пресуду којом је утврђена кривица Мила или Ане Ђукановић.
Судски поступак настављен након спора о застари
Специјално државно тужилаштво је почетком августа 2025. године одбацило кривичну пријаву Мреже за афирмацију невладиног сектора против Ђукановића, његове сестре и других лица, образлажући одлуку наступањем апсолутне застарјелости кривичног гоњења.
Међутим, кривично ванпретресно вијеће Вишег суда у Подгорици заузело је другачији став, оцјењујући да у конкретном предмету застара није наступила.
Тужилаштво се затим обратило Врховном суду, али је жалба одбачена као недозвољена, чиме је омогућен наставак поступка.
Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе преузео је кривично гоњење у име државе.
Поред Мила Ђукановића, планирана су саслушања његове сестре Ане, бизнисмена Веселина Баровића, некадашњег директора Телекома Олега Обрадовића и Дамјана Хосте, који је учествовао у преговорима о продаји акција.
Овдје је нарочито важно разликовати два питања: да ли су у поступку приватизације почињена кривична дјела и да ли постоје законски услови да се након толико времена о њима води кривични поступак.
Оба питања морају се рјешавати на основу закона и доказа, а не политичких изјава било које стране.
А шта је са привредом и приватизацијама из времена ДПС-а?
Ђукановићеве изјаве о обнови, развоју и европским вриједностима отварају још једно важно питање: какве је стварне резултате оставила економска политика коју је деценијама представљао?
Током владавине ДПС-а Црна Гора је прошла кроз талас приватизација, реструктурирања и гашења некадашњих индустријских предузећа. Судбина бројних фабрика, губитак радних мјеста, пропадање производних капацитета и спорни приватизациони аранжмани остали су трајне теме јавних расправа.
Истовремено, тај период обиљежили су и развој туризма, прилив страних инвестиција и изградња инфраструктуре. Међутим, ти резултати не могу избрисати питања о цијени транзиције, расподјели њених користи и одговорности за економске промашаје.
Управо зато Ђукановићева политичка биографија не може бити сведена искључиво на његово виђење државног развоја, као што ни критика његове владавине не може замијенити доказе у конкретном судском предмету.
Сумње у корупцију, спорне приватизације и питања одговорности некадашњих носилаца власти морају се испитати независно од њиховог политичког значаја.
Суд мора имати посљедњу ријеч, а не политичари
Афера „Телеком“ показује колико је важно да Црна Гора добије одговоре на питања која су деценијама оптерећивала њен јавни живот.
Чињеница је да су америчке институције још 2011. године изнијеле озбиљне наводе о коруптивним исплатама приликом приватизације, а да се више од двије деценије након продаје Телекома у Црној Гори и даље расправља о процесним условима за утврђивање одговорности.
Ђукановић има пуно право да се брани, оспорава наводе и указује на евентуалне неправилности у поступку. Али његова политичка прошлост, као ни функције које је обављао, не могу бити разлог да се питања о спорној приватизацији оставе без одговора.
С друге стране, ни његови политички противници немају право да судски исход унапријед проглашавају извјесним.
Посебно је проблематично када се сваки покушај преиспитивања поступака некадашњих власти унапријед описује као напад на државу, њен грађански карактер или европски пут. Држава и један политичар нијесу исто, а владавина права управо подразумијева да ни бивши ни садашњи функционери не буду изнад закона.
Зато је суштинско питање афере „Телеком“ много једноставније од Ђукановићеве политичке реторике: гдје је завршило 7,35 милиона евра обухваћених спорним консултантским уговорима, ко је од тих исплата имао користи и да ли је у томе било кривичне одговорности?
Одговор на та питања не могу дати ни конференције за новинаре, ни страначка саопштења, ни политички обрачуни. Могу га дати само законито спроведен поступак и докази.
Уколико Црна Гора заиста жели да покаже да је изградила независно правосуђе, афера „Телеком“ мора бити третирана као правно, а не страначко питање.
М.Лутовац
