Како су Мрко(je)вићи бранили крст на Румији: Причa о традицији и оданости

На планини Румији, на око 1593 метра надморске висине, вијековима се одржавао обичај ношења крста Св. Јована Владимира на Тројичин дан. О овом древном народном ритуалу, који спаја побожност и снагу заједнице, посвећени су и редови у монографији "Црногорско приморје и Крајина" Андрије П. Јовићевића, познатог етнолога, још 1922. године.

Јовићевић наводи да су многи побожни поклоници, приликом ношења крста на Румију, носили на рамену по један већи камен и износили га на врх планине, тако да је данас на том мјесту видљива велика гомила камена (ту је сада обновљена Црква Свете Тројице, коју су Турци срушили 1571. године – прим. ред.). Ова пракса била је израз вјерске посвећености и људске оданости старим обичајима.

Ипак, упркос дубоко укоријењеном обичају, било је покушаја да се он укине. Јовићевић биљжи примјер из 1885. године када су Мрковићи (Мркојевићи, прим.ред), под притиском вјерских и муслиманских политичких старјешина, престали излазити са крстом на Румију.

Тада је црногорски митрополит Митрофан наредио становницима  Црмнице и подрумијских мјеста (Сеочанима, Крњичанима и Шестанима) да у маси изађу на Румију на Тројичин дан како би увеличали свечаност.

Када су за ово чули Мрковићи, у страху за свети крст, стотине момака пошло је под оружјем уз крст на Румију, да га, ако буде потребно, бране.

Ова прича свједочи не само о снази вјерских и народних традиција на приморју, већ и о томе колико је народ био одан својим обичајима и спреман да их сачува од угрожавања, подсјетили су администратори Facebook странице „Друштво љубитеља историје“.

Крст над којим је, како се вјерује, главу изгубио први светац у роду српском - Свети Јован Владимир 1016 године, стар је преко хиљаду година и чува се у породици Андровић из Вељих Микулића већ око седам вјекова.