Све су бројнији гласови против планиране трасе саобраћајнице која би могла да угрози неке од највреднијих природних цјелина на подручју барске општине. Након што је на могуће посљедице њене изградње упозорио Бранислав Ненезић, предсједник Скупштине општине Бар и посланик у црногорском парламенту, а на страницама Барског портала свој критички став изнио и истакнути књижевник и умјетник Игор Ремс, огласио се и стручњак из области хидрогеологије.
Мр Славко Хрвачевић, дипломирани инжењер хидрогеологије, у ауторском тексту под насловом „Зупци – природни бисер који морамо сачувати“, објављеном данас на порталу „Вијести“, указао је на низ потенцијално озбиљних посљедица које би реализација планираног инфраструктурног пројекта могла имати по природне вриједности, водне ресурсе и живот становништва овог краја.
Хрвачевића су ангажовали мјештани Зубаца како би са стручног становишта размотрио могуће утицаје изградње саобраћајнице. Након увида у расположиву документацију и непосредног обиласка терена, дошао је до закључка да природне особености овог подручја нијесу у довољној мјери сагледане у материјалима који су му били доступни.
Зупци нијесу само простор преко којег треба провући саобраћајницу
Хрвачевић у тексту за „Вијести“ истиче да су га посебно импресионирали кањони, извори, водопади, шумовите падине, али и склад у којем локално становништво живи са природом.
Сматра да Зупци располажу изузетним развојним потенцијалом, нарочито када је ријеч о туризму заснованом на очуваном природном амбијенту, планинарењу, пјешачењу и традиционалном начину живота.
Управо због тога поставља питање зашто такве особености нијесу добиле одговарајуће мјесто у досадашњој техничкој и планској документацији. Не упуштајући се у оцјене о разлозима за такав приступ, Хрвачевић сматра да се одлуке о будућности Зубаца не би смјеле доносити без потпуног вредновања њихових природних богатстава.
Посебно забрињава судбина извора и подземних вода
Као једно од најосјетљивијих питања, овај инжењер издваја могуће посљедице грађевинских радова по водне ресурсе Зубаца.
Поред Будечевице и њених притока, на овом подручју налазе се бројни стални и повремени водотоци, као и извори „Под Незгрех“ и „Тиса“, од непосредног значаја за водоснабдијевање локалног становништва.
Њихова заштита, објашњава Хрвачевић, не може се свести искључиво на очување постојећих водоводних инсталација и каптажа. Неопходно је заштитити и природне процесе од којих зависи напајање тих извора водом.
Због изражених крашких карактеристика терена, кретање воде одвија се и кроз сложену мрежу подземних канала и пукотина, што додатно отежава предвиђање посљедица великих грађевинских захвата.
Хрвачевић упозорава да би пробијање тунела, минирање, формирање дубоких усјека и други радови могли довести до промјене подземних токова, а самим тим и до поремећаја у функционисању извора.
Такве промјене, појашњава он у ауторском тексту за „Вијести“, не морају бити одмах уочљиве, а могу имати дуготрајне, па и неповратне посљедице.
Водопади, млинови и свједочанства живота у складу са природом
Међу природним знаменитостима које заслужују посебну пажњу Хрвачевић наводи кањонске дјелове Будечевице и њених притока, бројне слапове и водопаде, међу којима се издваја водопад „Безден“.
Њихова вриједност, према његовој оцјени, далеко превазилази атрактивност самог пејзажа. Ријеч је о природном насљеђу чије очување непосредно зависи од несметаног функционисања водног система.
Посебан печат овом крају дају и традиционални објекти које је локално становништво градило користећи воду за потребе домаћинстава, пољопривреде и наводњавања.
Млинови, водојаже и канали свједоче о вишегенерацијском искуству становника Зубаца, док обновљене куће, обрађена земља и уређене стазе потврђују да ово подручје није напуштена и бесперспективна средина, већ простор у којем људи желе да живе и стварају.
Расположива документација не пружа довољно одговора
Једна од кључних примједби које је Хрвачевић изнио на порталу „Вијести“ односи се на недовољно детаљно разматрање специфичности Зубаца у планским документима.
У документацији коју је имао прилику да проучи није пронашао свеобухватну анализу водотокова, извора, крашког подземља, кањона и традиционалног коришћења воде, нити довољно података на основу којих би се поуздано могао процијенити утицај саобраћајнице.
Притом наглашава да то не значи да одређена истраживања нијесу спроведена, већ да материјали који су му били доступни не омогућавају доношење поузданих закључака о свим потенцијалним посљедицама.
Његов је утисак да су Зупци у досадашњем планирању углавном третирани као дио ширег простора, без неопходног издвајања и подробног изучавања њихових специфичности.
Додатни проблем представља чињеница да посљедице изградње не морају бити ограничене на непосредну трасу пута. Поремећаји подземних и површинских токова, промјене стабилности падина и кретања ерозивног материјала могли би се одразити и на знатно шире подручје.
Није против развоја, али тражи алтернативна рјешења
Хрвачевић посебно наглашава да његов став не представља противљење изградњи савремене саобраћајне инфраструктуре, већ инсистирање на томе да се развојни пројекти усагласе са потребом очувања природних ресурса и интересима локалног становништва.
Залаже се за разматрање алтернативних траса и доношење одлука тек након свеобухватних стручних анализа.
Зупце, према његовом мишљењу, треба посматрати као јединствен природни систем, у којем су водотоци, извори, кањони, вегетација и живот људи међусобно условљени. Нарушавање било којег од тих елемената може угрозити функционисање цјелине, а насталу штету неће увијек бити могуће надокнадити новцем или накнадним техничким интервенцијама.
„Природа се чува прије него што буде уништена, а не онда када посљедице постану видљиве“, поручио је Хрвачевић у ауторском тексту за „Вијести“.
Након упозорења која су претходних дана стигла из политичких и умјетничких кругова, сада су се у јавности чули и конкретни стручни аргументи који додатно доводе у питање оправданост планиране трасе.
Све то обавезује надлежне институције да јавности понуде увјерљиве одговоре и покажу да ли су заиста исцрпљене све могућности за изградњу саобраћајнице која ће унаприједити повезаност Бара, а да притом не угрози његово драгоцјено природно насљеђе.