Из историје Бара: Свети Сава веома поштован у Шестанима

Духовно богатство једног народа огледа се и у његовој способности да сакупи и од заборава сачува предања и успомене везане за његово поријекло и постојање.

Допринос таквим напорима је и књижевна цртица под називом „Савина Неђеља“- у поднаслову „Завјетни пост Шестана,“ чији је аутор (почивши) Баранин, Петар Пеко Шоћ.

Поред тематског значаја- прича у чијој је основи светитељска мисија Светог Саве, има и дубљи значај мисаоног карактера. Она је свједочанство о боравку Немањића на овим просторима; о крајевима куда је ходио и које је обилазио духовни отац српског народа.

Шестани су дио барске општине, које припада Крајини и гравитира на Скадарском језеру, настањено албанским становништвом- католичке вјероисповијести.

Оно што причи даје посебно занимљиву ноту је да и данас међу Шестанима има оних који посте Савину Неђељу. О настанку и корјенима приче њен аутор, Пеко Шоћ, је за радио Светигора раније изјавио: „Још као десетогодишњи дјечак чуо сам за ово предање. Слушао сам га од људи из тог краја, који су путем преко Бијеле Скале у подножју планине Румија долазили и враћали се из Старог Бара ка Шестанима. Одмарајући се поред хладне изворске воде, путници- намјерници су неријетко казивали приче и легенде о прошлим временима. Једна од њих је и прича о Светом Сави у Шестанима. Сјећам се да су моје комшије у Брботу - то је насеље изнад Старог Бара гдје сам некада живио - које су се ту населиле из Шестана постиле „Савину неђељу.

И данас многи Шестани одржавају тај завјет, што свједочи о присуству и мисији Светог Саве на овим просторима. Вјековима траје народно памћење и свијест.  Одлучио сам да ово предање уобличим у прикладну форму , сачувам га од заборава и оставим за сјећања“, казао је својевремено угледни Баранин, Пеко Шоћ.

САВИНА НЕђЕЉА
- Завјетни пост Шестана-

Те године зла коб задеси села и засеоке на падинама планине Румија према језеру. Љетње жеге сагореше гору и земљу. Клонуло лишће опаде. Спржена земља у прах претворена. Ужарено ватром сунца, камење испуца. Бунари водом пресахли. Стока побијешњела од жеђи тумара планином. Задах лешева све закужио. Лешинари пирују. Наиђе страшна болест. И би помор велики. Људи су умирали у кућама, по путевима, у планини. Смрт је свуда стизала. Нема ко кога да закопа. Црквена звова умукла. Стоку што се нађе у оборима нема ко да пусти. Безнадно блеје овце, муче краве. Јењава лавеж паса и рзање мазги. Судњи дан стиже кућу по кућу све до Марстијеповића у Шестанима.

Божјом промишљу Свети Сава, који пролазаше овим крајем, ту бјеше застао да предахне. Оно мало чељади што још животи, приђе му вапијући за помоћ. Свети Сава подиже руке и главу к небу говорећи:

„Боже, помилуј и спаси народ овај“, а затим удари шаком по камену што бјеше пред њим и рече: „Стани, похаро проклета, довдје дође и никуд даље, овдје пресахни“!
Надвише се облаци, приклонише сунце, и ситна љетња киша поче да пада. Свјежином зали обамрло растиње. Расхлади земљу и камење. Надође вода у бунарима. Претекло заковрџаво лишће се окријепи. Спечена земља се надоји и раскрави, похиташе зелене младице. Људи што преживјеше усправише се. чу се јавка живог што одоље пустоши. Пијетли запјеваше. Птице се цвркутом винуше небом, црквена звона зазвонише. Оживоти се овај крај. Свети Сава заврши молитву и настави свој светитељски пут. Благодарни и богољубиви народ Шестана завјетова се да недјељу о Савиндану пости за вјечну хвалу и славу светитељу-спасиоцу.
На камену оста шака Светог Саве, а у народу завјетни пост „ Савина Неђеља“.

(Извор: Фејсбук страница ШЕСТАНИ)